Узнемиреност, црвенило лица, недовољна усредсређеност на постављено питање, узбуђеност, тешко присећање научених чињеница, непотпуни и погрешни одговори, све је то последица треме од које пате како прваци, тако и апсолвенти на факултету – прича Гордана Ачић дечји психолог за „Блиц“.
За разлику од неуротичног, поручују психолози са Универзитета Колумбија, овај страх није безразложан, макар ученик био квалитетно припремљен за испит или контролни.
Зато свог ђака научите како да држи стрес под контролом и објасните му како да сву напетост коју сада осећа претвори у позитивну енергију и изађе на крај са тремом.
Испити и контролни не морају да буду баук
Трема може да буде најгори непријатељ на пријемном испиту. Појединце, чим претпоставе да ће бити испит, обузме неописив страх, а кад испит почне, дође до слабљења мисаоних функција, тешкоћа у присећању наученог и формулисања одговора на постављено питање.
Симптоми
Неким малишанима буде само непријатно и имају лептириће у стомаку. Међутим, многи ђаци пред битан испит имају много јаче симптоме треме, која некада не попушта и до краја испита.
А то су:
– стиснут желудац
– јако лупање срца
– ознојене руке
– црвени образи
– конфузија у глави
– тотална блокада (ђак не може да се сети ни дана рођења)
– замуцкивање, или убрзан говор…
Научите их да се изборе
Опуштајући разговор родитеља са дететом и научено градиво су најбољи гарант да ће дете лако и брзо да се избори са тремом. Отац и мајка морају добро да познају своје дете, његове способности и могућности и у тим оквирима траже највише. А ево шта треба да саветујете деци пре одласка на испит.
– Мораш добро да се припремиш
– Објасните им да науче градиво, понове га својим речима.
– Увежбавање – Постављајте им питања и тако им помозите да лакше прођу кроз градиво. Наравно, ово морате да радите смирено и без вике, јер ћете постићи супротан ефекат.
– Скретање пажње пре испита – Трема је најгора на почетку, зато би било добро да објасните детету да, док чека на пријемни испит, скрене пажњу са читаве ситуације.
– Може да броји уназад, пребројава прозоре у просторији или, што је још најбоље, понавља афирмативне реченице које је претходно осмислио. Реченице треба да су у прошлом времену, као да је жељено већ постигнуто, кратке, јасне и директивне. На пример:“положио сам испит са највижом оценом!“ – објашњва Гордана Ачић.
– Правилно дисање – Објасните им да уколико примете симптоме треме, треба да дишу дубоко и полако. Ову технику провежбајте и код куће.
Шта погоршава трему
Одређене мисли и ситуације само ће погоршати трему:
– Неиспаваност, умор исцрпљеност – То значи да вече пре испита дете треба да се добро наспава, а не да му објашњавате задатак из математике у поноћ.
– Објасните им да треба да верују у себе и да се чувају сумњи типа: „Ово ми баш не иде“, „Биће катастрофа ако забрљам…“
– Научите их да не треба да пореде себе са другима.
Организација„Главни проблем састоји се у организовању тих неколико дана пре испита, тако да не дочекате дан полагања уморни и исцрпљени“, саветује Лучано Тракванди, доцент на Универзитету у Кастеланци.
Од укупног времена које утрошимо на учење, оно заиста продуктивно јесте 30 до 35 процената од укупног времена проведеног у учењу. То значи да нема сврхе да дете седи за столом више сати него што је потребно. Једино што може, ако тако ради, јесте да се брзо премори.
Блиц