Сликамо ђачке књижице, дипломе, дижемо кредите због дечијих рођендана…

Сви желимо да живимо холивудске животе, волимо да будемо популарни, да се прича о нама, без обзира на који начин ћемо стећи ту популарност. Но, шта ми тиме поручујемо детету?

Психотерапеуткиња Вахида Ђедовић, позната и као “докторка за љубав”, била је гошћа “Новог дана” на телевизији Н1, а говорила о деци као “статусним симболима” и о томе како родитељи деци намећу маске од малих ногу.

Ђедовић пише и колумне за многе часописе, а објавила је и две књиге – “Терапеут љубави” и “Обући кошуљу срећног човека”.

Дете као статусни симбол

Психотерапеуткињу су питали ко смо ми, а она је рекла како је јако тешко спознати самог себе те да је то један мукотрпан и дуготрајан процес, али се може провести.

– Од детињства смо почели да намећемо те маске на себе, јер родитељи, из најбоље намере, то раде својој деци и греше често јер постављају пред децу превелике захтеве, поготово у данашње доба када је дете више статусни симбол него дете, када дете мора да свира клавир са пет година, кад мора да учи неколико језика па се родитељи хвале тиме, каже Ђедовић и појашњава:

– Стављају се превелики захтеви пред децу која немају могућност да се играју и тако губе суштинско биће јер можда они не желе то што им родитељи нуде. Родитељи мисле да је све боље него да буду на интернету, међутим, родитељи треба да посвете време своме детету и да се играју са својом децом.

– Има тога да родитељи своје неостварене снове живе кроз животе деце. Друштвене мреже су одличан пример тога. Данас је модерно да се сликају ђачке књижице, дипломе, да се хвали како дете има просек 5.0. Но, шта ми тиме поручујемо детету? Не треба томе посебан значај придавати. Родитељи немају испуњен свој живот.

Све је постало такмичење

– Кад се славе рођендани деце, дижу се кредити да се прослави. То је постало као једна врста такмичења ко ће бољи рођендан направити. Исто је са децом која се међу собом такмиче где иду на зимовање, рекла је она за Н1.

Такође, казала је и како живимо лажне животе.

– Све нам је то дошло временом, из Холивуда, сви желимо да живимо холивудске животе, волимо да будемо популарни, да се прича о нама, без обзира на који начин ћемо стећи ту популарност. Жене често знају направити популарност представљајући се као жртве. Деци су узори старлете и људи са ријалитија, истакла је позната психотерапеуткиња.

Рекла је и како се то дешава јер родитељи нису посвећени својој деци довољно.

– Детету се треба дати да буде суштинско дете – рећи му “ја те волим без обзира ако имаш тројке у књижици”. Нећете данас видети да ће ико поставити ту фотографију на друштвене мреже. Такође, више нису довољне петице, сад је довољно само 5.0. Моје дете мора бити најбоље зато што то говори о мени. Људи воле често да говоре моје јер немају ништа своје, нагласила је.

Не бавимо се сами собом

Упитана је и какав је стварни живот људи и шта када се угасе светла.

– Људи су углавном посвећени политичким збивањима у земљи и сви гледају шта је ко рекао, у чему је била његова жена, а заправо нам то нуди једну ситуацију – не бавимо се сами собом. Хајдемо се радије бавити политичарима, а нећемо својим сопственим животом. Кад се светла погасе, сви знају како спавају, знају да ли у континуитету могу да одспавају седам или осам сати, а то је неопходно да бисмо били срећни, каже Ђедовић.

– Генерално смо несрећни као друштво. Људи треба да се запитају које су маске на себе ставили. Истраживала сам и дисфункционална понашања; млади су нам депресивни, па је тако истраживање показало да од 200 младих, њих 30 одсто размишљало је о суициду. То не значи да су покушали, али су размишљали.

Извор:  Luftika