Смањен број дела за обраду: Жил Верн "уступио место" Агати Кристи?

Ове књиге деца више неће читати, Жил Верн “уступио место” Агати Кристи

Дела Агате Кристи и Бориса Акуњина могла би да буду део изборне лектире за први разред гимназије, док се увелико као такви обрађују “Хобит” и “Господари прстенова”.
Смањен број дела за обраду и увођење изборности и савремене књижевности неке су од промена у програмима српског језика и књижевности које од септембра очекују ђаке првог и петог разреда основне школе и првог разреда гимназије.
– Стручна комисија је предложила да се дела Агате Кристи и Акуњина нађу у изборном делу предлога програма за први разред гимназије. Но, овај предлог није прошао ниједну инстанцу и стога га морамо посматрати као нацрт – објашњава Дејана Милијић Субић, руководилац Центра за развој програма и уџбеника у Заводу за унапређивање образовања и васпитања.
Од омиљених књига међу основцима „Хобит“ се, тачније одломци, налази у изборном делу програма за пети разред, а Милијић Субић истиче да не види разлог зашто би „Хари Потер“ био део лектире јер га ученици и овако читају. Наводи и да „Вампирски дневници“ нису и неће бити на списку предвиђених дела за обраду.
– „Вампирске саге“ ученици читају самоиницијативно. Креативни наставник у некој школи увек може да уради пројектну наставу на ову тему да би ученици критички преиспитали популарне одлике таквих дела – каже Милијић Субић.
Смањен број књижевних дела за обраду и повећана изборност уносе бројне промене. Тако нпр. у петом разреду неће бити обавезна дела Жила Верна и Милована Витезовића, песме Бранка В. Радичевића: “Кад мати меси медењаке” и “Кад отац бије”.
Барок као правац је остављен за други разред гимназије, Данило Киш “Рани јади” прелази из обавезног у изборни део програма, а више се неће изучавати Шишко Менчетић, Џоре Држић, народне песме “Сунце се дјевојком жени” и “Бој на Мишару” (које се налазе у програму за основну школу), као и приповетке “Дјевојка бржа од коња” и “Златна јабука и девет пауница”. У првом разреду основне школе враћа се читање у наставцима да би се ђаци навикавали да читају дужа дела из више пута и повезују прочитано.
Милијић Субић подсећа да програм српског језика и књижевности за гимназијалце није значајно мењан од 1992, док је за основне школе мењан сукцесивно од 2004. до 2010, и истиче да “ново време захтева и нов приступ”.
– Генерација која ове године уписује први разред основне школе живеће у постдигиталној ери. Не можемо ни да замислимо како ће живот изгледати и које ће им вештине бити потребне, али је сигурно да настава мора подстицати креативност – каже Милијић Субић.
Предност критичког мишљења
Ђаке првог и петог разреда основне школе, као и ученике првог разреда гимназије ново градиво и начин учења очекују и из других предмета и биће усмерени ка исходима.
– То значи да се настава и учење више неће сводити на пуко набрајање и меморисање чињеница, већ ће нагласак бити на проблемској и програмској настави, на међупредметном повезивању. Комуникација, тимски рад, увођење предузетништва и целоживотно учење неке су од вештина које ће се више развијати, ученици ће сами долазити до неких података, али биће и више критични – објаснила је раније Гордана Мијатовић из Завода.
Милица Рашић
Извор: Блиц