Снежана Марковић: Наставник који пише непотребну админситрацију је сам за то одговоран

новембар 22 19:19 2015

Коментар на текст Никад више контроле, никад више семинара, а никад гора ситуација

Колега, ваш текст више говори о онима који су промашили професију него о наставницима који тај посао раде квалитетно и часно. Покушаћу да објасним, део по део одговарајући на “изазове” из вашег помало гневног текста. Гнев је оправдан али, чини ми се, погрешно усмерен.

Адмнистрација не треба да буде сама себи сврха већ да нам помогне да квалитетније урадимо свој посао. Оно што реално нико никада неће прочитати и никоме никада неће требати, и не треба да се пише! Инклузија се не ради папирима, борба против насиља се не ради папирима, а документовати не значи писати есеје о сваком нашем кораку! Написати само оно што је важно да буде документовано и не буде заборављено. Као доказ и путоказ. Кратко и суштински.

Наставник који пише непотребну админситрацију је сам за то одговоран. Нико нема право да икога натера да пише нешто што није прописано неким актом. Не пишем ово као паролу. Провела сам 23 године у учиноици и увек ми је био приоритет рад са ученицима и рад на себи. И поред успеха и награда увек сам била “на тапету” (тј. на списковима “опомене” на огласној табли) због тога што нисам писала онако како је неко замислио и надоградио прописе по сопственом нахођењу. Оно што је временом, у протеклих десетак година нарасло као захтев за админситрацијом свакако није добро и против тога се сада и боримо! Не може се не записати уопште оно што је неопходно, али кратко и на смислен начин свакако може и треба.

Имате током недеље 40 сати од којих проведете на самим часовима 20*45’=900’=15 сати. Да не ширим причу, рачуница је овде сасвим јасна колико нам је још сати недељно остало… Нема толико текста у школи који би се писао 25 сати недељно, тј ако неко заиста толико проведе у писању онда дебело није разумео ни прописе ни свој посао. Нека 5 сати оде на одморе (мада закон каже пола сата дневно), остаје вам још 20 сати. То је више него довољно да се припремите за час, једном месечно испланирате шта ћете радити на часовима тог месеца и ако сте одељењски старешина да урадите редовне недељне статистике изостајања и осталог што иде уз ту дужност, али и да већи део тог времена ипак посветите ученицима изван оних 45′.Не верујем да баш сваког дана проведете у школи пишући администрацију 4 сата… Толико се остаје само пар дана пред већа и крај полугођа и то често да би се надокнадило оно што се није радило редовно. Тај “прековремени” рад иначе компензуејмо тако што смо у школи мање током мирнијег дела наставне године, као и за време док су ученици на распусту.

А сад идем редом да вам одговорим на остала питања или поставим потпитање тамо где не разумем кртику (не кажем да није оправдана, али желим да поправимо што се поправити може).

Портфолио за почетак напишете на једној страни (не треба вам више од сат времена годишње), основно, нпр. почетком јула или крајем августа кад немате часове већ имате 8 сати дневно за све остало (адмиснтрацију, припрему кабинета, планирања и договарања са колегама), а касније само дописујете кад урадите нешто, добијете награду, направите угледни час. Допишете у њега једну реченицу и то је то. Докази у виду сертификата су већ у вашем досијеу у правној служби. Нема основа да неко захтева да фотокипиратеи детаљно описујете све што сте икада урадили да би напунили картонску фасциклу. То с правом можете да одбијете.

“Евиденција стандарда” – не знам шта је то и ко то од вас тражи и са којим образложењем? А поштовање стандарда је нешто што апсолутно свака струка захтева. Да ли би пристали да вас лечи лекар који не поштује стандарде? Са ли би сте купили храну која није припремљена у складу са стандардима?

Наставник који мисли да своје радно место треба да спаси папирима а не радом са ученицима без тог радног места и треба да остане и уступи га онима који ће се организовати тако да више раде са ученицима а мање пишу. Али морају да запишу толико да би документовали тај свој рад. У свакој струци, без изузетка, запослени је одговоран да на неки начин евидентира и свом претпостављеном документује шта је урадио.

Школа ће бити без (или бар са мање) насиља не ако пишете измишљене извештаје него ако сте за време одмора са ученицма у дворишту, ако их ангажујете на неком друштвено-корисним раду у школи, правилно распоредите задужења онима који имају вишак енергије, разговарате када уочите да им је то потребно, ако наставници физичког редовно држе своје секције и адектавно спортски ангажују свако дете према његовим могућностима, склоностима и развојним потребама.

Више семинара? До сад је било 120 сати за 5 година, тј 24 сата годишње, односно 3 дана стручног усавршавања у струци која захтева да пратите развој и науке и образовних технологија, у струци која пропагира деци учење и усавршавање. Три дана уложите да би били бољи у свом послу преосталих триста и нешто. Није тако много. И пре 30 и 40 година проводили су наставници сваког јануара по неколико дана у Београду на семинару. Сад је лакше, дођу наставнику семинари у сопствени град, школу, има их на интернету, не мора да иде на тај један који је за све исти већ има слободу да изабере од оних више стотина из каталога баш онај који му треба да би развијaо себе тамо где је уочио да му недостају компетенције. Тешко да је неко од нас толико савршен да баш ништа ново не мора да научи.

Е сасвим се слажем да не треба нико да буде уплашени миш и да пише оно што није ни прописано ни потребно. На жалост, често сам сведок, кроз притужбе наставника, да су затрпани писањем нечега што заиста ни један пропис нити здрава логика не захтевају. Да им се тражи преписивање којечега, инситирање на папирима уместо електронских записа, да се тражи опширно писање нечега што је теже после и прочитати и разумети уместо сјезгрене ефикасне евиденције.

Систем не захтева гомилу папира на првом месту, ти папири управо и говоре о томе да су на првом месту ученици и њихова добробит, функционално знање а не администрирање. Папири само треба да испрате тај рад. Дискретно и квалитетно, а не опширно. Ко то ради другачије (или од других захтева другачије) промашио је професију.

 

Снежана Марковић

  Categories:
напишите коментар

8 коментара

  1. новембар 22, 19:44 #1 Dragana

    Ово ми је помогло- “Провела сам 23 године у учиноици и увек ми је био приоритет рад са ученицима и рад на себи. И поред успеха и награда увек сам била “на тапету” (тј. на списковима “опомене” на огласној табли) због тога што нисам писала онако како је неко замислио и надоградио прописе по сопственом нахођењу.” само трба се носити са тим притиском…са појавом да што више радиш и постижеш резултате са ученицима све ти више траже “длаку у јајету”….осећам да покушавају да ти покажу како ништа не заслужујеш јер никад ниси довољно добар. НАСТАВИЋУ ДА РАДИМ НА СЕБИ ЗБОГ СЕБЕ А ТО СВАКАКО ОСЕЋАЈУ УЧЕНИЦИ И СТВАРА СЕ ОСЕЋАЈ САМОЗАДОВОЉСТВА….

    Одговорите на овај коментар
  2. новембар 22, 23:09 #3 Eva

    Tokom ove racunice zaboravilo se na pripremu i pregledanje testova. Zatim, nastavnik sa pauzama moze d bude i 7 a ne 5 sati u skoli. Pauzu moze da iskoristi za pripremu samo ako je dao celu svoju platu za laptop. Jos jedna nebuloza: Da bi nastavnik predao planove treba da ima sve pripreme za taj mesec unapred odradjene, da bi upisao oblike, metode sredstva. Ko voli da radi po tempu ucenika, trenutnoj inspiraciji itd. moze u hodu da menja te pripreme, a u narednom planu pise razlofe za ostupanja od plana. A najvise mi smeta sto druge profesije nemaju portfolio. Nemojte samo uarati na emocije da je nasa profesija uzvisena, nisu ni druge manje vredne.

    Одговорите на овај коментар
  3. новембар 23, 01:26 #4 jellena

    Neko ko je radio 23 godine u ucionici i pise ovako nesto, izgleda da nije bas u potpunosti obavljao svoj posao. Pored 15h casova i eto tih 5h za odmor, ja kao odeljenski staresina imam jos 2h i 15min koje treba da provedem sa ucenicima i njihovim roditeljima a na to dodajte jos min 1h koji mi sluzi sa sve ostale poslove odeljenskog staresine. Predajem 6 razlicitih predmeta i od toga samo jedan koji nema graficke radove i vezbe, a to znaci oko 120 radova nedeljno ja pregledam, a to je posao od min 5h. Napisati samo planove za 6 razlicitih predmeta je strasno veliki posao, a zamislite jos i pripreme za sve njih koje treba da budu na odredjeni nacin, a pritom meni takve nemaju nikakvu upotrebu. Ja spremam zadatke i crteze i ne vidim nikakvu potrebu da to bude u nekoj formi gde cu ja pisati sta je zadatak ili cilj casa kad to sama znam, ili pisati sta mi je uvodni deo i koliko on traje. To su gluposti. Svaki profesor koji obavlja svoj posao kako treba jako dobro zna kako da vodi cas i za to nije potrebna pisana priprema, samo je uzalud potrosen papir. Drugo, koleginica je skroz zaboravila da uracuna dopunsku i dodatnu nastavu, sekcije i sl. Pa kad dodam pregledanje kontrolnih i pismenih za koje ja licno spremam posebne zadatke za svako odeljenja, pa onda odeljenska i nastavnicka veca, a ja predajem u sve 4 godine pa moram na sve da idem. Ko posteno radi svoj posao, ali posteno prema ucenicima, tesko da mu ostane vremena da ga baci na neke beskorisne gluposti.

    Одговорите на овај коментар
  4. новембар 23, 02:11 #5 sanja

    ” Да ли би пристали да вас лечи лекар који не поштује стандарде? Да ли би сте купили храну која није припремљена у складу са стандардима?”

    Ovde gore nešto nije po gramatičkim i pravopisnim standardima 🙂

    Što se tiče lekara koji ne poštuje standarde – naravno da bih htela kod takvog lekara! Lekar koji poštuje standarde zakazuje kontrolni pregled koji je nužno obaviti sledeće nedelje tek za nekoliko meseci – jer su kod nas takvi standardi.

    Lekar koji poštuje standarde gomilu lekova neće prepisati pacijentima, čak i ako zna da su im neophodni.

    Lekar koji poštuje standarde, na kraju, nikada neće doći do novih otkrića u medicini – do novih se otkrića dolazi rušenjem standarda.

    Standardi su stvar konvencije, u našem slučaju, određuje ih ministarstvo, i postoje neki od standarda koji su potpuno besmisleni, a s druge strane, ima postignuća koja bi trebalo da uđu u standarde, a nema ih tamo.

    Одговорите на овај коментар
    • новембар 23, 11:07 Ija

      Da li BI pristali da vas leči lekar koji ne poštuje standarde? Sa li BI STE kupili hranu koja nije pripremljena u skladu sa standardima?

      Slazem se sa Sanjom.

      Žalosno!
      Predstavnik ministarstva prosvete sa 23 godine rada u nastavi.
      Niti zna gramatiku, niti dobro racuna radno vreme. Ne zna ni za dopunski, ni za dodatni rad, ni za sekcije, timove, strucna i druga veca…

      Одговорите на овај коментар
  5. новембар 23, 20:31 #6 Goki

    Ja radim 29 godina i odgovorno tvrdim da se svake godine nesto novo trazi od nas. Vec 5 – 6 godina direktoru na kraju skolske godine treba da predamo izvestaj o tome sta smo radili tekuce skolske godine: broj odrzanih casova, dodatne, dopunske, slobodnih aktivnosti , timskih casova, integrativnih casova, broj sati seminara – gde je navedeno koji je seminar u pitanju i gde je odrzan i sl. Sada jos nesto novo: treba da se preda i polugodisnji izvestaj koje smo vezbe i koliko puta odrzali za onij 15 minuta u sklopu akcije “Pokrenimo nasu decu”. Nemam reci zaista….meni nedostaju casovi u redovnoj nastavi…moram da naucim prvake da citaju, pisu i racunaju….Ovo je zaglupnjavanje koje nam namece neko ko nikada nije usao u odeljenje !!! Sramota !!!!!

    Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.