Србијa би ускоро могла да увози наставнике?

фебруар 21 14:36 2018

Наставници математике, физике и енглеског језика већ су дефицитарна занимања у многим крајевима Србије, а нова тенденција преласка овог кадра у ИТ сектор довешће нас до тога да ћемо их ускоро морати увозити.

Рачуница је јасна, просечну плату нешто вишу од 40.000 динара и радни дан испуњен динамиком коју ствара 30 ученика наставници средњих и основних школа лако замењују за често дупло већу плату и посао уз тишину једног рачунара.

Но, управо наставници математике, физике и страних језика, који нам највише фале, најлакше и налазе посао у ИТ сектору као почетници у програмирању или асистенти при изради разних апликација где се траже њихове вештине познавања језика и рачунања.

– Радим као преводилац у једној ИТ фирми већ две године. Правимо апликације за разна тржишта и као професор енглеског језика који се одлично служи и немачким лако сам се уклопио. Плата ми је већа за 300 евра него у школи, али то није био први мотив зашто сам овде него боље радно окружење. Предавао сам у једној стручној школи у Новом Саду и свакодневно доживљавао стрес што због ученика, што због њихових родитеља, али чак и због колега – каже Александар Марић.

Како додаје, прављење апликација и програма за ученике из разних земаља проширио је и потребу за новим радним профилима па се траже наставници и професори како би сарађивали на теоријском делу.

– Одређен број наставника прелази у ИТ сектор, али у Београду и Новом Саду још нема проблема са радним кадром јер незапослених наставника има више него довољно. Ситуација је ипак друкчија у мањим местима, где такви радници фале – Славко Матић, председник Актива средњих школа у Новом Саду.

Градови из унутрашњости Србије или они у Војводини попут Сомбора, Суботице, Апатина и Зрењанина последњих година улажу велике напоре да би дошли до наставника математике, физике и енглеског језика. Тако је Градско веће Пожаревца ове године расписало конкурс за доделу 65 стипендија за студенте дефицитарних занимања, међу којима су професори математике, физике, хемије, биологије, информатике, разредне наставе, виолине и етномузикологије.

Усвојен је недавно и Правилник о врсти образовања наставника из изборних предмета којим је прецизирано да школе могу да запосле мастер учитеље уколико нема одговарајућег кадра, дипломаца техничких и математичких факултети, а који тренутно образују ИТ стручњаке.

Мастер учитељи уколико желе да предају информатику у оквиру студија морају да положе најмање пет информатичких предмета из области – програмирање, објективно оријентисано програмирање, математика и теоријско рачунарство, односно да током студија остваре 90 ЕСП бодова из области информатике и рачунарства. Они који то немају могу да полажу диференцијалне испите и тако стекну услове да предају информатику. Мастер учитељи који има 60 ЕСП бодова из енглеског језика могу да предају тај предмет од првог до четвртог разреда у осмолетки.

Извор: Блиц

  Categories:
  1. фебруар 21, 15:28 #1 E

    A sta kaze Nacionalna služba za zapošljavanje?
    Ne ”vidi ih”sistem.Ovo je informacija za ”neobaveštene”.
    Broj odeljenja i broj učenika se smanjuje a rastu potrebe za predmetnim nastavnicima.Masa radi sa 10 do 30 %.Ova informacija je lažna nada i loše usmerenje za buduće studente.

    Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.