Срђан Драгојевић: Сведок сам како школа „скида деци крила”, сузбија машту и креативност

мај 05 14:08 2018

У јеку измене наставних планова за прваке и петаке, приче о уџбеницима и њиховом дискутабилном садржају, наилазимо на интервју са Срђаном Драгојевићем који је урадио хрватски Нови лист. Његов поглед на образовање је оштар и он то не крије. Тврди да школа данас деци сече крила, а да никоме не одговара да рецензенти уџбеника буду најкреативнији људи. Интервју прочитајте у наставку.

Отац сте, ако не грешим, петоро деце. Прву књигу за децу „Крилата деца” написали сте док вам је кћерка била у пубертету. У тој причи деца с планета Ре рађају се с крилима и уживају док лете небом све док им, уласком у пубертет, крила не почну да отпадају. Колико наше школство креше та крила? Изјавили сте једном да су наше школе убице креативности.

Фото: Н1

– Да, петоро. Двоје су већ одрасли људи, најстарија кћерка је сниматељ, син је након студија психологије радио као „copywriter” у једној рекламној агенцији, сада се бави неким софистициранијим облицима књижевности и сценаристиком. Средња кћерка, којој су посвећена „Крилата деца”, сада излази из пубертета, ученица је музичке гимназије; надамо се да ће бити пијанисткиња.

И да, родитељ сам већ скоро три деценије; сведок сам како школа, школски програми и уџбеници деци „скидају крила”, успешно им сузбијају машту и креативност. Но, то није толико до учитеља и професора; ми смо имали неке заиста добре, већ више до писаца уџбеника.

Био сам саборски заступник три године и, поред културе, бавио сам се и образовањем. Видео сам колико је тешко померити нешто у овом важном подручју и због окошталог система образовања, инерције у њему, али и због једног комерцијалног приступа писању и издавању уџбеника, где је умешан и страни капитал, велики новац. Креативност је ту најмање битна.

Никоме у том производном ланцу не одговара да најкреативнији људи у земљи, писци, уметници, сликари, буду рецензенти уџбеника и не допуштају да сувопарни и некреативни уџбеници дођу до деце.

Изјавили сте своједобно да је политичка коректност велики непријатељ дечје литературе. Зашто?

– Деца нису „политички коректна”, као ни креативни одрасли који су сачували дете у себи. Политичка коректност је један вид „уљудног фашизма” и може се само, с тугом, констатовати да је он победио. То вам је као она подобност у социјализму, служи за контролу свега што искаче, што се противи просеку и медиокритетском духу. На жалост, ти трендови, увезени са запада код нас доминирају.

То вам је као с овом помамом за реалити емисијама, здравим животом и исхраном, тим глутенским дијетама и глупостима. Увезли смо све најгоре и још га обогатили домаћим примитивизмом и радикализмом.

Колико је хумор у том контексту важно пишчево оружје?

– О, па наравно да јесте. Хумор је једино оружје уметника данас против глупости. Често, и против неправде. Но када живите у ауторитарним друштвима, каква су наша у регији, и хумор постане сасвим недостатан. Он онда пре свега користи да спасите душу и здрав разум.

Колико је важно да писац за децу има искуство родитељства? Могу ли бити довољна ауторова машта и „дете у сваком од нас”?

– Тешко је то рећи. Луис Керол је имао сестричину по којој је створио Алису, не по властитој деци. Благословен сам да имам своју децу која су непресушан извор инспирације. Не верујем да бих се бавио литературом за децу да немам своју. Превише сам велики циник и деца ми помажу да одржавам неки баланс, да на људски род гледам, ипак, с извесном дозом оптимизма.

Које су дечје књиге обележиле ваше детињство?

– „Влак у снијегу”, „Дружина Пере Квржице”, „Јунаци Павлове улице”, Нушићеви „Хајдуци”, „Три мускетара”, „Гроф Монте Кристо”, „20.000 миља под морем”, „Баф, вођа каравана”, много наслова који су, на жалост, већ заборављени и које деца данас слабо читају. И стрипови, наравно, „Командант Марк”, „Блек Стена”, „Поручник Блубери” и, пре свега, „Алан Форд”.

 

Извор: novilist.hr

  Article "tagged" as:
  Categories:
  1. мај 05, 15:23 #1 Roditelj

    Šta reći na “pljuvanje” prosvete iz dana u dan.Šta pametno reci i ne napraviti grešku.Najlakše je da se kola polome na plecima nastavnika koji su i oni koji obrazuju i vaspitavaju i ne retko su “bejbisiteri…?Kako objasniti narodu da u Srbiji ima 1300000 funkcionalno nepismenih?Kako objasniti deci da ona dolaze u školu da bi se edukovala ,ne zato što kući nema ko da ih čuva,dok se roditeljima ne završi radno vreme?Kako objasniti narodu i deci da postoje određene norme i pravila ponašanja u školi? Kako objasniti roditeljima da nastavnik vaspitava,ali je on sa tim detetom od 45 minuta dnevno tokom dana.Ostatak dana bi trebalo da su sa roditeljama i da ih oni vaspitavaju..Šta reči na to da vaspitanje od malih nogu treba da ponesu iz kuće. Koliko roditelji provode vremena sa svojom decom? Znaju li ,gde su ta deca posle škole i šta rade?Uz sve moguće zalaganje nastavnika našu decu vaspitava ulica.Niko poslednjih 20 godina od dece nije rekao da mu je uzor Nikola Tesla,Rudjer Boskovic,Milutin Milankovic i mnogi drugi (bez kojih bi ovaj svet bio obična pecina).Ne,uzori su im starlete i narkomani sa estradne scene i mnogi drugi živopisni neobrazovani likovi.Kako objasniti deci da vrede onoliko koliko znaju,kad im državu privatizuju oni koji ništa ne znaju ali su prvaci burazerske ekonomije.Mogao bih danima da pišem, da navedem milion razloga zbog kojih je naše skolstvo dobro…Svedoci ste koliko dece je poslednjih nekoliko godina dobilo titulu prvaka sveta iz mnogih oblasti obrazovanja….Ali ne,nije naše školstvo dobro,mi smo na nekom tamo testu na samom dnu..Otkud onda ove silne medalje iz matematike,fizike,hemije,jezika,ko zna iz kojih sve predmeta još….Pljujte i dalje po entuzijastima koji od Vaše dece prave dobre ljude i stručnjake….Vašu decu ce upropastiti država sa nakaradnom zakonima i sa ljudima koji prave udžbenike a da dan jedan nisu proveli u nastavi.Ona deca koja svojim trudom i zalaganjem postignu zapanjujuće rezultate u svim oblastima idu iz zemlje.Zato što ih ovde ne cene ,ne poštuju i ne plaćaju. Zato sto ne mogu da nastave sa radom i istrazivanjima a trebalo bi da mogu.Deco,srećan vam put…

    Одговорите на овај коментар
  2. мај 07, 20:45 #2 Tijana Bajic

    Moj kolega Dragojevic je potpuno u pravu! Skolski sistem i program u Srbiji ne odgovaraju danasnjem detetu. Knjige su izrazito dosadne i zastarele, a program toliko obiman da se svi pitamo: “Sta ce im to u zivotu?” Svedok sam toga da se moje dete koje je bilo kreativno potpuno promenilo od polaska u skolu. Prestalo je da crta, ne zeli vise ni da cita, samo zeli da nema toliko obaveza i da moze da stigne i da se poigra dok je jos dete. Deca treba da se igraju, a ne da im se kicma krivi od skolske torbe prepune knjiga (za svaki predmet ima po 4 knjige ). A da ne govorimo o nedostatku vaspitnog faktora u skoli. Nekad nas je skola ucila da starije treba postovati, da treba voleti svoju skolu, svoju otadzbinu. Gde je to nestalo danas? Nije ni cudo sto svi zele da odu iz Srbije.

    Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.