Шта бисмо могли научити од деце

Детињство је раздобље учења, упијања нових знања и вештина које би нас требале оспособити да будемо самостални, одрасли људи. Но негде успут, како одрастамо, неке вештине које су потребне за срећу одрасли једноставно занемаре или забораве. А све што требамо знати о сретном животу уствари научимо већ до девете године живота. Да бисте живели квалитетније и сретније, ових се правила присетите и примените их у животу.200267_181762468536696_4175320_n

Не заборавите на игру и забаву
Можда се често с носталгијом присећате дана када сте се играли вани док нису зашле посљедње зраке сунца. Но активности на ваздуху не морају нужно престати када одрастемо.  Док боравимо вани, расте ниво  витамина Д, а боравак на ваздуху и сунцу учинит ће нас сретнијима. Осим тога, боје природе подстичу и креативност.

Развију отпорност
То је као мантра мале деце, ‘падну седам пута, дигну се осам’. Кад смо били мали, имали смо способност скочити одмах након пада иако смо можда издерали кољено или разбили браду. Већ након пар секунди, потпуно смо обновљени, а тај став отпорности треба искористити и задржати и као одрасла особа.

Мала пријатељска натјецања
Нико не воли такмичарски настројене особе, но мали изазови попут оних када смо с пријатељима трчали низ улицу, такође могу послужити као добар образац понашања и кад одрастемо. Истраживање је открило  како у одређеним ситуацијама мало здравог такмичења добро дође и потиче осећај среће. Овај тип компетиције с мало дечје невиности потиче повезивање и побољшава резултате свих укључених.

Имају чврста пријатељства с другима
Стварање и одржавање пријатељстава права је мисија мале деце. Они се обожавају дружити с пријатељима, уживају у заједничким активностима, лудоријама. Истраживања показују како дружење с онима које волимо редуцира стрес, а занимљиво је како чак и мала конверзација са странцем људе чини сретнијима. Уместо виртуалних пријатеља, радије се угледајте на децу и дружите се са стварним људима.

Сањају о својим могућностима
Када смо били мали, неустрашиво смо откривали свијет. Животу смо прилазили отворених руку, знатижељних погледа са жељом да све упијемо, научимо, испробамо. Ако задржимо тај став, имамо веће шансе за успјех и срећу. Истраживање са Свеучилишта Хоустон и Харвард открило је како јасно дефинирани циљеви могу повећати срећу, за разлику од апстрактних циљева. Свакодневно сањарење такођер потиче мозак и држи га будним. Осим тога, сањарење и глума које смо практицирали кроз игру као мали, нису само забавне дјечје активности, оне развијају интелигенцију.

Једу када су гладни, не када им је досадно
Као мали сигурно нисмо из досаде грицкали нездраву храну и свако мало нешто стављали у уста. Дапаче, након јела чекао нас је озбиљан посао састављања лего-коцкица или играња с луткама. Једење из досаде најучесталија је навика која доводи до преједања и прекомјерне тежине.

Имају поподневно дремање
Иако је ово повластица коју си ријетки могу приуштити, онај тко може, мали поподневни одмор требао би ставити на распоред. Барем викендом. Само 20 минута одмора може појачати будност и помоћи вам да се боље фокусирате на преостале задатке. Спавање такођер побољшава учење и меморију те потиче креативност и добро расположење.

Верују људима
Деца верују без задршке. Одрасли увек траже скривене мотиве и мисле да у свему постоји неки други интерес. Истраживања пак показују како су брига и суосјећање за друге краћи пут среће. Студије су показале како нас алтруизам чини сретнијима, добро утиече на ментално здравље и чак смањује ризик од преране смрти.

 

  Categories:

Тренутно нема коментара!

Започните коментарисање.

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.