Шта ће од тебе постати, мали анћеле мој?

Да ли ћеш, драго моје чедо, израсти у доброг и мирног момка? Или ћеш бити живахни бунтовник, вечито спреман да се супростављаш свему и свима?majka-i-sin
Хоћеш ли знати да слушаш и чујеш, да прчаш мало, а кажеш пуно, или да причаш пуно, а откријеш мало?

Прочитајте и Чему учимо децу, а да тога нисмо свесни

Да ли ће те занимати историја или географија, хоће ли ти боље ићи матиш или српски?
Какву косу ћеш имати? Кратку, јер ти је дуга коса из детињства досадила, или дугу, да останеш веран традицији?
Хоћеш ли попут мајке сањати змајеве и вилењаке, пратити Фрода и дружину, где год да крену? Да ли ћеш знати и желети да утонеш у царство књига, да њушиш мирисе, пратиш приче, живиш хиљаде живота, са сваком књигом по један нови? Или ћеш, заваљен у кауч, седети испред теве-а или компа, и авантуре доживљавати кроз серије, филмове и игрице?
Можда ћеш се некада одлучити да сам пођес у какву авантуру. Босих ногу, чистих мисли, храброг срца. Да ли ћеш осећати мој дах за вратом, како те прати и пружа подршку,  шта год радио?
Знаш, ја ти некада толико причам, да не знам да ли твоја мала глава може примити све то, јер док ме гледаш тим твојим бистрим окама, ја понекад заборавим да ти још немаш ни пуне две године…Показала бих ти све одмах, и научила те свему, и дала бих ти све…

Прочитајте и Нисмо му рекли, па није ни знао

Да ли ћеш зато расти још бољи и лепши? Или ћу те угушити и сморити и досадити ти врло брзо?
Како бих волела да знам какав ћеш бити, како ћеш расти, шта ће  те веселити, а шта растужити? Како бих волела да ти знам сваку мисао, сваки миг, и сваки покрет, и да ти кажем: Браво, драги мој дечаче. И да ти никада не кажем: Лоше си поступио…
Хоћеш ли ређати успехе, или правити грешке? Ах, важно ли је то заиста? И из успеха и из грешака се учи. Ипак, волела бих да не идеш из грешке у грешку. Да знаш да цениш све. Да знаш да волиш. Да се не заносиш лудим мислима и лудим делима. Да не радиш ствари којих се стидиш. И да не радиш ниста што не би волео да раде теби.
Хоћеш ли бити какав спортиста, научник, мајстор, адвокат, лекар, пилот, или нешто десето? Хоћеш ли радити оно што волиш? И волети оно што радиш? Да ли ћеш знати себе дати толико да сви кажу како си радан и предан, а да ипак себе брзо не потрошшс. Да ли ћес знати, ох, да ли ћу те научити, да ценис себе, а да се не прецениш, и да је породица на првом месту? Ти, тата и ја, за сада. А када порастеш, и ако оснујеш своју породицу, онда они. Увек и заувек.

Прочитајте и Мама, данас нисмо нимало биле заједно

И радост, и бол, и успех и неуспех, све је лепше и лакше када се подели. Знаш ли већ то? Рекла бих ти, чедо моје, толико тога… Али, не знам хоћеш ли ме послушати? Или ћеш ме се стидети…
Живот се мења, сазнаћеш то. Из часа у час, из дана у дан. Некада сунце, некада киша. Златиће те људи, блистати уз тебе и ти крај њих. Мрачиће те људи, ал’ ти буди снажан и не дозволи им то. Причаће ти људи, приче, бајке, давати савете. Свакоме пружи жансу, усвој оно што сматраш корисним, али упамти, не троши залуд време на будале. На зле језике, и охоле људе. Научићеш већ, са ким си такав си! Молим те, буди храбар, буди јак, буди учтив, буди фин, буди поносан, буди оно што јеси. Учи, образуј се. Читај, образуј се. Размишљај, образуј се. Сири своје границе и своје видике. Јер граница је тамо где је ти поставиш.
Воли, свим срцем и душом, допусти да те воле, насмејаног и ведрог. Диши, мисли, ходај, осети…Ох, да ли ћес знати све то? Да ли ћес моћи? Хоћу ли те томе научити? Какав ли ћеш човек постати?
Ето, ста ме све мучи у ове дуге ноћи… А сада одох да загрлим твоје мале руке, и да тако загрљени спавамо. И да верујем у тебе и да знам. Шта год постао, какав год био, бићу ту. И да се надам, и да те учим, да те усмеравам на неки прави пут… Да те волим и чувам. Увек и заувек.
 
ИЗВОР: being-m.blogspot.com