Многи аутори прилазе дефинисању појма „даровитост“ са различитих аспеката. Док га једна група тумачи као особину, потенцијал, способност, сазнајне компоненте, други указују на постигнуће у одређеним сферама људског дјеловања. Заједнично свим моделима дефинисања даровитости је то да у основи сваке даровитости стоје изузетне особине личности, натпросјечне способности и креативност.До сада најприхваћенији модел дефинисања даровитости дао је Рензули, представивши је помоћу три круга, као производ интеракције и међузависности три елемента: натпросјечне способности, мотивације и креативности