Шта је предшколско васпитање и образовање и зашто је важно?

јул 27 22:16 2014

Свуда у свету се рано детињство обично сматра посебном фазом васпитања и образовања за децу до шест година старости.

У овом узрасту деца су активна и жељна (са)знања. Она имају потребу да разумеју себе и свет који их окружује. Она су природно радознала и воле да истражују, откривају и буду креативна.

Деца осећају чуђење и дивљење и уживају у причама, римама и музици, као и у физичком аспекту игре и физичком осамостаљивању. Деца тада развијају самопоуздање, самопоштовање и самоконтролу и уживају у игри која захтева сарађивање са осталима у групи (са другом децом и одраслима) као и у самосталној игри.

gornji-milanovac-vrtici-poslovanje-gubici-1331561945-134940

Добро предшколско васпитање и образовање деце раног узраста може и треба да негује овакав развој. Ово су године када се постављају темељи учења и током којих деца развијају добре диспозиције за учење. Деца тада развијају вештине као што је посматрање, доношење одлука, решавање проблема и наравно комуницирање. Место где се одвија предшколско васпитање и образовање треба да буде пријатно, у коме деца уживају у приликама за учење и осећају се безбедно да истражују и раде нове ствари уз подршку одраслих које познају и уз које се осећају сигурно.

Велики број доказа из различитих истраживања иде у прилог аргументу да је добро рано васпитање и образовање значајно за развој деце. Недавним лонгитудалним истраживањем у оквиру пројекта спроведеног у Великој Британији под називом „Делотворно пружање предшколског васпитања и образовања” (Силва ет ал, 2003.) дошло се до закључка да:

  • предшколско искуство, као ниједно друго, побољшава развој детета;
  • је квалитет уопштено био виши у установама које су интегрисале негу са васпитањем и образовањем (целовит систем васпитања и образовања деце);
  • деца из осетљивих група имају велике користи од квалитетног предшколског васпитања и образовања посебно када су у групи деца различитог културног и друштвеног наслеђа;
  • предшколско васпитање и образовање високог квалитета доприноси бољем интелектуалном и социјалном развоју деце;
  • у срединама где запослени имају више квалификације, деца више напредују и у срединама где се образовни и социјални развој посматрају као комплементарни и једнако важни, деца боље напредују у свим аспектима развоја.

Постоје значајне разлике између утицаја различитих предшколских средина. Треба истаћи да добит од предшколског васпитања за дете зависи од прилика у конкретном вртићу.

Кључне вредности и начела

Холистички/целовит приступ

Холистички/целовит приступ васпитању и образовању деце полази од схватања да је дете јединствено и целовито биће. Иако у неким програмима постоје поделе на шест широких области које су затим одвојено описане (социјална и емоционална; културна, естетска и стваралачка; физичка средина и језик, писменост и стварање нумеричких конструкција), у доброј пракси оне су интегрисане на начин који обезбеђује да дете конструише знање кроз искуство на доследан, смислен и целовит начин.

Оријентација на дете

У свакој области образовања онај који учи треба да буде у центру. Како би дете стицало важна искуства у раном узрасту, његова индивидуалност, искуство, снаге, права и потребе морају да буду у центру пажње. То значи разумевање детињства/детета и његових или њених интересовања и затим пружање одговарајућих искуства кроз односе који пружају подршку, безбедну средину која у исто време п(р)обуђује радозналост и нуди стимулативне активности. Када васпитач има све ово на уму у припремама за васпитање и образовање деце доћи ће до процеса учења.

У публикацији Шкотске владе „Инсајт 28, Образовање у раном узрасту: перспективе добијене прегледом међународне литературе др Кристина Стивен (Степхен, 2006) коментарише да се у основи свих програма предшколског васпитања и образовања у Европи и Северној Америци и различитих педагошких приступа предшколском васпитању и образовању налазе неке заједничке вредности и начела:

  • равнотежа између учења које иницира само дете и вођења васпитача;
  • прилике за децу да направе смислене изборе у оквиру понуђених а ктивности;
  • прилике за истраживање кроз активно учешће;
  • смена активности у малим групама, целој групи и индивидуалних активности;
  • игра као примарни (али не и једини) начин учења;
  • одрасли који показују, питају, обликују, предлажу алтернативе и подстичу преиспитивање;
  • систематско посматрање учења и понашања деце;
  • активно или искуствено учење;
  • уважавање способности деце да да руководе сопственим процесом учења и респонсивни односи између деце и одраслих као суштинска вредност за учење.

Динамичност и развојност

Предшколски васпитно-образовни програм (који може бити у форми детаљно разрађеног програма, основа програма или смерница), са својим схватањима детета и детињства, као и васпитања и образовања деце раног узраста, пружа неопходну подршку васпитно-образовном раду. Смештањем програма у реални контекст и полазећи од конкретне деце, уз помоћ самоевалуације и евалуације обезбеђујемо динамичност и развојност васпитно образовног процеса.

Кроз континуирано праћење, посматрање и вредновање учења и понашања деце, васпитачи препознају дечије искуство, потребе и интересовања, и користе их као полазишта за учење, како би осигурали да подучавање буде засновано на капацитетима које деца показују. Пажљиво и систематско праћење, посматрање и вредновање целокупног процеса учења и подучавања такође омогућава давање одговарајуће подршке деци, тако да васпитно-образовни рад колико год често је то могуће, подстиче свако дете да нађе нове изазове.

У процесу вредновања и самовредновања васпитачи преиспитују и критички се односе према сопственој пракси како би били сигурни да је оно што планирају и пружају одговарајуће за конкретну децу у датом контексту. На овај начин вртић се развија као отворени систем.

 

prosvetniinformator.wordpress.com

 

 

  1. септембар 20, 05:23 #1 Zorica

    Ništa novo, to već znamo, a broj dece u grupi?

    Одговорите на овај коментар
  2. новембар 15, 02:31 #2 ljiljana

    Ako nasi pametni prosvetari posle 70 ili bar 50 godina ne primecuju da broj dece treba da bude manji u pola jer duh vremena to diktira, onda ili su glupi ili u protivnom to namerno planiraju iz svojih polupismenih razloga.

    Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.