Шта кад вам се дете пожали да га другари малтретирају?

октобар 06 20:04 2016

Може бити тако тешко када ти дете каже да је неко био зао према њему, повредио његова осећања или осрамотио га. Деца не говоре увек баш све детаље тако да ваши добронамерни одговори могу да ударе у невидљиве окидаче и учинити да се дете повуче у себе још више. Дакле, шта забринут родитељ да уради?

Шта треба избегавати од коментара:

Ако дете почне тако што ће рећи нешто нејасно, као, “нека деца су ме малтретирала” питајте га да вам да више појединости тако ћете имати боље разумевање онога што се догодило. Када то схватите, ево шта никако не треба да говорите:

“Они су љубоморни на тебе. Они су несигурни.”

Овај одговор је неефикасан, јер не постоји ништа што дете може урадити са овим информацијама. Чак и ако је то тачно, то не зауставља другу децу. Не бисте ни желели да ваше дете каже другој деци да су љубоморни на њега јер ће се то сматрати објавом рата.

“Буди фин.”

Када ти прилазе људи који су зли према теби, тада не изгледаш као да си фин. Изгледаш као да си слаб и да те је лако изманипулисати.

Прочитајте и За вршњачко насиље криви су родитељи – предатори

“Вероватно долазе из лоше куће. Требало би да ти их је жао.”

Иако је тужно да нека деца имају јако тешке ситуације у кући, то није изговор да нападају другу децу. Осим тога, подстицање сажаљења ка неком детету и изазивање неке врсте супериорности код вашег детета може само довести до још више проблема.

“Да ли си сигуран? Можда ниси добро схватио.”

Ово значи да не верујете свом детету или мислите да је превише осетљиво и претерује.

 

“Само га игнориши. Помери се одатле.”

До тренутка када је дошло да прича са тобом, дете је већ вероватно покушало да игнорише или побегне од проблема, али то није успело. Зато је и дошло код тебе.

Прочитајте и Вршњачко насиље оставља последице за цео живот

Шта треба рећи

Запамтите, ваш одговор треба да буде нека комбинација следећих одговора:

“Мени је јако жао што то чујем.”

“Хвала што си ми рекао.”

“Хајде да мало размислимо, па да видимо шта да урадиш да би то могао да решиш.”

Шта ако ваше дете каже: “Ја ћу да ти кажем, али мораш да обећаш да нећеш радити ништа”? Ово је невероватно збуњујућ тренутак. Желиш да ти каже шта није у реду, тако да је разумљиво да ћеш то обећати, иначе ће те дете искључити. Али не желите да обећате нешто што ћете морати да прекршите, јер ће онда ваше дете отићи код неког другог одраслог по савет. Уместо тога, ово је оно што желим да кажем:

“Волела бих да то обећам, али не могу. Разлог за то је јер ћеш ми можда рећи нешто што заједно не можемо да решимо, или ја не знам шта треба да се уради. Али, оно што ја могу да обећам је да ако је потребно мишљење друге особе, рећи ћу ти то и ми ћемо одлучити заједно ко је најбоља особа за наш проблем”.

Прочитајте и Милица Новковић: Нарастаће насиље, а са њим, патња деце …

Ако укључите своје дете као део процеса, оно може да толерише ваше одлуке, чак и ако се стварно не слаже са њима. Ви сами морате да схватите да су проблеми вашег детета његови лични проблеми и да ће за све што уради морати да сноси последице.

Приредила: Андријана Максимовић

  1. октобар 07, 16:01 #1 Теслић

    Борила сам се с таквим родитељима као с вјетрењачама. Мог сина су кињили што не пости, што је добио 5 док су сви добили 1….наиме требао је да се солидарише. Он је био фин, баш као у овом тексту али су га због његове финоће почели да газе. Чак је завршио и на операцији руке коју су му поломила та “златна, невина ” дјечица. Безброј пута сам покушала да родитељима укажем да насиље не требају подржавати, да све долази из породице, да су пост и вјера лична ствар…нису марили. Данас је мој син, лијепо васпитан, паметан момак, омиљен је у гимназији, док они који су га малтлетирали, у већини случајева, средњу школу нису ни уписали…полако постају потенцијални деликвенти. Просто им од мене било и њима и њиховим родитељима…

    Одговорите на овај коментар
    • октобар 27, 09:25 Ana

      Ja sam juce svom detetu odrzala predavanja a bogami sami povisila glas pod pretnjom batina. Naime kad je krenula u skolu nikog nije poznavala i pocela su deca da je kinje. Onda je stekla jednu drugaricu finu devojcicu i jedan decak dobrica im se pridruzio i moje dete se polako adaptiralo, Elem taj decak je sada meta celog razreda a on je dobar i nezreo za skolu mladji je od ostalih svi ga tuzakaju i kad nije i kad jeste kriv stalno mucenik ide kod direktora psihologa pedagoga uciteljice ga postrojavaju, Deca ga optuzuju za sve rekla sam mojoj bude li ga tuzila za nesto ubicu je od batina prvi joj je pruzio ruku prijateljstva a bude li videla da ga deca tuzakaju bez razloga da istu decu prijavi kod uciteljice ne moze on mucenik sam da se izbori i ne moze medju njih da bude dezurni krivac. Zadatak joj je da drugarim objasni da to nije lepo i da je on dobar i da treba da ga brane i da mu pomognu a on je samo pricljiv i on bi da se igra ne kapira da je posao u skolu

      Одговорите на овај коментар
  2. новембар 15, 20:02 #2 Zoran Životić

    Ponovo se odgovornost svaljuje na one koji nemaju nikakvo pravno sredstvo ni ovlašćenje da rešavaju takve slučajeve. Odgovornost mora biti u institucijama društva koje moraju biti iznad pojedinca, makar taj pojedinac pripadao takvoj instituciji. Međutim, donošenje i primana zakona zavise od kulture samog društva. Prema tome, morate biti svesni gde živite pa se prema tome i upravljati. Kako ovo zaista možete da rešite, ali i kako da zloupotrebite, nećete naći u uputstvima na javnim sajtovima i u zvaničnim stavovima institucija.
    Imate bar tri izbora: 1. da se prilagodite takvom društvu; 2. da se borite protiv takvog društva i da ga menjate; ili da 3. Pasivno podnosite ono što vas snađe.

    Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.