Дефектолози и логопеди о употреби цуцле

Навика ваше бебе на цуцлу варалицу, настаје обично у првим месецима живота, када у циљу умирења беба почиње да сиса палац. Неким родитељима је спас јер умирује бебу у моментима страха, глади, пред спавање… Нећемо говорити колико штетно делује често коришћење цуцле варалице на раст зуба, дојење, али можемо навести колико штетно делује на развој говора.

Орална фаза развоја траје од рођења до треће године и сама потреба за цуцлом је повезана са задовољењем потребе за храњењем и телесном везом са мајчином дојком. Телесна веза са мајчином дојком је прво искуство детета у контакту са мајком и прва задовољена потреба. То је разлог због којег се беба умирује одмах након контакта са цуцлом али уколико то постане начин комуникације са вашом бебом остаћете ускраћени разумевања бебиних потреба.

Потребно је посматрати бебу, ослушкивати је када плаче, у ком периоду, шта претходи том плачу, које су то ситуације које узрокују раздражљивости и на тај начин учити од бебе које су њене потребе, а не давати јој цуцлу на први плач.

Да ли је цуцла неопходна или беба може без ње, то остављамо психолозима на расправу.

Из угла првих комуникацијских образаца уколико се негативне реакције бебе затварају цуцлом остајемо ускраћени разумевању шта је то што беба жели и шта је узнемири. То је разлог због кога цуцла не би требала да буде решење за узнемиреност, већ разлог за позорност. Ако дозволимо беби да се расплаче и уколико је умиримо нашим присуством, причом, осмехивањем, ми је учимо на комуникацију са нама и умирење преко нас а не преко предмета. Учимо је да осети сигурност у нашем присуству.

Рефлекс сисања, који постоји на рођењу, нестаје са првом годином живота тако да уколико је дете навикнуто на цуцлу било би добро одвикнути га до краја друге године јер тада интензивно креће развој говора.

Сазнајте шта кажу логопеди

Када је цуцла у дететовим устима у току дана, док истражује, игра се, испитује предмете, дете нема прилику да испитује покретљивост својих говорних органа и вежба их. Нема прилику да испитује покретање језика у свим правцима, са стране, горе, облизивање а све су то важни моторни покрети који припремају дете за говор. Уколико је цуцла стално у устима, језик је положен на доњи део усне шупљине и повлачењем цуцле ка унутра може да се деформише облик и положај тврдог непца, горње и доње вилице а то су артикулатори чији је правилан развој и покретљивост неопходан за правилан изговор

Шта посебно истичу логопеди дефектолози?

Уколико је цуцла по цео дан у устима дете себе стално умирује и не добија прилику да сам регулише своје емоције, нађе боље начине да реши неку ситуацију, развије креативност, опонаша говор одраслих, кратким речима за почетак и самим тим касни проговарање.

Када дете проговори, језик-артикулатор, говорни органи, може да буде узрок неправилном изговору, због његовог померања напред и доле, те се поједини гласови изговарају интердентално: с, з, ц између зубића а поједини гласови могу бити дисторзовани – измењени: ш, ж, ч, џ, р – може изгубити своју вибрантност а и своју позицију на алвеолама.

Када је употреба цуцле у питању важно је да сви који брину о детету имају усаглашене ставове, да у обзир узму и позитивне и негативне аспекте употребе цуцле и на тај начин донесу праву одлуку која је у интересу детета.

Извор: Трудноћаиздравље