Шта на ово кажу просветни радници?

јул 12 16:23 2014

 

 

Београд – У већини школа у Србији родитељи су потпуно искључени из школског живота, иако по закону њихови представници у школском одбору имају велика овлашћења. Ништа већи утицај на дешавања у школи немају ни савети родитеља, па чак ни у избору агенција за извођење екскурзија и других ђачких путовања, мада их често оптужују да се само тиме баве. Иако свако одељења има представника у савету, а савет предлаже родитеље који ће бити чланови школског одбора, највећи број родитеља није упознат ни ко седи у одбору, ни шта се догађа на седницама ова два тела.

parent_meeting

 

– Родитељи и школа су пре случајни познаници него партнери. Резултати истраживања потврђују да се родитељи не осећају као стратешки чинилац у образовању нити себе виде као некога ко доноси одлуке. То што учествују у раду савета родитеља, који је саветодавно, а не управљачко тело и што имају представнике у школском одбору, део је једне социјалне игре, која стварно и не жели да укључи родитеље у живот школе. То је део постојећег протокола, у коме се родитељи углавном питају око мање битних ствари као што су рута екскурзије или где ће се ићи на рекреативну наставу, каже за Данас Драгица Павловић Бабић са Института за психологију Филозофског факултета у Београду.

Родитељи, како додаје, не доносе релевантне одлуке, нити их неко икад пита за ствари које се тичу квалитета образовања и образовних перспектива њихове деце.

– Они се осећају немоћно између два врло моћна партнера. С једне стране су њихова деца, која имају моћно вршњачко окружење, „моћне“ компјутере, пред којима проводе много времена, а којима родитељски ауторитет тешко да може да парира. С друге стране, школа је такође моћан партнер. Родитељи у школу долазе да би им наставници рекли каква су њихова деца, шта треба да раде са њима, практично да би им дали лекције, а нико их не пита за мишљење, каже Павловић Бабић.

Родитељи су, према њеним речима, спремни на сарадњу, али не знају како да учествују у животу школе. Сматрају да ће своје дете највише заштитити и помоћи му тако што неће ићи у школу, јер могу да „навуку“ мрзовољу наставника на њега. Мисле да могу да помогну детету да не добије лошу оцену ако му оправдају часове када није спремно да одговара или ради контролни, или тако што ће му плаћати приватне часове, на којима ће научити оно што није у школи.

Највећа непознаница за већину „обичних“ родитеља су чланови школског одбора који их представљају. По закону школски одбор управља школом (у њему седе по три представника родитеља, запослених и локалне самоуправе), али Миодраг Сокић, председник Форума београдских гимназија, каже да у пракси директор управља школским одбором.

– Пут до кога од свих родитеља једне школе, троје долази до места у школском одбору је слабо видљив, посебно јер се они не мењају сваке школске године већ им мандат траје много дуже. Ти људи се годинама веома пажљиво „гаје“. Може се десити да неки родитељ буде члан школског одбора докле год му дете не заврши школу. То су углавном директорови људи који гласају за све његове одлуке, каже Сокић.

Србија није изузетак

Упоредно истраживање ставова родитеља у земљама Југоисточне Европе показује да је учешће породице ограничено на школски ниво, и да за разлику од већине земаља чланица ЕУ, она не утиче на локалне, регионалне или националне образовне политике. Финансије и управљање школом су области у којима родитеље најмање питају за мишљење. Чак 75 одсто анкетираних каже да их у току претходне године школа ниједном није питала шта мисле о садржају часова, уџбеницима, оптерећености ученика или домаћим задацима. Школе ретко желе да чују ставове породице и о ваннаставним активностима, здрављу и безбедности ђака, па чак и о насиљу и дисциплини у школи.

Соћанин: Лоша комуникација

Драгана Соћанин, председница удружења „Родитељ“, каже да у јавности преовладава мишљење да су савети родитеља декоративна и нефункционална тела и да су на то указивали и родитељи који у њима седе. Она истиче да у великом броју школа родитељи нису заинтересовани да учествују у школском животу, не знају чему служи савет и колика је његова „моћ“ да утиче на промене, као и да често нема добре комуникације између родитеља једног одељења и њиховог представника у савету. Ипак, наша саговорница наводи да постоје и позитивни примери да су управо савети родитеља допринели великим и значајним променама у школама.
АУТОР: В. АНДРИЋ

Данас.рс

  Categories:
напишите коментар

0 коментара

Тренутно нема коментара!

Започните коментарисање.

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.