Шта родитељ (не) треба да пита учитеља

Пуних двадесет година радим у школи. Када толико дуго радите исти посао, научите да на неке ствари треба реаговати, а нешто је боље прећутати. Научите да одмах, већ на вратима учионице препознате родитеља који је истински заинтересован и оног који неће много да се меша у школовање свог детета. На првом родитељском састанку буде вам јасно с ким ћете сарађивати добро, а ко ће вас посматрати као непријатеља сваки пут кад његово дете не добије оцену коју мисли да би требало. Суочите се и са агресивним родитељима, са онима које ви морате да смирујете кад дете добије лошу оцену, плашећи се шта би могли да му ураде код куће. Ова листа се наставља до унедоглед, али то није тема текста.


Овде желим да подсетим родитеље на то шта је њихов задатак у образовном процесу. Или, тачније, шта није. Верујући да је посао учитеља просто приказивање лекција и провера знања, родитељи у свом незнању постају највећа препрека на путу ка успеху сопственом детету. Само тиме што гласно и без уздржавања преиспитују методе и начин рада учитеља.

„Зар не мислите да је ово много домаћих задатака за њих?”

„Да ли им је баш неопходно толико свезака?”

„Да није мало рано да уче те компликоване рачунске операције?”

„Моје дете неће седети поред тог и тог, молим Вас да га преместите.”

На страну то што ја не одлучујем о плану и програму, али, верујте, ако су генерације пре вашег детета то успеле у том узрасту да савладају, успеће и ваше дете, осим ако вас чује да говорите како је то за њега претешко. Онда се неће ни трудити. Такође, распоред седења у учионици одређујем искључиво ЈА и тачно знам зашто сам које дете где сместила. Ви у то не треба да се мешате, као ни у друге ствари које се тичу плана и програма и организације наставе.

Шта, онда, да питам?

Ипак, ваша улога постоји и јако је важна. Па, ако већ желите да урадите оно најбоље за своје дете, не преиспитујте мој рад. Уместо тога, ово је листа питања која ТРЕБА да поставите учитељу:

  • Да ли се моје дете лепо понаша?
  • Да ли даје све од себе?
  • Да ли ужива да учи?
  • Да ли Вам моје дете изгледа срећно?
  • Да ли је моје дете истрајно кад наиђе на тежак задатак?
  • Да ли моје дете има пријатеље?
  • Да ли је моје дете добар друг?
  • Да ли постоји нешто у чему се моје дете посебно истиче?
  • Да ли моје дете поштује правила и процедуре?
  • Да ли је моје дете одговорно?
  • Да ли се моје дете смеје?
  • Да ли моје дете зрело размишља?
  • Да ли је моје дете радознало?
  • Шта моје дете воли да чита?
  • Да ли моје дете пажљиво прати на часу?
  • Да ли се моје дете опходи лепо према учитељу и другарима?
  • Да ли је моје дете креативно?

Ако постављате оваква питања, гарантујем вам да ћете открити нове ствари о свом детету и пронаћи нове начине да му помогнете да буде боље и успешније. Зато вас молим, немојте да постављате питања која се тичу мог посла. Верујте учитељу свог детета и подржите труд који он улаже како би ваше дете расло и развијало се тако да постане најбоља могућа верзија себе.

Аутор: Нада Шакић