Шта време проведено испред екрана чини вашем детету

Екрани су неизбежна стварност и део одрастања у модерном добу. Скоро свако дете проводи сате гледајући у телевизоре, мониторе, телефоне…
decak tablet
То не мора нужно бити лоша ствар. Постоје едукативне апликације и телевизијске емисије које и те како обогаћују њихово знање, изоштравају ум и подстичу развој комуникационих вештина. Али, само ако се њима рукује пажљиво. Бројна истраживања показала су да је управо когнитивни развој тај који је угрожен код оне деце која превише времена проводе испред екрана, не бирајући при томе квалитетан садржај.

Веровали или не, просечан мали Американац дневно проведе чак седам сати испред екрана!

Дугорочне последице

Кад веома мала деца добију у руке смартфоне или таблете, постоји могућност да трајно оштете своје мождане способности које се тек развијају. Способност да се фокусирају, концентришу, задрже пажњу, разумеју осећања других људи, комуницирају са окружењем, да обогаћују речник – сви ти елементарни делови дечјег развоја су угрожени.
Да поједноставимо – родитељи који журе да децу науче да рукују модерним уређајима чине свом детету много више штете него користи.
Између рођења и треће године мозак зе веома брзо развија и нарочито је осетљив на надражаје из окружења. Ово се у медицини зове критични период због тога што промене које се тада дешавају у мозгу заправо формирају трајну основу за даљи развој можданих функција. Да би се везе између неурона у овом периоду правилно развиле детету су потребни специфични стимуланси из окружења. А, нећете веровати, баш ништа од тих стимуланса не можете пронаћи у мобилним телефонима и таблетима. Када мало дете проводи превише времена пред екраном оно пропушта прилику да од стварног света добије оно што му је заиста потребно – подстицаје за даљи развој, који самим тим бива угрожен.
И то не само привремено. Ако стимулуси изостану у критичном периоду, последице ће највероватније бити трајне.

Иако звучи чудно, сви ти стимуланси који прате модерне уређаје (способност да се истовремено обавља више активности, бројнии стимуланси прстију и руку) управо су оно што једном младом мозгу НИЈЕ потребно.

За разлику од мајке која чита детету причу, прича испричана кроз екран телевизора или таблета истовремено детету шаље звук и слику. Док слушају маму како прича, процесирају њене речи и стварају у глави слику испричане приче, дечји мозгови много су више подстакнути на рад него кад им се путем екрана све сервира „на готово”. Уређаји стварају слике уместо њих, а когнитивни развој слаби.
Тешко стичу пријатеље

Фронтални режањ у мозгу је одговоран за раздвој социјалних вештина, емпатије, разумевање невербалних сигнала у разговору с пријатељима и колегама и уопште за социјалну интеракцију и успешну комуникацију.
Овај део мозга развија се управо у раном детињству, током већ поменутог критичног периода. Дакле, ако ваше дете већину двог времена проводи дружећи се са компјутером или телефоном уместо у игри и разговору с другарима, његове социјалне способности биће значајно слабије и велика је шанса да то никада нећете моћи да исправите.
Живот нема прекидач

Јесте ли некад видели мајку како се кикоће док њена беба спретно користи смартфон или док покушава да „кликће” по постеру или слици у новинама, као да је екран? То можда изгледа слатко, али указује на дубок проблем у дететовом мозгу – очекивање да свака активност коју дете изврши мора имати тренутни ефекат и брз одговор.
Ово се може очекивати у свету екрана, али не и у стварном животу! Када сваки покрет прстом детету доноси нову слику, обиље боја и покрета, дечји мозак одговара тако што лучи допамин, кључну компоненту која контролише центре повезане са наградом и задовољством. Дете се навикава на тренутни осећај задовољства и награде коју добија само померањем прстију и увек ће се радије враћати екранима који пружају много бржи одговор од стварног света и интеракције са другарима.
Не избацујте уређаје из куће!
Упркос опасностима које носи претерано излагање деце модерним уређајима, они имају и много добрих страна. Када дете напуни две године, можете им дати приступ паметним уређајима, али га морате ограничити. Највише сат времена сваког дана довољно је да им помогне да развију координацију покрета и чак изоштре језичке вештине. Наравно, време проведено пред екраном мора бити строго контролисано и никад не сме бити замена за игру у стварном свету – у паркићу са другарима.
Приредила: А. Ц.