Проф. Пехарец: Никад родитељи нису више бринули о деци, а деца никад нису била запуштенија

Деца имају болна стопала, болна колена, болна рамена, болне вратове и кичму. А ми и даље водимо дебате око школских програма. У фокусу су само интелектуалне способности. Најмање водимо рачуна о биолошким потребама детета, рекао је др сц. Станислав Пехарец.

С доц. др сц. Станиславом Пехарецом, угледним соматопедом и професором, хтели смо да говоримо о дечјим ципелама. Планирали смо да га питамо како одабрати добру дечју обућу. Но поред тема о (не)квалитетној обући и ношењу уложака за стопала, разговор се повео и о све већој телесној неактивности деце, што већ доводи до последица. Деца имају све више проблема с држањем, деформацијама и болним стањима.

Фото: Andrik Langfield, Unsplash

Разговор преносимо у целости управо због важности порука које је Станислав Пехарец пренео родитељима, али и одговорнима који би требало да брину о развоју деце. Развој деце Пехарец већ годинама прати у поликлиници за физикалну медицину и рехабилитацију Пехарец у Пули, а знање преноси и студентима ријечког Медицинског факултета.

Истичете да се стопало развија од рођења. До када бринути за дечје стопало?

Најмање до 13. године, а пожељно и до 15. године. До 13. године стопало интензивно расте. Познато је да на телу најпре расте стопало. Према томе, док год се стопало развија и није постигнут стабилан однос структура, стопало је подложно развоју деформација. На јављање деформација могу утицати обућа, нагло повећање телесне тежине, евентуалне повреде, дужа имобилизација због болести када се деца мање крећу. Све су то елементи који могу довести до деформације стопала. Имати у једном тренутку правилно развијено стопало не значи имати заувек правилно развијено стопало. У сваком тренутку развоја стопало је осетљиво. Неретко се јављају родитељи јер су код детета у кратком раздобљу од неколико месеци приметили промену, на начин да се постојеће стање погоршало или се стопало променило, и наводе, на пример, да дете у ходу окреће стопала према унутра. Најчешће се то поклапа с временом кад је дете нагло повећало телесну тежину или је било болесно или је носило јапанке или кроксице.

Јапанке, балетанке, кроксице, скејтерице, старке су лоша обућа!

Споменули сте кроксице. Управо се оне масовно купују деци јер се сматрају добром обућом?

Јапанке, балетанке, кроксице, скечерсице, скејтерице, старке, како их деца популарно зову – изразито су лоша обућа. Јапанка на слободној нози, односно ходање у кроксицама допринеће лошем развоју. Свака обућа која мења идеални положај глежња води до деформације. Код већ формираног стопала одрасле особе лоша обућа доводи до преоптерећења и озледа. Дечје стопало у лошој обући ствара могућност појаве деформације. У таквој обући није било довољне фиксације између обуће и стопала, дошло је до трења и због иритације кост је почела расти те је створена деформација.

Значи ли то да се не можемо уздати ни у обућу реномираних произвођача? Таква се обућа продаје по вртоглавим ценама!

Квалитет обуће не зависи ни од цене, ни од произвођача. Могу рећи да се носи обућа која је тренду. Ако патике платите десет хиљада динара не значи да сте купили добру обућу. Треба познавати функционалне карактеристике обуће; какве карактеристике треба имати задњи, средњи и предњи део обуће. Висока цена није гаранција квалитета. Неретко је и она модерна обућа која кошта и као пола просечне плате разлог оштећења и повреда код деце и спортиста.

Значи ли то да родитељи морају бити на опрезу и кад бирају обућу познатих дечјих произвођача обуће?

Код једног познатог бренда можете наћи, на пример, два одлична модела обуће и већи број других које бих ја истог трена забранио јер значајно мењају положај и функцију стопала! Приликом куповине дечје обуће родитељи морају пажљиво бирати јер већ на полицама у трговини има пуно обуће која је деформисана и потпуно неадекватна за ношење. С друге стране, данас се дечја обућа ради од врло неквалитетних материјала. Сматра се да обућа треба да траје свега неколико месеци и да ће је дете ионако врло брзо заменити те да нема потребе радити је од квалитетних материјала.
Увек се питам како то да у тв-емисији о заштити потрошача никад није у питање доведен квалитет обуће која може значајно нарушити дечји развој. Обућа, наиме, значајно може допринети настанку проблема са стопалима. Посебно уколико је све развезано и шлампаво, како се сада носи. Истраживања су показала да већ краткотрајно ношење обуће (месец или два) која је уска или кратка у предњем делу у раној дечјој доби доводи до почетка процеса деформације прстију. Проблем притом често утиче и на колена, кукове и кичму. На тржишту је трећа, четврта категорија обуће

Како би требало да изгледа добра дечја ципела, односно како препознати лошу ципелу?

Ципела или патика треба да буде комотна и чврста јер мора стабилно да држи стопало и глежањ. Гледајући отпозади не сме бити окренута ни према унутра ни према ван. Стопало, односно пета, гледајући мора бити у централном положају и дете у ходу не сме окретати пету или ногу ни према унутра ни према ван, што је ређе. Препорука је да задњи део обуће буде висок до или преко глежња. Средњи део мора бити широк колико и стопало. Предњи део требало би да буде довољно широк и да ни у којем делу не додирује прсте детета. Ђон је широк и компактан. И онда је то добра обућа. Међутим, често су патике мекане и с везивањем на чичак. У почетку тај чичак још и држи, али с временом олабави. Дете почне да скида патику другом ногом и тако оштети задњи део који је најважнији део ципеле.

Шта бирати за децу, ципеле или патике?

Патике ће бити квалитетније. Кад је реч о обући, дечаци су у повољнијој ситуацији. Код мушке обуће мање је доминантан естетски момент. Управо због естетике девојчице су у неповољнијем положају.

Шта је с повишењем, односно јастучићем унутар ципеле? Међу родитељима се воде расправе да ли купити анатомску обућу или не?

Ако подигнемо комадић коже видећемо да је испод обичан сунђер. Према томе, то повишење представља само визуални ефект. Унутрашњост ципеле може бити равна, али треба бити довољно уска да скупи и подупре све те мале кости. Имати идеалан положај стопала у обући с анатомским физиолошким улошком значи гарантировати здрав развој стопала. Но, на развој стопала утичу и особине ткива. Имамо децу која природно имају чвршћа ткива и ону која имају мекша ткива. Дете које је по природи прегибљиво и нижег мишићног тонуса има значајно мање шансе развити нормално стопало.

Педијатри кажу да до треће године дете не би требало да носи анатомске улошке за стопала. Ви их у неким случајевима препоручујете. Зашто?

То је исто као да питате када треба употребити лек за температуру. Наравно да није исто има ли дете температуру 37 или 39°C. Тако је и код стопала. Све зависи од деформације и колико она износи. На благо или природно одступање нећемо реаговати. Али ако је јасно да је дошло до тешке деформације и те како ћу реаговати.

Пратите развој деце дуги низ година. Све се више говори о општем заостајању деце у телесном развоју. Деца су све неактивнија и моторички све неспретнија. Каква су ваша запажања?

Изразито мала пажња придаје се развоју дечјег тијела, моторике, стопала. Потпуно је запуштена и занемарена телесна активност деце, почевши од телесног одгоја који је избачен из вртића па готово и из школа. Ми само причамо причу „У здравом телу здрав дух!” Ништа по том питању нисмо учинили, почевши од недостатка телесне активности, од ране доби до краја детињства. А спорт који је постао само спорт за талентовану децу минимално брине о масовности. Препорука је да морамо водити рачуна о томе колико се деца крећу, о развоју њихових моторичких способности, о тежини која је увелико повезана с деформацијама. Данас постоји само фиктивна идеја да бринемо о деци. Све више схватамо потребу, али немамо времена, снаге, воље, а често ни знања ни компетенције.

Како се то одражава на телесни развој? Где је по вама срж проблема и како га решити?

У вртићу би требало увести свакодневну физичку активност јер она је база здравог телесног, менталног, емоционалног и биолошког развоја. С децом кроз игрице треба примерено доби изводити вежбе флексибилности, снаге и координације. Сваки дан! Телесни одгој у школи треба бити заступљен минимално три пута недељно. У школама је биолошки развој апсолутно занемарен, а да не говоримо о емоционалности и васпитној компоненти. Све је посвећено трпању знања и разноразних података у вреће које се зову наша деца. А реч је о подацима који немају везе с реалношћу.

Дечаци и девојчице не смеју бити заједно на физичком!

Чини ми се да у последње време ипак има помака. О важности телесне активности све више се говори, покрећу се различити пројекти и акције вежбања у школама…

Ја их зовем акцијама милосрђа. Таквих акција је досад било пуно, али без свеобухватних резултата. Аверзија према телесном одгоју данас је већа него икад, и код деце, и код родитеља и наставника. Неприхватљиво је спојити наставу физичког за дечаке и девојчице у петом разреду основне школе. То је психолошки напад на женско дете. У то је време највећа разлика између мушког и женскога пола, и то захтева посебну пажњу, психолошку и физичку. И ту уосталом и почиње та аверзија девојчица према телесној активности. Статус физичког васпитања данас је најгори досад. А притом наставници разредне наставе нису школовани и едуковани да би могли да држе наставу физичког васпитања.

Физичка активност и спорт, нажалост, поистовјећују се само с такмичењем, успешношћу и селекцијом – том најтужнијом речи! Дакле, не вежбам да бих био здрав! То је само још једна прокламативна реченица која нема везе са стварношћу.

Нису важне брендиране патике

Која је ваша порука родитељима? Да сами активно живе и својим примером подстичу и децу на физички активан живот?

Физичком активношћу пунимо се енергијом, смањујемо могућност да стрес и физички рад на нас оставе последице. Да, важно је ову поруку о потреби телесне активности и целокупног приступа развоју детета пренети родитељима. Данашња генерација родитеља брине о деци више од било које досадашње генерације, а деца никад нису била запуштенија. Запуштеност не овиси о томе јесмо ли детету купили брендиране патике или мобител. Није важно колико смо новца инвестирали, већ колику смо пажњу, бригу, љубав том детету дали, па и знање о важности физичке активности, дакле све оно што је животно важно.

Разговарала Весна Капелото

Извор: mamatataja.hr