Последњих се година све више говори о стресу којем су ученици изложени – од тестирања (које се понекад проводи више пута у истом дану), опширног градива које је потребно савладати, постизања што бољег успеха због уписа у средњу школу или на факултет, превеликих очекивања родитеља или превеликих властитих очекивања и слично. Тако се однедавна у Хрватској укинуло закључивање оцена на полугодишту јер је, између осталог, оно узроковало велики стрес и нервозу ученицима. А шта је са стресом којем су учитељи изложени?
Пре више од десет година Светска здравствена организација прогласила је стрес на радноме месту светском епидемијом. С обзиром на глобалну кризу и све већи пораст незапослености, стрес на послу још више се повећао.
Многи се слажу да је учитељски посао један од најстреснијих. Током 2007. године су спроведена истраживање у којем су од учитеља тражиле да напишу своја позитивна и негативна искуства у свакодневном раду у школи. Највише позитивних искустава која су учитељи навели резултат су непосредног рада с ученицима. Спознаја да ученици имају поверење у учитеља, дечји поглед, осмијех, весеље које ученици показују кад учитељ долази на ч или негодовање због завршетка час, неки су од извора задовољства учитељским послом. Негативна су искуства, с друге стране, највише резултат административних захтева посла и општег става друштва према школи. Учитељи су, превасходно, навели да су изразито незадовољни својим послом кад се у питање доведе њихова добронамерност, кад их родитељи гледају с висине, кад им се, приговара јер имају три мјесеца годишњег одмора, кад их се „муче“ администрацијом и слично.
Цхрис Кyриацоу наводи следеће изворе стреса: поучавање немотивисаних ученика, одржавање дисциплине у разреду, временски притисак и преоптерећеност административним пословима, суочавање с променама, изложеност сталној процени од стране других, односи с колегама, самопоштовање и статус, администрација и управљање, конфликти улога, и лоши радни услови.
Колико ће наведени извори доиста бити стресни, зависи и од карактеристика самог учитеља – радном искуству, нивоу компетенције, самопоштовања, карактеристикама личности или страху од негативне евалуације.
Последице стреса
Стрес учитеља може имати вишеструке негативне последице. Најучесталији симптоми дуготрајног стреса на радноме мјесту су анксиозност, депресивност, фрустрираност, непријатељско понашање према ученицима и колегама, емоционална исцрпљеност и прекомерна напетост. Они најчешће резултирају смањењем самопоштовања и порастом незадовољства послом, што коначно може резултирати и напуштањем професије-
Може се рећи да би психолошка добробит учитеља требало да буде важна не само њима самима, већ и родитељима чију децу они образују, школама чији су они запослени, па и друштву уопште. Учитељски је посао важан за свако друштво, те је битно да се обавља на квалитетан и стручан начин. Стога је добро препознати вредност тог позива и омогућити особама које га обављају успешније ношење с његовим изазовима – ученици радом на дисциплини и сарадњи током наставе, родитељи уважавањем учитеља и њихова рада, стручни сурадници едукацијом и консултативним радом с учитељима…
Аутор: Маја Галић- Школска психологија
Сакам да кажам дека и ние, вработените во градинките (вртиќи), работиме под стрес, оптоварени со преголем број на деца и поголеми административни обврски. Поздрав!
За жал потполно сте во право. Станува се полошо, се врши притисок од родители, ученици, но за жал и од државните институции кои пак ги штитат и потхрануват овие претходно споменати. Но !!! и родителите и оние државниците се наши ученици кои очигледно лошо сме ги учеле.
Јас сум од оваа година наставник, тоа беше мојата желба уште како мал, моите наставници беа моите херои, ги почитував сите и го стекнав потребното знаење за да денес бидам она што сум – изградена личност. Иако само три месеци работам како наставник, веќе знам дека не се гледам себе си во оваа професија каде што секој те гази и никој не те почитува, децата и родителите се заштитени со секој можен закон а наставникот е секогаш ама секогаш дежурниот виновник и за работи што не ги направил или кажал – ама каде има сила нема правдина, не може да се дозволи неписмен ученик да стигне до 8 одделение и потоа наставниците да се криви за се, не може да се дозволи ученик да има 200 неоправдани за првите три месеци а да не му се изрече никаква мерка и сето тоа да се толерира од повисоки инстанци и никако не може наставникот да се присили да стави 2 на такви неписмени ученици кои ги нема видено два пати во тие три месеци, ама за ЖАЛ, ТОА ГО ИМА ВО МОЈАТА ЧУДЕСНА ЗЕМЈА МАКЕДОНИЈА
п.с ама битно инспектори за казни и е-дневник кој не функционира никогаш кога ти треба постојат, а интернет во училиштето нема ама казна од инспекторот има. е,па наставниците ли се криви?