Штрајк у опису посла …

децембар 06 15:53 2014

Покушавам да пронађем један текст на мом блогу, који је такође био ван уопштене теме, писао сам нешто погођен неким сличним дешавањима, али га нисам нашао. Није ни битно, ево још једног текста који одступа од стручне конотације блога, а тиче се теме која је последњих дана актуелна у просвети. У ствари … актуелна је од када постоји просвета, него свако у свом тренутку велича своју борбу или став по овом питању: деградација образовања. Можда моји ставови овде изнешени нису много битни, али колико читам онлајн сцену претходних дана, некако провејава питање За и Против. Чега За и чега Против, онима који то питање постављају није битно, већ је битно да се само квалитетни коментари, агрументован садржај разводњи … Ако некоме нешто значи, члан сам једне синдикалне организације у образовању – Уније (иако је моја школа изашла из локалног Форума, остали смо у Унији) и члан једног стручног удружења наставника ОКЦ. Покушаћу из оба угла да сагледам, али и кажем зашто сам нешто урадио, односно нисам урадио.

ucionica-foto-frontal

Оно што читамо на нету ових дана, кроз коментаре, блог постове, је само приказ велике фрустрације. На жалост, изостао је приказ друге стране, оне која још има позитиван поглед на образовање и која не штрајкује зато што су услови углавном плата и која не полази слепо за вођама синдиката који се привидно удружују. И та страна је сада била у већини. Иако многи излазе са неким бројкама, једини опипљив аргумент је био број учесника протеста на Тргу Николе Пашића. Све остало је смејурија, смејурија као и онај штрајк или упозорење од једног часа (држати децу у учионицама, а не држати час !?!?!). Сада је то била варијанта смањења трајања часова или нерадан дан, који је одрађен одмах у суботу. На жалост, ово је толико феноменално за оне против којих се штрајкује да њима и не треба већа подршка. Волео бих да видим ефекат овог штрајка, а да то није још веће нервирање просветних радника због изјава мин. финансија и претње пом. мин. образовања.

Као и сваки просветни радник, наравно да не могу да подржим одлуку владе да нам смање плату. Иако сам сигуран да ће нарадне године да буде још једно исто смањање, јер пара је све мање, сада нисам штрајковао. Из простог разлога … овакав начин штрајка просветних радника никада није просветном раднику донео ништа добро, осим руководству синдиката. Ово је само један од начина да покажу да постоје. Сумњам у причу да се они смире када добију новац, али није само новац оно што је корист. Ово што пишем није непознато, сви то знамо и већина није штрајковала зато што су то рекли синдикалци, него из срца и из убеђења да ће се тако изборити против смањења плата. И то у потпуности подржавам, лично познајем људе који верују у ову врсту борбе … али, на жалост, моје мишљење је да је ово очајан начин. Извући наставнике на један дан штрајка због кога ће имати проблема у колективу и одмах тај дан вратити у суботу у дану када скупшина изгласава баш тај предлог владе. И шта се десило ??? Осим проблема наставника буквално ништа. Како даље те наставнике поново извући у неки вид протеста? Зато је све мање и мање наставника који штрајкују (ако ово уопште можемо назвати штрајком).

Нисам желео да објављујем овакав текст на мом блогу, али нисам издржао када сам чуо које су даље алтернативе … рад на 30 минута, бели штрајк или шта још све не. Ово су потези који нас поистовећују са влашћу која и уводи овакве мере које нам не одговарају. Да ли је могуће да синдикти знају само за ову врсту протеста, само за радикалне методе? И да ли уопште сматрају да на овај начин присилом могу нешто да промене? Нисам политичар, признајем нисам у стању да водим синдикалну организацију, али ево једног савета: ако мислимо да утичемо на неке одлуке које ће допринети бољој позицији наставника, морамо да будемо паметнији и кооперативнији. Јер, ако ми ударамо у клин, а Костић у плочу, шта смо направили? Да ли имамо мало креативности да организујемо нешто што је продуктивно? Доказало се до сада да обустава рада није. А и час од 30 минута такође није, сетите се само 90-их, колико дуго су часови били на 30 мин у Бг? Лично познајем много квалитетних наставника, а многе познајем по њиховом раду на нету. Поред плате, те наставнике боли и што се нерадници провлаче, а поврх свега и доминирају, галаме, прете, праве се паметни и друге називају кукавицама јер не штрајкују. Да ли синдикти треба да устану и заштите ове квалитетне наставнике?

Да ли ће штрајк бити само за повећање плата или постоји још нешто што нам смета? Да ли је могуће да синдикат не види проблем наставника у ОШ са проблематичним родитељима и ученицима? Па зашто не организује нешто против таквих правила, закона, одредби …

Да би синдикат вратио моје поверење (мада нисам ја много ни битан) мора да ми понуди протест против лоших наставника, против тога да криминалици долазе из основне у средњу школу, против куповине диплома, против самовоље и непотизма директора … против свих ситница које уништавају наш систем образовања. Нису само плате наш систем образовања. У овој држави има наставника који раде квалитетно свој посао независно од плате, а сигуран сам да има и оних који ништа неће променити и да имају 100 000 динара плату. Синдикалне организације треба да помогну министрарству образовања да побољша образовни систем, а никако да позива на бели штрајк или боловања или час од 30 минута.

До сада је овај мој текст био у неком правцу критике, а не волим да критикујем нити да чујем другу критику без предлога за решавање. На жалост, нисам политичар (читај синдикалац) да знам како треба са нашим министарством или неким другим. Оно што знам то радим кроз стручно удружење док за остало сматрам да други знају боље и да је довољно да им плаћам чланарину. То што плаћам чланарину не значи да ћу слепо да поштујем њихове у недоглед покушаје да извуку наставнике на масовнију обуставу рада, имам толеранцију до када ћу то да радим. Она је истекла. А као члан, све док прихватају моју чланарину желим да скренем пажњу на пропусте.

Иако овде провејава неки критички тон према синдикатима, нису они највећи проблем, таман посла. Али никако нећу да омаловажавам колеге који не желе да штрајкују. Опет та подела. На жалост најгласнији око неуједињавања сада су били баш они који су то и изазвали. Да ли мислите да ће наставници који сада нису штрајковали и који су прозивани од колега који су штрајковали следећи пут да изађу да штрајкују? Неће … а и да хоће то није зато што желе или тако мисле, већ зато да не би преживали оно што и сада. И дошли смо до тога да се понашамо као власт, само у обрнутом смислу, вршимо притисак за штрајк а не за рад. Можда ово не видимо … али је тако.

Иако очекујем јак притисак на овај текст, само молим коментаторе, да буду уљудни и аргументовани, да стоје иза свог имена и презимена као и аутор овог текста. Надамо се да ће се само добрим аргументима дођи до најбољег решења за нас … никако са методама које тренутно користи она страна против које се “боримо”

Написао: 

skolskidnevnik.net

 

  Categories:
  1. децембар 06, 18:35 #1 Dijana

    Uvaženi kolega,
    i meni su sve te misli prolazile kroz glavu: o sindikatima, o sindikalcima, o prosvetarima koji štrajkuju i koji ne štrajkuju, o odnosu Ministarstva i Vlade prema prosveti….i bila sam u dilemi da li da štrajkujem ili ne.

    “Razvodnjeni” štrajk se po istom scenariju odigravao više puta ( imam 25 godina staža u prosveti) i nikada nije doveden do kraja kakav bi trebalo da priželjkuju svi prosvetari.

    Za to smo sami sebi krivi : dozvolili smo da nas “razbiju” na nekoliko sindikata, dozvolili smo sebi da ne poznajemo svoja prava i obaveze koje naša struka podrazumeva, dozvolili smo da nas udalje od roditelja đaka i predstave kao suprotstavljene strane ( iako imamo zajednički cilj: DOBROBIT njihovog deteta , a našeg đaka) , dozvolili smo da nam “neko drugi” kreira sve ( planove, programe, udžbenike, seminare, reforme…), jer nas “mrzi” da se “bakćemo” još i oko toga, i…. još mnogo toga smo dozvolili pod raznim izgovorima i sa raznim opravdanjima..

    Odlučila sam da štrajkujem , jer je to bio jedini način da izrazim svoje nezadovoljstvo!
    Mi ( prosvetari) se “iskukamo” jedni drugima po blogovima , na kaficama i sindikalnim sastancima, a ko za to mari?

    Vi, kao i ja , a verovatno i većina naših kolega, smatrate da plaćanjem sindikalne članarine imate pravo da ne učestvujete u odlučivanju na koji način ćemo se boriti za svoja prava, već to prepuštamo sindikalcima. A kada oni donesu odluku o štrajku onda svi koristimo svoje ( sindikalnom članarinom plaćeno) pravo da odlučujemo da li ćemo podržati štrajk i , ako štrajkujemo, da lični prag tolerancije bude mera do kada ćemo štrajkovati.

    Da li je to u redu? Ja preispitujem sebe!

    Одговорите на овај коментар
  2. децембар 06, 19:22 #2 Zoran

    Koleginice,
    potpuno ima smisla to što ste napisali. Ja smatram da sindikati treba da postoje, imaju svoju svrhu. Ali ja do sada nisam video njihovu svrhu osim da zovu na štrajk.

    Po ovo pitanju, ja možda jesam “neposlušan član” sindikata i sindikat ima pravo da me isključi iz organizacije. Ja koristim moje pravo, oni neka koriste svoje i neka me isključe iz organizacije ako im ne odgovara da njihovi članovi imaju suprotno mišljenje od centrale. Koliko znam sindikat je udruženje građana zasnovano na demokratiji a ne vojna organizacija u kojoj se slepo slušaju naređenja nadređenih.

    Nemam problema sa tim da me sindikati isključe iz organizacije, pogotovo ako tako piše u Statutu.

    A to što mislite da se samo iskukamo na internetu i da za to niko ne mari … grešite. To se itekako čuje i mari se za to 🙂

    Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.