Стрпљење се учи одмалена

мај 19 19:25 2015

Стрпљење је кључни фактор готово сваког успеха. Људи који немају кратак фитиљ, обично остваре циљеве који су другима недостижни, а боље реагују и у свакодневним ситуацијама које подразумевају фрустрацију. Иако је модерни начин живота препун фрустрација на сваком кораку, стручњаци наводе да се стрпљење учи, а као и обично, најважније је радити на себи. “Стрпљен – спашен” и “Добре ствари долазе онима који чекају” само су две од многобројних пословица које величају стрпљење. А тешко је придржавати их се, нарочито у времену у којем се живи брзо па се изјалови и оно мало планова.HIROVITO-DETE

Зашто смо нестрпљиви

За “кратак фитиљ” заслужна је природа, јер се нестрпљиви рађамо. Како наводи психолог и психотерапеут Вукица Самарџић, стрпљење се учи од малих ногу.
– У природи детета је да тражи задовољење потребе истог тренутка када се она јави. Када је беба гладна она плаче из свег гласа и тражи храну истог тренутка. Наравно да нећете пустити мало дете да гладује да би вежбало да буде стрпљиво. Али, како дете расте родитељи, кроз васпитање нужно уводе неке фрустрације и дете се учи стрпљењу. На пример, дете од три-четри године почиње да учи да не може да упада у разговор када мама и тата причају, већ мора да сачека да би рекло шта жели да каже.

Уколико родитељи не би уводили овакве, социјално прихватљиве фрустрације, дете би расло без икаквих ограничења, а то није добро за дете. Добили бисмо одраслу особу која није у стању да одлаже задовољење, није у стању да прихвати одговорности које одрасло доба носи и ни сама није у стању да одгаја дете које би научило да буде стрпљиво односно да толерише фрустрацију – каже наша саговорница.

Већ од петогодишњег детета можемо очекивати облике понашања који указују да је дете способно да одложи фрустрацију и да буде стрпљиво. Међутим, постоје и фактори који се тичу темперамента, а они се уче теже. Осим тога, често “пуцамо” и под притиском који нема везе с васпитањем и темпераментом. – За људе колеричног темперамента је карактеристично управо то да брзо плану, али се брзо и смире. Такође, постоје и неки ситуациони фактори који могу бити у вези са начином на који ће неко излазити на крај са ситуацијама које захтевају стрпљење. Најчешће су то ситуације у којима фрустрација по својим карактеристикама (превеликог обима, дуготрајна, неувремењена, свеобухватна и сл.) превазилази капацитет особе да са њом изађе на крај – истиче Самарџић.

Зашто је стрпљење важно

Стрпљење је у блиској вези са циљевима, вредносним системом који је особа усвојила. Особе које вреднују знање и стручност и при том имају висок ниво аспирација, моћи ће да уз улагање времена и енергије, одложе задовољење неких других потреба и да покажу довољно стрпљења како би остварили циљеве.

– На пример, младић који жели да постане инжењер, улагаће енергију и време у спремање вежби, колоквијума, испита… да би остварио свој циљ. Он ће при том показати висок ниво толеранције на фрустрацију, јер сигурно неће изаћи у град сваки пут кад буде осетио потребу за тим – каже Самарџић.

Трпељиви на све и свашта
Самарџић наводи и да постоје људи који претерују са својим стрпљењем, бивају трпељиви на све и свашта, акумулирају лоша осећања и онда на неки, небитан повод бурно реагују. За такву особу то је само кап која је прелила чашу трпљења и негативних осећања а за посматраче је његово понашање непримерено и неприхватљиво.

Како вежбати стрпљење
Удахните дубоко
– Дубоко удахните два, три или више пута. Тако ћете успорити рад срца и смањити крвни питисак.

Избројте до десет
– Пре него што нагло одреагујете избројте бар до десет.

Пишите
– Доказано је више пута да писање смирује мисли. Истраживачи су открили да писање регулише емоције. Даје нам осећај да смо рекли оно што смо хтели да кажемо другој особи.

Умијте се
– Отиђите до најближег купатила и умијте се хладном водом. Туширање је још боље, али је умивање практичније. Хладна вода умногоме утиче на ваше стрпљење.

Прошетајте
– Не мора сваки проблем да се реши одмах. Прошетајте минут или два и онда се позабавите проблемом. Након шетње ћете се смирити и размишљати рационалније

Александар Родић

Извор:  blic.rs

Тренутно нема коментара!

Започните коментарисање.

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.