Сваки други основац у Србији – одликаш! Вредна деца или лош образовни систем?

фебруар 27 14:43 2019

За сваког петог средњошколца у Србији права је срећа што почиње друго полугодиште јер би, иначе, сви они пали на поправни испит.

Са одличним успехом на крају првог полугодишта прошло је 21,67 одсто ученика средњих школа, за разлику од основаца где је скоро половина одликаша, 48,94 одсто. Са недовољним успехом ситуација је алармантна у средњим школама, јер чак 22,09 одсто ученика има најмање једну закључену јединицу.

Према Правилнику о оцењивању ученика у средњем образовању, “закључна оцена се утврђује на основу свих оцена од почетка школске године и сагледавања развоја, напредовања и ангажовања ученика и прикупљених података у педагошкој документацији наставника”, што значи да су наставници у обавези да рачунају и јединицу и поправљену оцену.

Закључна оцена на крају школске године формира се на основу свих оцена у првом и другом полугодишту, стога школарци, а и родитељи треба да обрате пажњу и на овај први период године.

Владан Ницовић, члан националног просветног савета Србије, објашњава да ученици добро владају сумативним сабирањем и да одлично знају да могу да се провуку и након неколико јединица. То јесте у реду са аритметичке стране, али се поставља питање колико је ученик одређено градиво савладао.

– Ученици добро знају да иако добију неколико јединица, уз неколико бољих оцена, на пример три јединице и једну тројку, имају прелазни просек од 1,5 који углавном остваре пред крај саме школске године, и то је решено правилником о оцењивању. Када постигну те резултате према којима не понављају или не иду на поправни, они чак престану да иду у школу. Оцена јединица само једно значи, да ученик није савладао одређено градиво и да би то градиво требало обновити. То више нико не ради и мислим да се урушио традиционални систем школства. Те бројке недовољних оцена и изостанака говоре само једно, немогућност владања ученицима. У данашње време готово је немогуће избацити ученика из школе без обзира на оцене и изостанке и у том хаосу страдају добра деца. Мислим да су све структуре криве за тако поражавајуће податке. Влада једна тотална незаинтересованост за школу како ученика и њихових родитеља, тако и наставника – каже Ницовић.

Такође, постоји уврежено мишљење да је оцењивање на крају школске године строже и да професори тако углавном раде како би мотивисали ученике да боље уче.

– Опште је познато да се строже оцењује на крају првог полугодишта, и то може да потврди сваки професор. Генерално су слабији резултати на крају првог полугодишта, али и те податке треба узети са дозом резерве, јер су они збирни и не мислим да је таква ситуација у гимназијама. Мислим да ту постоји дубљи проблем и да ђаци немају довољну мотивисаност. Такође, они који су кренули у први разред средњих школа потпуно су неснађени са професорима, новим предметима и у новој средини – објашњава за “Блиц” Иван Ружичић, председник Управног одбора друштва директора школе Србије.

Аутор: Лена Сладојевић

Извор: Блиц

  Categories:
  1. фебруар 27, 21:28 #1 бака Штрумпф

    Али нико се неће замислити над овим подацима, тј. нико од надлежних. И ако се замисли и дође до неког решења, углавном ће бити на штету оних који у школи заиста раде, за разлику од надлежних органа државне управе који час један једини у животу одржали нису.

    Одговорите на овај коментар
  2. март 01, 12:36 #2 B

    Ovde sistem školstva nije urušen već pokopan.

    Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.