Све о платним разредима

септембар 19 14:29 2018

Поштоване колегинице и колеге,

Последњих пар месеци пажња свих запослених у просвети концентрисана је на предлог платних група и разреда. То је потпуно очекивано јер је то једини начин да се коначно отклоне све нелогичности у зарадама свих запослених који зараду добијају из буџета (директно и индиректно). Међутим оно што се сада дешава, оно што је сада на столу, не да неће решити ништа већ ће унети додатне поделе. Због свега тога, да би свако од вас знао чињенице о тренутном стању, молимо вас да СВИ ОВО ПАЖЉИВО ПРОЧИТАТЕ!

Када је окончан штрајк 2015. године, Споразумом који је закључен између синдиката и Владе Србије, у члану 3 стоји се да ће Влада Србије, уз учешће синдиката, припремити посебан закон којим би се дефинисале плате свих запослених у ЈАВНОМ СЕКТОРУ, а који би се примењивао од 1.1.2016. године. Данас је потпуно јасно да Влада Србије није испоштовала потписано када говоримо о датуму, али оно што је још горе, она је сада припремила закон којим се парцијално утврђује зарада запослених. У јавном сектору су сви, а не само јавне службе (просвета, здравство, култура и социјална заштита) већ и војска, полиција, правосуђе, агенције, јавна предузећа…Данашњим предлогом обухваћене су само јавне службе (горе побројано) а сви остали остају ван овог закона и њихове плате утвђиваће се неким другим законима. На овај начин, све и да је предлог закона добар, не би се решили нагомилани проблеми. Међутим, предлог не да није прихватљив ВЕЋ ЈЕ АПСОЛУТНО НЕЗАКОНИТ и произвешће додатне поделе, а ми више нећемо моћи да реагујемо на неправилности јер ће оне бити ван нашег домета!

Поменутим предлогом који важи само за јавне службе, за “буџетску сиротињу”, нарушено је још и сијасет правила која не би смела бити нарушена. Прво и основно правило је да основна зарада (законом дефинисана као производ основице и припадајућег коефицијента) НЕ СМЕ БИТИ ИСПОД МИНИМАЛНЕ ЗАРАДЕ! Поменутим предлогом то није ни изблиза тачно. Наиме, од 1.1.2019. године, када поменути закон треба да ступи на снагу, од стране државе утврђена је минимална цена рада у износу од 155.3 динара по радном сату. Када то преведемо на основну зараду, на нивоу просечног месеца са 22 радна дана, за 8 сати рада дневно, то износи 27.332,8 динара! Наравно, на ту основну зараду треба додати додатак од 0,4% по години стажа, као и друге додатке на зараду. Предлогом платних разреда и група, генерисана основица за обрачун зараде запослених у јавним службама износи 14292.9 динара, а најнижи коефицијент у првој платној групи износи 1.11. То надаље значи, да је основна зарада тог запосленог износи 15865,1 динара, или 58% минималне зараде! Како, по ком закону, држава може да уреди основну зараду испод минималне? То је кључно питање! Да би уопште причали о групама и коефицијентима ПРВО МОРАМО ДА УТВРДИМО СА ЧИМ ТО МНОЖИМО! Због поменуте ситуације, ситуације у којој најнижи коефицијент помножен са основицом не представља минималац, а увидом у предлог платних група и разреда (табела у прилогу) КОМПЛЕТНЕ ТРИ ГРУПЕ И ПОЧЕТНИ РАЗРЕД У ЧЕТВРТОЈ ГРУПИ, ОДНОСНО 16 РАЗРЕДА, НАЛАЗЕ СЕ ИСПОД МИНИМАЛЦА!!! Прихватањем “корекције” озаконила би се ситуација у којој СВИ МОЖЕМО БИТИ НА МИНИМАЛЦУ, невезано за групу, разред или коефицијент!!!

Надаље, увидом у табелу генеричких радних места, јасно је да ће неколико категорија запослених у установама образовања бити управо у поменуте прве три платне групе, односно ИСПОД МИНИМАЦА! У ту категорију спадају помоћни радници, домари.. али и административни радници! Посебан скандал је што нпр. спремачица има коефицијент 1.11 а она у “отежаним условима” 1.24! Иста је ситуација и са домарима у отежаним условима! Разлика између њихове зараде НЕ ПОСТОЈИ јер ће и једном и другом зарада бити “коригована” до минимлца. По табели генеричких радних места у другој платној групи, у првом разреду су домари. Њихов почетни коефицијент је 1.28 (18.295 динара). Административни радници смештени су у четврту платну групу у први разред са коефицијентом 1,87 (26.727 динара). ДАКЛЕ, СВИ ИСПОД МИНИМЛАЦА (у месецу са 22 радна дана минималац износи 27.332,8 динара, а у месецу са 23 радна дана – 28.575 динара) Значи, 16 разреда у корекцији и без динара разлике у основној заради! Шта ту значи напредовање кроз платни разред када је новац који запослени носи кући увек исти? Шта ту значи припадајући коефицијенти? Какав квалитет рада (а кажу да се ово доноси да би се он мерио) можемо очекивати? Како било ко од нас може уговорити нижу цену рада од минималне за неку категорију људи које заступамо? НСПРВ то не може и неће!

Када говоримо о пројектованој заради наставног особља ситуација је веома слична. Нестварно звучи да су наставници са истим обимом посла, одговорношћу, самосталношћу у раду… смештени ЧАК У ТРИ ПЛАТНЕ ГРУПЕ! Због поменуте “корекције до минималца” запослени са 7. степеном стручне спреме, без старешинства (коефицијент 3,84), сврстан је у 8.3 платни разред што доноси пројектовану основну зараду од 54884,7 динара. Рачуница каже да је то увећање од 8,6%, односно управо онолико колико је порастао минималац. Разредне старешине смештене су у 9.1(57.028 динара), али то само значи да им је додатак на старешинство упакован у коефицјент (3,99). Њихова основна зарада ће бити већа за око 2140 динара, односно исто као и до сада (4%). Надаље, где је додатак за старешинство за васпитаче? Ко више од њих има комуникацију са родитељима, ко води њихове дневнике, ко води предшколску децу на ексурзије…? Ако их је двоје, бар да деле старешинство, а ако је један на групи, зашто он нема додатак? Шта је ту померање унапред? Шта се дешава када старшина више то није? Иде у нижу платну рупу? Шта ћемо ако је неким случајем напредовао док је био старешина? Где се онда враћа? Треба додати и да по Закону основица више није тема разговора, већ је доноси Влада Србије на основу “прибављеног мишљења” Социјално-економског савета! Ко, и чиме, гарантује да се она (основица) неће мењати на ниже? Одлука о тој основици је засебна, односно, по овом предлогу, не усклађује се нисачим познатим! Значи, може горе, али може и доле, по чувеној реченици “у складу са могућностима буџета”.

Наставни кадар са ВИ степеном стручне спреме смештен је у 7.2 (коефицијент 3,31) и њихова основна зарада износиће 47309,5 динара. То значи да сама категорија стручне спреме носи преко 7500 динара. Где је ту сложеност посла, одговорност, самосталност …сви они критеријуми који су узимани у обзир када се причало о каталогу радних места? Зашто би, нпр. наставник математике, ментор светског првака, са ВИ степеном стручне спреме (истинит пример) био 7500 динара мање плаћен од неког почетника, који најчешће није ни стручан? Како се то вреднује квалитет? Разлика МОРА да постоји, али не може само стручна спрема бити критеријум. Све ово је резултат преговора око парцијалнлних група и разреда, односно зато што свако задржава свој буџет. То онда нису платни разреди већ модификована уредба!

Теоријски, једина добра ствар је јединствена основица за обрачун плата, али како она није везана за познату категорију, и како групе и разреди због тога нису правилно распоређени, то ће, уместо предности, предствљати ману. На овај начин, основица ће свима у јавним службама расти једнако, па ће онај ко има 100 хиљада, при повећању од нпр. 10% добити 10 хиљада више, а онај са 50 хиљада добити само 5 хиљада више. Резултат је да ће се постојећи расцепи још више повећати. Са друге стране, они испод минимаца та повећања неће ни осетити јер ће их “појести корекција”, а када минималац буде растао, рашће плата људи испод минималца а онима изнад неће. Дакле, све је наопако постављено и врата за малверзације су, не отворена, већ скинута!

Надаље, чланом 118 Закона о запосленима у јавним службама дефинисано је како запослени МОЖЕ (не мора) да напредује кроз платне разреде, односно дефинисано је да се то напредовање дешава спрам могућности у буџету. Другим речима, потпуно је јасно да напредовања (осим по политичкој линији) НЕЋЕ НИ БИТИ! Ако је “МОЖЕ” а не “МОРА” десиће се оно што се већ сада дешава у правосуђу, где запослени добијају решења о преласку у нови разред, али буџет нема простора па им зарада, без обзира на разред, остаје иста као и до тада! Треба додати да Правилник о напредовању још увек не постоји! Како онда упоште знамо како ће се напредовати? Ако то не знамо, а не знамо, како онда преговарамо око стартне групе или разреда? Дакле, мишљења смо да се са напредовањем можемо поздравити!

Због свега горе наведеног, став Извршног одбора Независног синдиката просветних радника Војводине је јасан! Штрајк најављен од 24. 9. штрајк са минимумом процеса рада (час од 30 минута), уз скраћење рада ненаставног особља (у складу са законом), је питање образа а не одлуке. То се мора урадити! Међутим, захтев које су синдикалне централе изнеле, захтев да се запослени са ВИИ степеном нађу у 9.1 платном разреду за нас не значи ништа јер се не може прерачунати у новац! Прво морамо дефинисати темељ, па тек онда финесе (платне групе и разреде).

Захтеви НСПРВ су следећи:
1. Закон мора да важи за све директне и индиректне буџетске кориснике!
2. Основица за обрачун плате МОРА бити таква да помножена са минималним коефицијентом износи бар минималну зараду, БЕЗ КОРЕКЦИЈЕ!
3. Пре преговора око платних група и разреда, односно разврставања по њима, МОРА постојати Правилник којим се дефинише напредовање кроз платне групе и разреде, и то мора бити ОБАВЕЗА а не могућност.
4. Распони коефицијената који су сада утврђени Уредбом (1-2-3) су основа преговора када се други захтеви испуне!
5. Уколико нема позитивног одговора на ове захтеве, захтевамо брисање просвете из овог закона
Као што видите из приложеног, захтеви НСПРВ су у апсолутној колизији са захтевима четири синдиката која су формулисали председници ових синдиката и да буде ствар гора, у колизији са ставом наше централе – СРПС-а, из разлога што су наши представници у органима синдиката, кад се расправљало о платама у јавном сектору били прегласани, па стога не одражавају ни интерес нашег чланства, али слободни смо додати, ни интерес других чланова СРПС-а, чак ни интерес других синдиката, а ни интерес свих запослених у просвети. Стога НСПРВ себи задржава право да се бори за оно што је интерес, не само његовог чланства, већ и свих запослених у просвети. Стога, уколико се ствари не поставе у законске оквире, уколико држава и даље буде инсистирала на основици која производи 58% а не минимум целу минималну зараду, НСПРВ ће се писаним путем обратити свим институцијама у Србији, међународним институцијама и организацијама рада!

Нови Сад, 17.09.2018. године Ранко Хрњаз, председник

 

Извор: Nezavisni Sindikat Nsprv

  Categories:
  1. септембар 20, 20:23 #1 Božović Vladan

    Ne znate sve o platnim razredima. Platni razredi su doneti sa jednim, jedinim ciljem, da sve druge delatnosti dobiju velike plate, a prosvetari male. To je ideja vodilja u ponižavanju prosvetnih radnika, naravno, pored ponižavanja sa elektronskim dnevnicima, portfolijama, i ostalim birokratskim glupostima, kojih ima u neograničenoj meri, tako se lakše nesrećni prosvetari drže na uzdi.

    Одговорите на овај коментар
  2. септембар 24, 17:40 #2 psiholog

    Pomenite i to da su strucni saradnici svrstani u prvu grupu VIII pl.razreda, dakle, njihov rad se vrednuje manje nego rad nastavnika. Ovim, a i pravilnikom od pre par godina kada je njihov broj po skolama desetekovan, Ministarstvo nedvosmisleno porucuje da su pedagozi i psiholozi samo trosak za budzet RS. Sledeci logican korak je njihovo potpuno ukidanje.

    Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.