Све оно што родитељи данас мисле, а не смеју да кажу

април 25 18:26 2014

 

“У реду је не дати играчку“ ауторке Хедер Шумакер (Хеатхер Схумакер) даје родитељске савете које најмање очекујете. 

Ова књига заправо гласно подржава многа правила која су важила у нашем детињству а које већина родитеља не сме гласно да изговори. Прочитајте 9 савета која је ауторка издвојила из свог искуства, као мама двоје деце, али и из саветовања са дечијим психолозима и педијатрима, и реците нам шта ви мислите:

 

Пустите децу да ударају

Ако је ваше дете љуто и потребно му је да удара нешто, пустите га! Немојте га заустављати – само га преусмерите. Пружите му неку безбедну мету коју не може да повреди (нпр. јастук) и пустите га да испољи своја осећања. Мала деца изражавају своја осећања телом. Реците детету:“Не можеш да удариш брата, али можеш картонску кутију.“ Безбедна мета учи дете да људи нису за ударање.1901191_648119195225795_501931992_n

 

У реду је не дати играчку

Од деце тражимо да деле ствари чим их неко други тражи од њих. То осећање је грозно. Деца то не желе, и то не би ни урадила да их родитељи не гледају. Покушајте ово: дозволите детету да се игра са играчком док не заврши, а онда посматрајте како радосно пружа играчку. У таквим моментима деца уче како изгледа осећај праве хуманости. Осим тога, чекање на ред учи децу да контролишу импулсе и одложе задовољство.

 

Пуцање и лоши момци су ок 

Предшколска деца користе оружје да би истражила страх, нашла другаре и развила моралност. Да, моралност. Играње са оружјем углавном подразумева игру између добрих и лоших дечака. Поставите нека правила ако се бринете за безбедност деце (нема пуцања и ударања у главу на пример), али дозволите им да се играју. Ако се деца смеју, забављају и показују забринутост када се неко повреди, нема разлога за бригу. Дете које глуми гусара неће одрасти у гусара.

 

Волите њихове лажи

Мала деца лажу да би изразила жеље и да би покушала да контролишу свој свет. То није криза морала. Преведите лажи свог детета у оно што дете мисли:“Ти би стварно волела да се то тако десило, зар не?“ Дете можда само покушава да каже оно што мисли да је исправно. Многа деца лажу да би удовољила одраслима. Зато будите мирни. Научите дете да сте најсрећнији кад вам каже истину.

 

“Мрзим те” није ништа лично

Када и ако ово чујете од детета, сетите се ко то говори – бесно мало дете, и немојте узимати то к срцу. Пређите преко грубих речи и фокусирајте се на осећања која стоје иза њих. „Јао, стварно си љута на мене. Тако си љута да вичеш да ме мрзиш.“ Само оваквим закључком можете помоћи и детету и себи да се смирите. Дете је вероватно љуто јер сте му поставили строга ограничења, и зато само задржите фокус и немојте да вас сломи. Љутом детету је потребна помоћ да изрази осећања на прави начин.

 

Пустите децу да псују

Многа деца воле да изговарају забрањене речи. Пустите их – али у купатилу, на пример. Дајући детету место на ком безбедно може да изговори било какве, мање или више, ружне речи (будала, глупак, кретен, говно или нешто још горе), испуњавате потребу детета за истраживањем и испољавањем снаге а нећете морати то да слушате. Овако помажете детету да научи шта је примерено а шта није. Поред тога, тоталне забране јако ретко функционишу. Деца воле узбуђење и налет моћи који добијају када псују а ви сте то забранили.

 

Престаните да говорите “браво” 

Деци нису потребне испразне хвале попут само “браво”. Научници су утврдили да деци уопште није потребно пуно хваљења са стране. Оно што је стварно важно је оно што долази изнутра, када деца хвале сама себе. Можете помоћи детету да развије здраву, унутрашњу хвалу за себе тако што ћете нагласити оно што је дете урадило. „На овој слици си користила много боја“ или „види колико си се високо попела.“ Деца граде самопоуздање пробањем разних ствари и ризиковањем. Уложени труд и напор су много значајнији од похвале.

 

Набавите ознаке “само за дечаке” и “само за девојчице”

Негде око 3.године, постаје нормално да се деца међусобно деле на дечаке и девојчице током игре. То обично траје наредних седам година. Предшколска деца понекад успостављају свој полни идентитет искључивањем других из игре, тако да можете чути „не могу девојчице“ или „ово није за дечаке!“ То је у реду и не представља никакву претњу равноправности. Ове изјаве су само један начин на који деца граде пријатељства и схватају „ја сам девојчица а он је дечак“

Извор: www.mojpedijatar.co.rs

  Categories:

Тренутно нема коментара!

Започните коментарисање.

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.