Све сами одликаши, а тестове једва прођу

јун 05 12:18 2016

Да ли су сведочанства пуна петица одраз знања или попустљивости наставника? Стручњаци: Неки, ипак, незаслужено награђују ученике. Највише носилаца Вукове дипломе у Лесковцу

Мали матуранти мораће да се потруде и освоје велики број бодова на завршном испиту ако хоће да буду сигурни да ће моћи да упишу жељену школу. Разлог је то што се и ове године, као и претходних, очекује да ће велики број ђака у сведочанству имати све петице, а оне носе чак 70 од максималних сто бодова за упис. Зато ће бити важна расподела оних укупних 30 поена са тестова.

Тако је било и прошле године, када су се у најпопуларније школе пријаљивале десетине “вуковаца”, па су заузели цела одељења неких медицинских школа. У генерацији која је средњу школу уписала прошлог јуна, чак половина била је одлична, трећина врлодобра, а тек 1,4 одсто ученика је осми разред завршило са довољним успехом. Просечан успех генерације која је прошлог јуна полагала малу матуру износио је 4,11. Сваки седми основац био је “вуковац”. То је показала анализа резултата завршног испита, коју сваке године ради Завод за вредновање квалитета образовања. Ипак, закључак је и то да сведочанства крцата петицама, ипак, нису одраз беспрекорног знања и достигнутих високих критеријума, већ попустљивости наставника и поклањања оцена.

Осим успеха на завршним тестовима из српског језика, математике и комбинованог теста, стручњаци Завода укрстили су и закључене оцене свих осмака у Србији и добили резултате који показују да су осредњи ђаци једне школе боље решавали матурске задатке од “вуковаца” друге школе. Испоставило се да је највише оних који су једва “намакли” просек 3,50 и 4,50, а ученици који су завршили осми разред са 3,40 или 4,40 прави су изузетак. Стручњаци Завода објашњавају да је то јасан показатељ да “постоји тенденција наставника да незаслужено награђују ученике”.

– Стиче се утисак да су наставници приликом оцењивања узимали у обзир и неке друге критеријуме, који нису предвиђени Правилником о оцењивању, и на тај начин били попустљиви и необјективни при процени знања ученика. Последица таквог оцењивања је неоправдано висок општи успех, јер је готово сваки други ученик одличан, а сваки пети испуњава највише критеријуме из свих школских предмета – наведено је у анализи.

 

ПРИТИСАК РОДИТЕЉА

У Заводу сматрају да више разлога утиче на масовно поклањање оцена и поплаву “вуковаца”. Наводе да наставници трпе притиске родитеља, ученика и колега. На снижавање критеријума, кажу, утиче и потреба да буду добро вредновани кроз успех својих ученика. Због оваквог оцењивања, наведено је, тешко је предвидети ниво и квалитет знања ученика и квалитета образовања у основној школи.

Број осмака са свим петицама исти је у последње три године – 20 одсто, а како се ништа значајно није променило у образовном систему, процењује се да ће и овогодишња генерација малих матураната имати слична постигнућа. Слично је и са “вуковцима”. Њих је прошле године у целој Србији било 9.369 или 14,4 одсто у генерацији.

– Сваки седми ученик у генерацији издваја се као изузетан, не само у погледу знања, односно одличног познавања наставних садржаја, већ и у смислу додатног ангажовања вреднованог кроз минимално једно признање или награду. Када се узму у разматрање ова два нужна услова за стицање дипломе, добијени подаци не делују довољно реално – закључују у Заводу за вредновање квалитета образовања и васпитања.

У зависности од округа и школских управа, значајно се разликује број “вуковаца”. Највише их је у Пчињском округу (23,3%), затим у Јабланичком (21,7%), Пиротском (20,4%), Нишавском (20%), Севернобачком (18,6%) и Поморавском (17,5%). Мерено школским управама – највише носилаца Вукове дипломе је у Лесковцу (22,4 одсто), а најмање у Ваљеву (9,7 одсто).

Анализа резултата завршног испита показала је да је знање “вуковаца” веома неуједначено из различитих предмета, али одступања се бележе и зависно од округа.

– Окрузи у којима се бележи више од 20 одсто “вуковаца” чија су постигнућа испод републичког просека су: Косовскопоморавски (43%), Средњобанатски (33%), Браничевски (32%), Севернобанатски, Зајечарски и Јужнобанатски (25%), Севернобачки (21%), као и Борски и Подунавски (20%) – наведено је у овој студији. – Поред очекиване повезаности између оцена и постигнућа, утврђено је да су критеријуми за школску оцену прилично варијабилни.

test (2)

У прилог томе говоре подаци да ученици са истом оценом имају врло неуједначена постигнућа, као и да ученици са различитим оценама остварују исто постигнуће.

– Неједнаки критеријуми оцењивања у школама доводе у питање правичност селекције ученика при упису у средњу школу – наведено је у анализи завршног испита.

Упозоравају и да су наставници у средњим школама углавном незадовољни знањем са којим ученици долазе, иако су у основној школи оцењивани петицама.

И. Мићевић

Извор: novosti.rs

  Categories:
напишите коментар

3 коментара

  1. јун 05, 17:52 #1 Ljiljana

    Nije problem ni u nastavnicima ni u deci. Problem je u pogresno koncipiranom sistemu obrazovanja. Mi smo zlostavljaci ucenika i nase dece, jer su programi iz svih predmeta prebukirani i to koliko oni uce nije adekvatno ni uzrastu, ni potrebama, niti pruza mogucnost da nesto od toga kvalitetno ostane u decijim umovima. Skupi se komisija sastavljena samo od nastavnog osoblja, akademika… i oni na osnovu svog iskustva i svojih predmeta zakljucuju sta bi sve trebalo da se ugradi u program. To nije mesovit tim ljudi, nema ni pismenog roditelja prosecnog deteta uzrasta o cijim se mogucnostima donosi odluka, tako da me ne cudi sto stite svoj fond casova, koji je inace realno nepotreban, kao i obim gradiva. Ocekujem cak da ce zbog radnih mesta osmisliti i nove predmete. Inace ne sporim da imaju sramno niske plate za posao koji obavljaju sa svim odgovornostima.
    Poenta skolstva bi trebala da bude u rasterecivanju ucenika, a ne u dodavanju gradiva i insistiranju na tom starinskom nepotrebnom sistemu. Obzirom na nove tehnologije, trenutno skolovanje smeta i oduzima svima vreme od obrazovanja, koncipirano na ovaj nacin. Konkretno – OSNOVNA skola – treba da bude osnovna! Sticem utisak da moje dete zavrsava akademiju sto se tice istorije, biologije….svasta! Po misljenjima mojih kolega, prijatelja i rodbine, npr. biologija bi trebalo da se uci prva tri meseca, istorija druga tri i geografija poslednja tri meseca u skolskoj godini, sa jako redukovanim programom, a ako se dete u srednjoj opredeli….samo napred….i ovako sve to ponovo tada uci, ludost. Da ne pominjem da postoje dodatne nastave za zainteresovane i talentovane. Uvesti u najraniji uzrast zdravstveno vaspitanje i drugarstvo i time preventivno delovati protiv nasilja i nezdravog zivota sto je sustina problema u Srbiji. Kakva bre uciteljica za fizicko….tri puta nedeljno najmanje obavezni, aktivni casovi od najranijeg uzrasta, sa ucenim nastavnikom fizickog, a ne ova parodija. Tice se zdravlja i preventive! Zatim jezici…..a da uvedemo 5 stranih jezika….pa da nam budu pismeniji! Alo bre, pored nase gramatike srpskog, dovoljan je jedan strani jezik….ponavljam, OSNOVNA skola je osnovna, a vise jezika nisu osnova! A roditelji koji zele, neka izvole da plate svom detetu privatno dodatne casove da pruzimo mogucnost i drugima po Srbiji da rade i zarade. Mozda je predugacak komentar, ali misljenje jednog dela nas je takvo. Zelimo samo da rasteretimo decu i da im umesto bubanja….da bi sve postigli u grcu…dozvolimo da uce, da se igraju, da osete detinjstvo….a ne strahove od prijemnih ispita.

    Одговорите на овај коментар
    • јун 06, 14:11 tanja

      Vašim predlozima dodajem POZVATI IH U ŠKOLAMA SAMO DA IM SE SVEČANO URUČE DIPLOME I SVEDOČANSTVA.Za fizičko isključivo magistre jer ostali ne mogu da im pokažu gde da uzmu lopte.Jao,crna prosveto!

      Одговорите на овај коментар
      • јун 06, 22:43 Ljiljana

        Samo da Vas ispravim: Pozvati ih u skole! Ali razumem potpuno gresku, bili ste pretrpani gradivom pa niste sve mogli da zapamtite. A na nastavi fizickog su vas pustali da jurite besciljno za loptom i igrate “Izmedju dve vatre”. Mi smo, na srecu imali nastavnika fizickog, koji nam je pokazivao vezbe za pravilan hod, pravilno drzanje kicme, pokazivao nam je kako se pravilno dise kod napora i uporedo sa nama radio namenske vezbe, tako da je nasa uciteljica mogla da bude bezbrizna da se poprilicno stara, ne lomi sa nama ili da nam uvaljuje loptu da pretupa i taj cas preko glave. Svaka cast svim uciteljicama, ali je fizicko vaspitanje suvise vazan predmet za decu da bi se njegov znacaj ovako ignorisao. Ali, naravno, svi imaju pravo na svoje misljenje….gledajte da jos po nesto dodamo u program i opteretimo decu jer to je ocigledno svih ovih godina dalo rezultate!

        Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.