Тек је свануло. Будна сам, али се правим да спавам не бих ли зарадила који минут сна више. Ипак, мом трогодишњем детету не промиче ништа. Одмах скаче на мене и почиње да плаче. Или, што би ми одрасли волели да кажемо кенка, цмиздри… Покушавам да је загрлим: „Шта је било?” Игнорише ме и почиње још гласније да плаче. „Зашто си ...