Један дечак јуче није био у паркићу. Није ни претходних дана. Никада више неће доћи. Остао је празан дрвени коњић, једно празно место међу вртићким другарима, разбацане играчке које никоме нису потребне. Остале су и године до којих никада неће стићи, снови које неће досањати, књиге које неће листати, лопте које неће шутирати, несташлуци које неће правити, љубави које га ...