Takmičenja oslikavaju stanje u prosveti

mart 17 20:39 2017

Razočaranje, pad motivacije i depresija neretko prate decu koja su olako identifikovana kao talenti, upravo na osnovu rezultata takmičenja. Umesto da u takvoj situaciji dobiju podršku škole i porodice, susreću se sa pojačanim pritiscima.


Prošlogodišnji skandal sa opštinskim takmičenjem iz biologije za učenike osnovne škole, koji se ove godine ponovio sa opštinskim takmičenjem iz engleskog ponovo je aktuelizovao probleme o kojima se debatuje godinama unazad, ali bez konkretnog rešenja. I najnoviji epilog takmičenja iz engleskog – da svi učesnici prolaze na okružni/gradski nivo, pokazuje da država nema nameru da uredi stvari, već odgovornost prebacuje na stručna društva kao neposredne ogranizatore takmičenja, a oni pak “gase vatru” iznuđenim rešenjima, ne bi li stišali nezadovoljstvo i đaka i roditelja i nastavnika, dok se pitanje odgovornosti za loše poteze svesno izbegava. Najnovija dešavanja otvorila su i temu funkcionisanja pojedinih stručnih društava, a pre svega uticaja univerzitetskih i nastavnika iz osnovnih i srednjih škola u njima.

Podsetimo, nakon što se veoma mali broj učenika osmog razreda na opštinskom takmičenju iz engleskog plasirao na naredni nivo, negodovali su nastavnici engleskog koji tvrde da test nije prilagođen uzrastu učenika, da su pojedini delovi plagijat, kao i da ključ ne sadrži sva moguća rešenja. Ispostavilo se da je test sastavljala samo jedna osoba i to navodno profesorka koja radi u srednjoj školi, kao i da niko od članova Društva za strane jezike nije kao konsultatn pogledao pitanja. Društvo je priznalo propust i predložilo ponavljanje opštinskog takmičenja, ali kako Ministarstvo prosvete to nije odobrilo, nađeno je rešenje da na okružno/gradsko takmičenje prođu svi učesnici opštinskog za koje njihovi nastavnici procene da su spremni za taj nivo takmičenja.

Reakcijama koje su stigle sa raznih strana jedna stvar je zajednička – nastavnici iz škola tvrde da ovo nije prvi put da se takmičenju pristupa neprofesionalno od strane organizatora i sastavljača testa, odnosno da su testovi upravo iz engleskog godinama unazad neprimereni uzrastu učenika, te da Društvo za strane jezike ne uvažava sugestije nastavnika po ovom pitanju. U tom kontekstu čule su se i ocene da je Društvo zapravo interesna skupina nastavnika univerziteta, koji vode glavnu reč.

Olja Milošević, predsednica Udruženja nastavnika engleskog jezika ELTA, koje je takođe uputilo prigovor na kvalitet testa Društvu za strane jezike, smatra da bi bilo najlogičnije da test sastavlja višečlana komisija u skladu sa nastavnim programom.

– Potrebno je da se i sam test proveri pre nego sto bude prihvaćen. Naravno, pre nego što se test odštampa neophodno ga je i lektorisati, jer je i tu bilo propusta. Imajući u vidu složenost izrade kvalitetnog testa,komisiji je neophodno nekoliko meseci da sve korake sprovede, što znači da je treba oformiti početkom školske godine. U svojim redovima ELTA ima članove koji su iskusni u oblasti testiranja na različitim nivoima obrazovanja i oni bi sigurno mogli da doprinesu izradi kvalitetnog testa koji bi bio u skladu sa nastavnim programom i odgovarao uzrastu učenika – kaže Olja Milošević za Školski portal.

Nejednaki kriterijumi

I takmičenja iz matematike, koja spadaju u najmasovnija, često su praćena oprečnim reakcijama, posebno što pravilnik ne precizira pragove za prolaz, pa svaka opština utvrđuje donju granicu za učešće na okružnom/gradskom nivou. Tako se, recimo, događa da učenik petog razreda koji je na opštinskom nivou u Beogradu osvojio 54 poena ne može da prođe dalje, jer je donja granica za gradsko 55 bodova, dok se u Nišu svi đaci sa preko 40 bodova plasiraju na okružni nivo.

– I zadaci se menjaju iz godine u godinu, nekada budu teži, nekada lakši. Pre dosta godina sistem je bio takav da na sledeće takmičenje prolaze svi sa 60 ili više poena, pa bi se nekad dogodilo da ima previše učesnika, a nekad da ih skoro nema. Mislim da je poštenije da svaka opština ima svoju kvotu nego da broj poena bude isti na nivou cele Srbije. Ne zaboravite da ni kriterijumi pregledanja ne mogu da budi isti na svim mestima. Tu imamo i tehnički problem. Ako bi se u Beogradu prihvatio isti kriterijum kao u nekim drugim gradovima, pojavilo bi se tako mnogo učesnika okružnog takmičenja da bi bilo nemoguće naći školu koja bi ga organizovala – kaže za Školski portal Srđan Ognjanović, direktor Matematičke gimnazije u Beogradu.

A upravo je Matematička gimnazija, odnosno njena odeljenja sedmog i osmog razreda “trn u oku” mnogim nastavnicima matematike, koji smatraju da su u odnosu na njih đaci iz takozvanih “običnih” škola neravnopravni. Tvrde da deca u specijalizovanim odeljenjima, koja postoje u još nekim gimnazijama u Srbiji, rade po posebnom program, da imaju veći broj časova matematike i fizike, da su odeljenja manja, pa je sa tom decom lakše raditi.

– U osnovnoj školi nema razlike u planu i programu, pa su stručna društva procenila da nema ni razloga da se uvode dve kategorije. Razlika između Matematičke gimnazije i “običnih” škola jeste da učenici matematičkih odeljenja imaju nešto više časova, ali je bitnije da mnogo više rade kroz dodatnu nastavu i posebno organizovane pripreme za takmičenja. Ovakve aktivnosti su, nažalost, gotovo sasvim
zanemarene u redovnim osnovnim školama. Na takmičenjima iz matematike, fizike i informatike u srednjoj školi postoje A i B kategorija. Razlog za to je što su planovi i
programi tih predmeta u Matematičkoj gimnaziji i “običnim” srednjim školama različiti. Mislim da to ima smisla – navodi Ognjanović.

Zanimljivo je da primedbe na sistem takmičenja imaju i roditelji đaka iz specijalizovanih odeljenja.

– Problem je što se na državnom takmičenju dodeljuje veći broj nagrada u B kategoriji, pa, kako su tu zadaci osetno lakši, učenici Matematičke gimnazije mnogo teže dolaze do nagrada nego njihovi vršnjaci iz redovnih razreda. S druge strane, sve nagrade imaju isti značaj – za dodelu stipendija i nagrada, oslobađanje od prijemnih ispita na fakultetima i slično. Zbog ovakve situacije roditelji učenika matematičkih odeljenja se stalno žale – navodi Ognjanović.

Na meti kritika su i propocizije iz pravilnika da učenik osnovne škole koji se jedne godine plasira na gradsko i više nivoe takmičenja, u narednom razredu ima automatski prolaz na niži nivo takmičenja. Tako se u jednoj školi dogodilo da učenik koji je lane kao čevrtak izašao na gradsko takmičenje, ove godine ima obezbeđen plasman na opštinsko, iako je na školskom osvojio svega 19 bodova. S druge strane, njegovoj vršnjakinji nije bilo dovoljno 47 poena da se plasira na opštinski nivo. Da li je to fer?

– Vrlo teško je odgovoriti na to pitanje. Na primer, ovo pravilo ne važi za takmičenja iz matematike u srednjoj školi. Tako se ponekad dogodi da neki učenik, koji ima godinama izvanredne rezultate i brojne nagrade na takmičenjima, zbog jednog slabog dana, a to može svakome da se dogodi, bude eliminisan sa takmičenja za tu godinu. Mišljenje stručnjaka je da bi ovako oštar kriterijum u osnovnoj školi bio destimulativan za sasvim mlade takmičare i da bi ih potpuno udaljio od takmičenja, možda zauvek. Ovako im se ostavi prilika da možda jednom “kiksnu”, a da to nema trajnih posledica – ističe Ognjanović.

Kako odmeriti težinu zadataka

Primedbi ima i na tipove i težinu zadataka, jer se matematička takmičenja ne baziraju na školskom gradivu. Da je najveći problem pravilno odmeriti težinu zadataka smatraju u Društvu fizičara Srbije. Predsednik tog udruženja Ivan Dojčinović, inače profesor Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kaže za Školski portal da nije dobro kada na nižim nivoima zadaci budu preteški, jer osvojiti samo bod ili dva ne ostavlja dobar utisak kod učenika. S druge strane, nije dobro ni kada su zadaci prelaki, jer se može desiti da se takmičari koji osvoje gotovo 80 bodova ne plasiraju dalje. Dojčinović kaže da se dobar osećaj za težinu zadataka se stiče godinamam, ali su greške uvek moguće.

Društvo fizičara Srbije inače slovi za primer dobro postavljenih kriterijuma takmičenja.

– Naše društvo je definisalo prioritete na sledeći način: da na nižim nivoima takmičenja zadaci budu lakši, kako bi obuhvat dece bio veći i kako bismo time vršili i popularizaciju fizike, dok su na višim nivoima zadaci sve ozbiljniji, kako bismo izvršili selekciju i izdvojili najbolje takmičare za međunarodnu olimpijadu. Srpska fizička olimpijada je organizovana po ugledu na međunarodnu, kako bi naše kolege mogle da osete šta se na velikim takmičenjima od njih traži – objašnjava Dojčinović.

Predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta i bivši predsednik Društva matematičara Srbije Aleksandar Lipkovski kaže za Školski portal da je nemoguće odmeriti težinu zadataka, kao i da se greške dešavaju, ali da od toga „ne treba praviti državni skandal“.

– Mi smo obesmislili zdrav odnos prema prosveti i učenju, ne mogu svi da prođu – komentariše Lipkovski dešavanja na takmičenjima koja svake godine dospevaju u medije.

On smatra da je sve što prati ogranizaciju takmičenja posledica dešavanja u prosveti i odnosa društva prema obrazovanju. Lipkovski napominje da nastavnici koji sastavljaju testove, koji učestvuju u samoj organizaciji, kao i oni koji pripremaju đake za takmičenje nisu ničim nagrađeni.

-Naravno da je satisfakcija za nastavnika ako mu se učenik dobro plasira, ali društvo to ne vidi. Ovde nije stvar u novcu već u odnosu prema nastavnicima, koji su nekada bili poštovani i cenjeni. U Društvu matematičara testove sastavlja komisija, ali je teško naći ljude koji hoće da odvoje toliko vremena za jednu volontersku aktivnost koja je vrlo ozbiljna i odgovorna, gde može doći do problema, a pri tom se uopšte ne ceni – kaže Lipkovski.

Prošle godine jedan od prosvetnih sindikata zatražio je da se takmičenja održavaju samo radnim danima, jer nastavnicima nisu plaćene dnevnice za rad vikendom, niti dobijaju bilo kakvu finansijsku nadoknadu. Država pokriva samo deo troškova organizacije, a ostatak ide na teret stručnih društava i škola domaćina, tako da je danas sve teže naći obrazovnu ustanovu koja hoće da se lati ovog posla.

Dublji problem

Ovde, međutim, nije kraj problemima sa takmičenjima. Mnoge škole ne poštuju odredbe Stručnog uputstva o ogranizovanju takmičenja i smotri učenika osnovnih i srednjih škola Ministarstva prosvete, ali ne snose nikakve sankcije. To uputstvo predviđa da “učenik može učestvovati na takmičenju i smotri iz najviše dva nastavna predmeta i jednog vannastavnog oblika ili iz jednog nastavnog predmeta i dva vannastavna oblika obrazovno-vaspitnog rada“. Tako se u nekim školama događa da jedan đak učestvuje i na četiri, pet takmičenja dok se druge ustanove drže pomenutog pravila, što đake opet stavlja u neravnopravnu poziciju. O nagrađivanju te dece da i ne govorimo.

Iza svih pomenutih problema krije se jedan mnogo opasniji, o kojem se u javnosti ne govori i koji je posebna tema, ali ga treba na ovom mestu pomenuti. A to je (ne)zasluženo lepljenje etikete „talenat“ na čelo radoznale, vredne i u po nečemu uspešne dece, kao garancije i prečice za uspeh u životu, kako je to rekao Vigor Majić, direktor istraživačke stanice Petnica, pre mnogo godina na skupu posvećenom talentovanoj decu u regularnom kurikulumu.

Kako kaže Majić, školske uprave su od odlikaša i vukovaca, a o pobednicima opštinskih smotri da i ne govorimo, pravile heroje i dokaze svoje prestižnosti, a u tome su ih zdušno podržavali lokalni političari, lokalna štampa, političke partije…Neretko se dešavalo, navodi Majić, da pobednike smotri i takmičenja čeka „prokletstvo“ povećanih očekivanja i obaveza, danonoćno vežbanje i forsiran rad na štetu drugih životno značajnih aktivnosti i iskustava, neretko i fizička izolacija, razdvajanje od porodice i drugova, raznolikih interesovanja… Razočaranje, pad motivacije, depresija i druge tegobe neretko prate decu koja su olako identifikovana kao talenti, upravo na osnovu rezultata koje su pokazali na nekom takmičenju. Umesto da u takvoj situaciji dobiju podršku škole i porodice, susreću se sa pojačanim pritiscima, pa čak i optužbama da ne uzvraćaju školi koliko se od njih očekuje ili koliko su ranije pokazali da mogu. Ova Majićeva zapažanja su i danas vrlo aktuelna, posebno u svetlu „takmičarske histerije“ čiji smo svake godine svedoci.

Vesna Stamenić

Izvor: skolskiportal.rs

  Categories:
napišite komentar

0 komentara

Trenutno nema komentara!

Započnite komentarisanje.

Dodajte komentar

Vaši podaci će biti bezbedni! Vaša imejl adresa će biti vidljiva samo administratorima sajta. Komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede, kao i komentare koji se ne odnose na vest koju komentarišete, nećemo objaviti. Iz bezbednosnih razloga, neće biti objavljeni ni linkovi ka drugim sajtovima.