Ако сте мислили да је ово још један у низу текстова „ех, кад смо ми били деца, то није било тако” – преварили сте се. Није, јер је баш тако било и тада, можда и горе. Само што се нико није бунио, сви ћутали и ето, баш смо супер испали. Је л’ да?
Е па, не. Данас разговарам са пријатељицом чије двоје деце иду у вртић. Моје дете је кренуло, па смо је због моје трудноће и вируса које је довлачила, а на предлог педијатра, повукли на неко време. Па онда бебац, љубомора и то неко време, траје, ево већ пола године.
Жао ми је, има две године и осам месеци и треба да буде са децом, другарима. Изађемо ми до паркића, али зими није то то. А онда, кад чујем неке приче, помислим да јој је боље код куће.
Прочитајте и: Шта вам васпитачице у вртићу никада неће рећи у лице
Дакле, причам ја с том пријатељицом и просто не верујем како вртић за предшколску децу данас изгледа. Испричала ми је три ситуације које су ме оставиле без текста.
Игра ћутања и тихог причања
Васпитачица (вајна нека, педагог пар екселанс) смислила је дивну игру за децу. Сви треба да седе на поду и да ћуте или баш тихо шапућу. Ко проговори мало гласније, одмах (по казни!) устаје за сто и црта. Драга васпитачице, у школи је требало, између осталог, да те науче да је у природи детета да скаче, врти се, прича, радује се и буде тужно гласније него ми, одрасли. Ти га буквално тераш да ради нешто што му природа не дозвољава. А то што је цртање казна? Има ли неке школе у којој се учи кажњавање деце цртањем? Тако се, дакле, ствара љубав према уметности и развија креативност код деце?
Списак ствари за екскурзију
Показала ми је та пријатељица и списак ствари потребних за одлазак на екскурзију, на зимовање. Њена ћерка има 5,5 година. На списку се налази ставка, цитирам „нешто лепо да обуче за дискотеку”. Дете од 5 година. Да обуче нешто лепо. За дискотеку. Важи, васпитачице. Хвала на услугама васпитавања, нису ми потребне. Научи ти моје дете да црта, боји, сече маказама, буде креативна, добра према другарима, да дели играчке и брине о својим стварима. Немој дете од пет година учити да се дотерује за дискотеку. Сутра ћемо се сви заједно питати шта је са овом данашњом децом, па нисмо их ми учили да излазе по целу ноћ и уместо да уче, обилазе сплавове…
Прочитајте и: Питање за васпитачице: Да ли је ово начин на који би требало да се опходимо према деци?
Ненаучена песмица
Иначе, нисам рекла да та моја пријатељица има дете за пожелети. Девојчица која је мила, весела, дружељубива дарежљива. Паметна и одговорна. Сигурна сам да и њене васпитачице то знају. С њом су сваког дана, требало би да знају. А онда, дође дан када васпитачица испитује децу (да, вртићка деца данас одговарају, као у школи) да ли знају песмицу од јуче. Нико није знао па ни ћерка моје пријатељице која је, једина, добила због тога прекор.
Јасно је мени да деци треба усадити радне навике од малих ногу. Али у вртићу оне, драге васпитачице треба да уживају у игри и дружењу. Учење кроз игру је најбоље, сећате се? Довољно ће песмица, датума, бројева становника неких удаљених држава морати да науче у школи, да бисте и ви сад од њих тражиле да бифлају.
Да напоменем, сигурна сам да бар 70% васпитачица не ради овако. Ово је текст за оне који се препознају у оваквим и сличним ситуацијама. Да покушају да разумеју шта је њихов задатак. А дискотеке и бубање то свакако нису.
Б. Ј.