У Србији се празнује десет дана годишње

новембар 08 23:34 2017

Државни празници који су нерадни дани померају се само када падају у недељу, објашњавају у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Дан примирја у Првом светском рату, који се већ пет година прославља 11. новембра као национални празник, ове године славиће само ђаци основних и средњих школа, којима јесењи распуст пада у четвртак и петак. На жалост радног народа у Србији, који претходних година није радио јер је 11. новембар био радним данима, национални празник ове године се слави – у суботу. Како објашњавају у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, померање државних празника који су нерадни дани врши се само када је одређени празник у недељу, тако да је ове године понедељак – радни дан.

Захваљујући изменама Закона о државним празницима, којима су пре неколико година уведена два нова празника – Сретење и Дан примирја у Првом светском рату – у Србији се празнује десет дана годишње.

Осим Нове године, која се прославља 1. и 2. јануара, житељи Србије славе и Дан државности 15. и 16. фебруара, Празник рада 1. и 2. маја и Дан примирја у Првом светском рату – 11. новембар. Законом је такође прописано да „ако један од датума када се празнују наведени државни празници падне у недељу, не ради се првог наредног радног дана”. Верски празници који се обележавају нерадно јесу први дан Божића – 7. јануар, и васкршњи празници – почев од Великог петка, закључно са другим даном Васкрса.

Поред ових празника, православци имају право на слободан дан на први дан крсне славе, а католици и припадници других хришћанских верских заједница – на први дан Божића и у дане Ускршњих празника, почев од Великог петка, закључно са другим даном Ускрса – према њиховом календару. Припадници исламске заједнице имају право на слободан дан на први дан Рамазанског бајрама и први дан Курбанског бајрама, а припадници јеврејске заједнице – на први дан Јом кипура.

Не треба заборавити ни на чувени обичај звани „спајање празника”, који у пракси изгледа тако да се празник који „пада” средином недеље прославља дан или два, што за последицу има чињеницу да се у петак нико неће појавити на послу. А о још чувенијем спајању нових година и божића не треба трошити речи, јер су шансе да се запослени од 1. до 15. јануара појави на радном месту равне коначном смиривању сукоба на Блиском истоку, у шали кажу послодавци.

A ако је судити према броју празничних дана, Црногорци су највреднији народ на свету. Наиме, од свих држава у Европи, Црна Гора има најмање празничних дана, а осим Нове године и Првог маја, Божића и Ускрса, славе се само Дан независности (21. мај) и Дан државности (13. јул). Иако је свако поређење радне етике Јапанаца и Црногораца на нивоу анегдоте, занимљива статистика говори да Јапанци, за које се основано сумња да су највреднији народ на планети, имају чак 15 нерадних дана годишње за празновање.

По Закону о раду, минимална дужина годишњег одмора у Србији износи 20 радних дана, а истраживање Европске фондације за побољшање животних и радних услова (Еурофаунд) говори да Белгијанци, Данци и Литванци спадају међу највредније народе на континенту, јер имају најмање дана годишњег одмора – запослени у Белгији имају 20 дана одмора, а у Данској и Литванији 22 дана одмора. За разлику од њих, запослени у Француској имају најдужи плаћени годишњи одмор у ЕУ, који у просеку траје 32 дана.

Просечна дужина годишњег одмора у Европској унији износи 25 радних дана и 10 плаћених радних дана, а од тог просека највише одступају наше комшије Словенци који се одмарају 29 дана годишње и становници Луксембурга, Кипра и Мађарске који имају 28, односно 27 дана за одмор.

Ђаци се одмарају у сваком годишњем добу

За разлику од претходних генерација ђака, који су имали само зимски и летњи распуст, данашњи школарци одмарају се у сваком годишњем добу. Ђаци у Србији 9. и 10. новембра одлазе на јесењи распуст, а зимски распуст подељен је на два дела. Први део почиње 3. а завршава се 8. јануара, а други део почиње 1, а завршава се 9. фебруара.

Пролећни распуст траје недељу дана – од 2. до 9. априла, а летњи два и по месеца – од 15. јуна до 1. септембра. Ђаци у Војводини немају јесењи распуст, а зимски распуст почиње 25. децембра и завршава се 9. јануара. Пролећни распуст почиње 30. марта, а завршава се 9. априла, док летњи почиње 13. јуна и завршава се 1. септембра.

Аутор: Катарина Ђорђевић

Извор: Политика

 

  Categories:
  1. новембар 15, 14:36 #1 Gricko

    Pa šta? Japanci imaju 21 praznik godišnje koji je neradan.

    Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.