Државни празници који су нерадни дани померају се само када падају у недељу, објашњавају у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.
Дан примирја у Првом светском рату, који се већ пет година прославља 11. новембра као национални празник, ове године славиће само ђаци основних и средњих школа, којима јесењи распуст пада у четвртак и петак. На жалост радног народа у Србији, који претходних година није радио јер је 11. новембар био радним данима, национални празник ове године се слави – у суботу. Како објашњавају у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, померање државних празника који су нерадни дани врши се само када је одређени празник у недељу, тако да је ове године понедељак – радни дан.
Захваљујући изменама Закона о државним празницима, којима су пре неколико година уведена два нова празника – Сретење и Дан примирја у Првом светском рату – у Србији се празнује десет дана годишње.
Осим Нове године, која се прославља 1. и 2. јануара, житељи Србије славе и Дан државности 15. и 16. фебруара, Празник рада 1. и 2. маја и Дан примирја у Првом светском рату – 11. новембар. Законом је такође прописано да „ако један од датума када се празнују наведени државни празници падне у недељу, не ради се првог наредног радног дана”. Верски празници који се обележавају нерадно јесу први дан Божића – 7. јануар, и васкршњи празници – почев од Великог петка, закључно са другим даном Васкрса.
Поред ових празника, православци имају право на слободан дан на први дан крсне славе, а католици и припадници других хришћанских верских заједница – на први дан Божића и у дане Ускршњих празника, почев од Великог петка, закључно са другим даном Ускрса – према њиховом календару. Припадници исламске заједнице имају право на слободан дан на први дан Рамазанског бајрама и први дан Курбанског бајрама, а припадници јеврејске заједнице – на први дан Јом кипура.
Не треба заборавити ни на чувени обичај звани „спајање празника”, који у пракси изгледа тако да се празник који „пада” средином недеље прославља дан или два, што за последицу има чињеницу да се у петак нико неће појавити на послу. А о још чувенијем спајању нових година и божића не треба трошити речи, јер су шансе да се запослени од 1. до 15. јануара појави на радном месту равне коначном смиривању сукоба на Блиском истоку, у шали кажу послодавци.
A ако је судити према броју празничних дана, Црногорци су највреднији народ на свету. Наиме, од свих држава у Европи, Црна Гора има најмање празничних дана, а осим Нове године и Првог маја, Божића и Ускрса, славе се само Дан независности (21. мај) и Дан државности (13. јул). Иако је свако поређење радне етике Јапанаца и Црногораца на нивоу анегдоте, занимљива статистика говори да Јапанци, за које се основано сумња да су највреднији народ на планети, имају чак 15 нерадних дана годишње за празновање.
По Закону о раду, минимална дужина годишњег одмора у Србији износи 20 радних дана, а истраживање Европске фондације за побољшање животних и радних услова (Еурофаунд) говори да Белгијанци, Данци и Литванци спадају међу највредније народе на континенту, јер имају најмање дана годишњег одмора – запослени у Белгији имају 20 дана одмора, а у Данској и Литванији 22 дана одмора. За разлику од њих, запослени у Француској имају најдужи плаћени годишњи одмор у ЕУ, који у просеку траје 32 дана.
Просечна дужина годишњег одмора у Европској унији износи 25 радних дана и 10 плаћених радних дана, а од тог просека највише одступају наше комшије Словенци који се одмарају 29 дана годишње и становници Луксембурга, Кипра и Мађарске који имају 28, односно 27 дана за одмор.
Ђаци се одмарају у сваком годишњем добу
За разлику од претходних генерација ђака, који су имали само зимски и летњи распуст, данашњи школарци одмарају се у сваком годишњем добу. Ђаци у Србији 9. и 10. новембра одлазе на јесењи распуст, а зимски распуст подељен је на два дела. Први део почиње 3. а завршава се 8. јануара, а други део почиње 1, а завршава се 9. фебруара.
Пролећни распуст траје недељу дана – од 2. до 9. априла, а летњи два и по месеца – од 15. јуна до 1. септембра. Ђаци у Војводини немају јесењи распуст, а зимски распуст почиње 25. децембра и завршава се 9. јануара. Пролећни распуст почиње 30. марта, а завршава се 9. априла, док летњи почиње 13. јуна и завршава се 1. септембра.
Аутор: Катарина Ђорђевић
Извор: Политика
Осим Нове године, која се прославља 1. и 2. јануара, житељи Србије славе и Дан државности 15. и 16. фебруара, Празник рада 1. и 2. маја и Дан примирја у Првом светском рату – 11. новембар. Законом је такође прописано да „ако један од датума када се празнују наведени државни празници падне у недељу, не ради се првог наредног радног дана”. Верски празници који се обележавају нерадно јесу први дан Божића – 7. јануар, и васкршњи празници – почев од Великог петка, закључно са другим даном Васкрса.
Поред ових празника, православци имају право на слободан дан на први дан крсне славе, а католици и припадници других хришћанских верских заједница – на први дан Божића и у дане Ускршњих празника, почев од Великог петка, закључно са другим даном Ускрса – према њиховом календару. Припадници исламске заједнице имају право на слободан дан на први дан Рамазанског бајрама и први дан Курбанског бајрама, а припадници јеврејске заједнице – на први дан Јом кипура.
Не треба заборавити ни на чувени обичај звани „спајање празника”, који у пракси изгледа тако да се празник који „пада” средином недеље прославља дан или два, што за последицу има чињеницу да се у петак нико неће појавити на послу. А о још чувенијем спајању нових година и божића не треба трошити речи, јер су шансе да се запослени од 1. до 15. јануара појави на радном месту равне коначном смиривању сукоба на Блиском истоку, у шали кажу послодавци.
A ако је судити према броју празничних дана, Црногорци су највреднији народ на свету. Наиме, од свих држава у Европи, Црна Гора има најмање празничних дана, а осим Нове године и Првог маја, Божића и Ускрса, славе се само Дан независности (21. мај) и Дан државности (13. јул). Иако је свако поређење радне етике Јапанаца и Црногораца на нивоу анегдоте, занимљива статистика говори да Јапанци, за које се основано сумња да су највреднији народ на планети, имају чак 15 нерадних дана годишње за празновање.
По Закону о раду, минимална дужина годишњег одмора у Србији износи 20 радних дана, а истраживање Европске фондације за побољшање животних и радних услова (Еурофаунд) говори да Белгијанци, Данци и Литванци спадају међу највредније народе на континенту, јер имају најмање дана годишњег одмора – запослени у Белгији имају 20 дана одмора, а у Данској и Литванији 22 дана одмора. За разлику од њих, запослени у Француској имају најдужи плаћени годишњи одмор у ЕУ, који у просеку траје 32 дана.
Просечна дужина годишњег одмора у Европској унији износи 25 радних дана и 10 плаћених радних дана, а од тог просека највише одступају наше комшије Словенци који се одмарају 29 дана годишње и становници Луксембурга, Кипра и Мађарске који имају 28, односно 27 дана за одмор.
Ђаци се одмарају у сваком годишњем добу
За разлику од претходних генерација ђака, који су имали само зимски и летњи распуст, данашњи школарци одмарају се у сваком годишњем добу. Ђаци у Србији 9. и 10. новембра одлазе на јесењи распуст, а зимски распуст подељен је на два дела. Први део почиње 3. а завршава се 8. јануара, а други део почиње 1, а завршава се 9. фебруара.
Пролећни распуст траје недељу дана – од 2. до 9. априла, а летњи два и по месеца – од 15. јуна до 1. септембра. Ђаци у Војводини немају јесењи распуст, а зимски распуст почиње 25. децембра и завршава се 9. јануара. Пролећни распуст почиње 30. марта, а завршава се 9. априла, док летњи почиње 13. јуна и завршава се 1. септембра.
Аутор: Катарина Ђорђевић
Извор: Политика