U Srbiji se praznuje deset dana godišnje

novembar 08 23:34 2017

Državni praznici koji su neradni dani pomeraju se samo kada padaju u nedelju, objašnjavaju u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Dan primirja u Prvom svetskom ratu, koji se već pet godina proslavlja 11. novembra kao nacionalni praznik, ove godine slaviće samo đaci osnovnih i srednjih škola, kojima jesenji raspust pada u četvrtak i petak. Na žalost radnog naroda u Srbiji, koji prethodnih godina nije radio jer je 11. novembar bio radnim danima, nacionalni praznik ove godine se slavi – u subotu. Kako objašnjavaju u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, pomeranje državnih praznika koji su neradni dani vrši se samo kada je određeni praznik u nedelju, tako da je ove godine ponedeljak – radni dan.

Zahvaljujući izmenama Zakona o državnim praznicima, kojima su pre nekoliko godina uvedena dva nova praznika – Sretenje i Dan primirja u Prvom svetskom ratu – u Srbiji se praznuje deset dana godišnje.

Osim Nove godine, koja se proslavlja 1. i 2. januara, žitelji Srbije slave i Dan državnosti 15. i 16. februara, Praznik rada 1. i 2. maja i Dan primirja u Prvom svetskom ratu – 11. novembar. Zakonom je takođe propisano da „ako jedan od datuma kada se praznuju navedeni državni praznici padne u nedelju, ne radi se prvog narednog radnog dana”. Verski praznici koji se obeležavaju neradno jesu prvi dan Božića – 7. januar, i vaskršnji praznici – počev od Velikog petka, zaključno sa drugim danom Vaskrsa.

Pored ovih praznika, pravoslavci imaju pravo na slobodan dan na prvi dan krsne slave, a katolici i pripadnici drugih hrišćanskih verskih zajednica – na prvi dan Božića i u dane Uskršnjih praznika, počev od Velikog petka, zaključno sa drugim danom Uskrsa – prema njihovom kalendaru. Pripadnici islamske zajednice imaju pravo na slobodan dan na prvi dan Ramazanskog bajrama i prvi dan Kurbanskog bajrama, a pripadnici jevrejske zajednice – na prvi dan Jom kipura.

Ne treba zaboraviti ni na čuveni običaj zvani „spajanje praznika”, koji u praksi izgleda tako da se praznik koji „pada” sredinom nedelje proslavlja dan ili dva, što za posledicu ima činjenicu da se u petak niko neće pojaviti na poslu. A o još čuvenijem spajanju novih godina i božića ne treba trošiti reči, jer su šanse da se zaposleni od 1. do 15. januara pojavi na radnom mestu ravne konačnom smirivanju sukoba na Bliskom istoku, u šali kažu poslodavci.

A ako je suditi prema broju prazničnih dana, Crnogorci su najvredniji narod na svetu. Naime, od svih država u Evropi, Crna Gora ima najmanje prazničnih dana, a osim Nove godine i Prvog maja, Božića i Uskrsa, slave se samo Dan nezavisnosti (21. maj) i Dan državnosti (13. jul). Iako je svako poređenje radne etike Japanaca i Crnogoraca na nivou anegdote, zanimljiva statistika govori da Japanci, za koje se osnovano sumnja da su najvredniji narod na planeti, imaju čak 15 neradnih dana godišnje za praznovanje.

Po Zakonu o radu, minimalna dužina godišnjeg odmora u Srbiji iznosi 20 radnih dana, a istraživanje Evropske fondacije za poboljšanje životnih i radnih uslova (Eurofaund) govori da Belgijanci, Danci i Litvanci spadaju među najvrednije narode na kontinentu, jer imaju najmanje dana godišnjeg odmora – zaposleni u Belgiji imaju 20 dana odmora, a u Danskoj i Litvaniji 22 dana odmora. Za razliku od njih, zaposleni u Francuskoj imaju najduži plaćeni godišnji odmor u EU, koji u proseku traje 32 dana.

Prosečna dužina godišnjeg odmora u Evropskoj uniji iznosi 25 radnih dana i 10 plaćenih radnih dana, a od tog proseka najviše odstupaju naše komšije Slovenci koji se odmaraju 29 dana godišnje i stanovnici Luksemburga, Kipra i Mađarske koji imaju 28, odnosno 27 dana za odmor.

Đaci se odmaraju u svakom godišnjem dobu

Za razliku od prethodnih generacija đaka, koji su imali samo zimski i letnji raspust, današnji školarci odmaraju se u svakom godišnjem dobu. Đaci u Srbiji 9. i 10. novembra odlaze na jesenji raspust, a zimski raspust podeljen je na dva dela. Prvi deo počinje 3. a završava se 8. januara, a drugi deo počinje 1, a završava se 9. februara.

Prolećni raspust traje nedelju dana – od 2. do 9. aprila, a letnji dva i po meseca – od 15. juna do 1. septembra. Đaci u Vojvodini nemaju jesenji raspust, a zimski raspust počinje 25. decembra i završava se 9. januara. Prolećni raspust počinje 30. marta, a završava se 9. aprila, dok letnji počinje 13. juna i završava se 1. septembra.

Autor: Katarina Đorđević

Izvor: Politika

 

  Categories:
napišite komentar

1 komentar

  1. novembar 15, 14:36 #1 Gricko

    Pa šta? Japanci imaju 21 praznik godišnje koji je neradan.

    Odgovorite na ovaj komentar

Dodajte komentar

Vaši podaci će biti bezbedni! Vaša imejl adresa će biti vidljiva samo administratorima sajta. Komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede, kao i komentare koji se ne odnose na vest koju komentarišete, nećemo objaviti. Iz bezbednosnih razloga, neće biti objavljeni ni linkovi ka drugim sajtovima.