Uslovi sve “bolji”, deca sve manje inteligentna: Ko je kriv?

februar 05 13:12 2019

Skupa cena civilizacijskog napretka.


Rezultati novih dugogodišnjih naučnih studija pokazuju osetan pad inteligencije kod mlađih ljudi.

Nova studija sa 730.000 testova koeficijenta inteligencije, koju su sproveli stručnjaci iz Norveške, pokazuje veoma zabrinjavajuće rezultate, naročito po pravilima Flinovog efekta.

Naime, novozelandski naučnik Džejms Flin utvrdio je da prosečni koeficijent inteligencije stanovništva u mnogim delovima sveta raste oko tri boda po deceniji.

Testovi inteligencije se svakih nekoliko decenija standardizuju tako da se prosek definiše kao koeficijent 100, a standardno odstupanje iznosi 15 bodova.

Ko je kriv što su deca sve manje inteligentna?
Kompjuteri, pametni telefoni i društvene mreže Roditelji koji im ne posvećuju dovoljno pažnje Škola – deca više ništa ne uče Rijaliti programi Svi oni koji su imali priliku da u deci izgrade ljubav prema knjigama, a nisu je iskoristili

Nova studija prikupila je rezultate testova mladih Norvežana u dobi između 18 i 19 godina koji su testirani u okviru obavezne vojne službe. Od 1970. do 2009. godine testovima su pristupali mladi rođeni između 1962. i 1991.

Rezultati su pokazali da je do promene u Flinovom efektu došlo nakon 1975. godine, tako da je svaka sledeća generacija beležila sedam bodova manje.
I studija koja obuhvata britanske tinejdžere pokazala je da je 2009. godine koefecijent inteligencije četrnaestogodišnjaka u Velikoj Britaniji za 28 godina, u proseku, pao dva boda, a kod mališana iz srednje klase čak za šest.

Svi stručnjaci ističu da nije reč o genetici, već o lošem vaspitanju, načinu na koji mladi provode vreme, te vrstama igara i zabave, kao i vremenu koje (ne) provode čitajući.

Postoji i druga utešna mogućnost – da savremeni testovi nisu prilagođeni da na odgovarajući način vrednuju savremenu inteligenciju, odnosno da favorizuju zastarele načine razmišljanja koji se manje naglašavaju u savremenom obrazovanju i vaspitanju mladih.
Testovi inteligencije, uglavnom, nastoje da mere kristalizovanu i fluidnu inteligenciju.

Fluidna inteligencija predstavlja sposobnosti koje su više biološki određene, a važna je pri rešavanju novih problema u kojima znanje i iskustvo nisu od velike koristi.

Ona je neka vrsta prirodne inteligencije koja predstavlja potencijal za razvoj kristalizovane inteligencije, a intenzivno se razvija do adolescencije, te vrhunac dostiže do 16. ili 17. godine.

Kristalizovana inteligencija predstavlja znanja, veštine i sposobnosti koje pojedinac razvije tokom života, navode naučni portali.

Izvor: SRNA

  Categories:
napišite komentar

2 komentara

  1. februar 09, 15:33 #1 B

    Setih se čuvene replike “dobili smo još jednog balansera …”
    Pored “digitalne pismenosti” dobismo i “savremenu inteligenciju”.

    Odgovorite na ovaj komentar
  2. februar 11, 01:00 #2 Coka

    “Ko je kriv što su deca sve manje inteligentna?
    Kompjuteri, pametni telefoni i društvene mreže Roditelji koji im ne posvećuju dovoljno pažnje Škola – deca više ništa ne uče Rijaliti programi Svi oni koji su imali priliku da u deci izgrade ljubav prema knjigama, a nisu je iskoristili.”- Dakle SVI ONI, a ne samo roditelji, setite se toga kad budete objavljivali tekstove tipa “roditelju, ti si JEDINI krivac”. Dete sluze oci i usi i van kuce, dosta toga, sto loseg, sto dobrog, mogu ga nauciti vrsnjaci i sredina uopste.

    Odgovorite na ovaj komentar

Dodajte komentar

Vaši podaci će biti bezbedni! Vaša imejl adresa će biti vidljiva samo administratorima sajta. Komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede, kao i komentare koji se ne odnose na vest koju komentarišete, nećemo objaviti. Iz bezbednosnih razloga, neće biti objavljeni ni linkovi ka drugim sajtovima.