Ваннаставне активности су огледало школе

септембар 04 10:28 2016

Почетком нове школске године ученици, њихови родитељи, наставници и школе суочавају се са низом класичних проблема и изазова – од избора и набавке уџбеника, формирања одељења, усклађивањем фонда и распореда часова, па до кадровских, финансијских и неизбежних административних захтева.

Овде бих се осврнуо на један проблем који је недовољно проучен у домаћој педагошкој пракси, а то је утисак о дугогодишњем тренду смањивања броја активних облика ваннаставних активности, највише оличених у раду школских секција, клубова и група.

Већина припадника генерације родитеља садашњих ученика, а још више родитељи актуелних родитеља, сведочиће како је у “њихово време” школа нудила ученицима обиље разноврсних секција и којекаквих облика активности, па је за иоле успешније и амбициозније ученике постојао проблем у које ће се све секције укључити, јер су многе школе ограничавале број “секција по ученику” како се деца не би превише удаљавала од основних програмских обавеза. Да је данас избор доста сиромашнији потврдиће и наставници, правдајући то сиромаштвом школе, али и незаинтересованошћу (доброг) дела својих колега.

У домаћој школској пракси школска секција се схвата као облик додатне наставе намењен ученицима који имају повећану заинтересованост за одговарајући предмет или област активности. Честа је пракса да се у школи ученицима висок успех (петица) поставља као услов за право активности у секцији. Усудио бих се да тврдим да је то доста ограничено схватање улоге ваннаставног рада. У многим другим земљама сви ученици, а не само најуспешнији и веома заинтересовани, подстичу се да се укључе у школске секције. Улога ваннаставних активности је да ученицима помогне да стекну знатно шири спектар искустава у односу на основни школски програм. Тако ће ученици кроз ове облике рада искусити како изгледа када пишеш новинске текстове, снимаш фотографију, видео запис или филм, уређујеш радио или видео емисију, организујеш излет, забаву, игранку (шта то беше?), конструишеш неке предмете, вајаш скулптуре, свираш најразличитије инструменте, певаш, глумиш, решаваш проблеме вршњака, истражујеш феномене у свом окружењу, водиш кампање и друштвене акције, сакупљаш новац за хуманитарне сврхе, помажеш другим особама, расправљаш са наставницима о свим могућим питањима без притиска оцене, осетиш се као личност, актер, лидер, аутор и проживиш читав низ мањих или већих изазова и проблема.

У ситуацији када изузетно мали проценат деце може себи приуштити проширење “фонда искустава” путем посете различитим музејима, галеријама, квалитетним позоришним представама, операма, балету, зимским или летњим камповима, интеракцији са припадницима различитих језичких, културних, етничких или социјалних група, школа остаје као последња нада да се део таквих драгоцених доживљаја може стећи и уградити у развој нових младих генерација. Зато се ваннаставне активности не смеју посматрати као “ваншколске” у смислу да су некакав необавезан терет који је ту ето само тако да се нечим попуни годишњак који се издаје само за дан школе или их школа формира како би се неколико деце увежбавало за неко такмичење. Простор ваннаставних активности је есенцијални, битни, изузетно важан део образовног и васпитног процеса који у великој мери доприноси формирању комплетне личности. Изборни и факултативни предмети нису и не могу бити замена школским секцијама, групама или клубовима јер је разлика у начину рада огромна. Слобода коју млади имају у осмишљавању и извођењу активности у ваннаставним облицима рада је вредност по себи, у тој слободи се крије драгоцена улога изузетних искустава.

У многим озбиљним земљама ваннаставне активности ученика су огледало школе, прва слика препознавања вредности и достигнућа школе која о квалитету установе говори знатно више него фотографије чеоне фасаде школске зграде и бели, угланцани и стерилни школски кабинети. Школе су тамо (а до скора и код нас) биле познате по својој одличној позоришној групи, по својој еколошкој групи, по свом уметничком студију, по свом хору или оркестрима, по фантастичним подухватима ученика који досежу до граница цивилизацијских постигнућа. Тако су једна школа из унутрашњости Велике Британије, као и неколико средњих школа из Кине и Русије организовале ученичке експедиције до Северног пола, ученици неколико америчких средњих али и основних (!) школа дизајнирали су сателите које је НАСА лансирала у свемир (а у том пројекту намењеном ученицима и студентима данас учествује и више европских земаља укључујући и Бугарску), групе ученика организованих преко својих школа данас можете срести како помажу у резерватима животиња широм Африке или у највећим професионалним научним центрима попут ЦЕРН-а.

Не очекујем да у овој ситуацији директори и школски одбори домаћих школа почну да ломе главе о томе како финансирати и организовати “посету” Хималајима или Антарктику, желим само да укажем да добре школе подстичу сањање лепих снова, а од снова почињу све врсте подухвата. Добро је када је школа фабрика добрих снова, јер када ће та деца сањати ако не у годинама када похађају школу.

Зато је у овом тренутку, на почетку школске године, добро подсетити школе колико је важно да ученицима понуде најшире могуће форме ангажовања ван редовне наставе. То не захтева никаква обавезна додатна новчана средства (иако су раније наставници који воде секције били поштеније материјално стимулисани) већ само присуство одређеног степена професионалне одговорности и добре воље. С друге стране, родитељи и ученици би требало да упорније захтевају да се различите секције формирају и да континуирано раде кроз ране облике активности, а не само ради припреме за такмичење и писања прилога за школски лист. Локална заједница је, такође, позвана да подстиче овакве облике рада, јер се ту крије неслућена могућност укључивања младих у мноштво питања и акција од интереса за општину, град или насеље где школа ради. Биће велики искорака када и ми почнемо добре школе препознавати по сјајним постигнућима ученика и то управо оним који нису рангирани медаљама или наградама, већ по својој оригиналности, атрактивности, храбрости и ентузијазму.

Аутор је директор Истраживачке станице Петница

Пише: Вигор Мајић

Извор: danas.

  Categories:

Тренутно нема коментара!

Започните коментарисање.

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.