Васпитачица до 3, мајка од 3 – није лако

децембар 10 21:19 2016

Како је то бити тета у вртићу и бринути понекад и о 30. деце, а кад заврши смена трчати кући своме детету, дознали смо из прве руке!

vrti
Оног дана када нам дете крене у вртић, сваког је родитеља преплавио до тада им непознати осећај страха. Стрепимо хоће ли се уклопити и знати играти у великој групи деце, хоће ли се повредити и ко ће га у том случају утешити, залепити фластер и обрисати сузе… Од свих енигма, највећа нам је ипак каква је заправо особа васпитач који ће бринути о нашем малишану. И сви се, сложићете се, надамо да је топла и добра према нашој деци.

С једном од њих и сами смо разговарали. Миа В. васпитачица је у једном  дечјем вртићу, а и сама је мајка. За разлику од других позива и занимања, њезино захтева целодневну бригу и посвећеност деци, јер то до 15 сати чини за нашу, а после 15 сати за своје дете.

Зашто овај посао

Често ме питају зашто сам изабрала овај посао? Како могу цели дан бити окружена с толико деце? А често слушам и коментаре попут оних “Ја то не бих могла.”, “Свака част вама васпитачицама, али ја то не бих издржала.” Или, пак, оне скроз другачије који омаловажавају наш посао – “Као да ви васпитачице на послу нешто радите…”, “Да је барем мени посао игра.”, “Зар мораш студирати да би била васпитачица у вртићу?”.
У почетку сам слушала такве коментаре и објашњавала другима зашто сам одабрала овај позив и колико је уједно и леп и захтеван. Но, с временом сам схватила да је сасвим непотребно доказивати и трудити се мењати нечије мишљење, добити уважавање од оних који га немају и не виде толику важност и одговорност у “игри с децом”.

Искрено, пуно тога нисам ни сама била свесна оног тренутка када сам одлучила што желим да радим у животу. Изабрала сам позив васпитачице предшколске деце зато што волим децу, било ми је лепо играти се с њима и била је лепа помисао на то да ми занимање буде забавно. Међутим, морам признати да нисам ни сама била свесна да је моје занимање све само не “игра” – барем не у смислу ријечи каквом је многи доживљавају.
Теорија је била јако занимљива, пракса јако забавна, с великом жељом и љубави, прошао је цели тај период упознавања са свим деловима нашег посла, програмом рада у дечјим вртићима.

С теорије на праксу
У тренутку кад сам положила стручни испит и добила своју групу деце ствари су се мало промениле. У свом том узбуђењу осетила сам одређени страх и огромну одговорност. Свакодневно сам била одговорна за 10, 20, па чак и 30 малених живота. А свако је то дете цели један велики свет за себе, свако то дете носи са собом своје различитости и посебности, своје потребе. И тада, када сам се почела суочавати са свим ситуацијама којих нема у књигама, на које ме нитко није припремио, које ми нико прије тога није објаснио, чему ме нико није ни могао научити нити ми показати – тек онда сам осетила праву чар, али и тежину занимања које сам одабрала.

Што је најважније

Невероватно се чини познавати свако од толико деце у групи, посветити се сваком детету у сваком тренутку, памтити сваку ситницу, на пример, играчку без које дете не може заспати, па чак и запамтити им свима имена – и то не само у групи, већ у целом вртићу. Али могуће је. Стварно је могуће.

Овај посао можеш одабрати једино из велике љубави. Радити с пуно стрпљења, толеранције и жеље да свакодневно растеш и напредујеш заједно с децом о којој бринеш.
Од најраније до предшколске доби, пролазиш кроз сва раздобља и проживљаваш заједно с њима све лаке и тешке тренутке, све планиране и непланиране ситуације. И кроз сузе, и кроз смех.
Најважније је научити проматрати и слушати децу, познавати потребе и развој детета, а још је важније и јако тешко када знаш да на дете делујеш својим целокупним понашањем и ставом, а не само речима, планираним активностима и прописаним правилима. Велика је то одговорност.

Као мајка, Миа каже да је пуно строжа јер, очекивано, пуно интензивније проживаљава сва искуства и осећаје везане за властито дете.

Лепота овог посла…

Лепота је у томе што раст и развој детета, играње и истраживање уз родитеља у највећој мери може видети и доживети васпитачицА. Толико лепих тренутка, дечјих питања, незаборавних изјава, загрљаја и осећаја, награда су за посао који радимо.
Наш посао доиста није игра и наше радно време није само оно што се види. И ми имамо састанке, свакодневне припреме, едукације, морамо радити на себи, решавати документацију, преузети огромну одговорност, радити и с родитељима…
Лепо је када се деца вежу за тебе, када своју васпитачицу уброје међу људе које највише воле, када осетиш колико сигурности им уливаш.

Родитељство

Јако добро знам како је када донесеш одлуку о томе да ћеш имати дете, јер то значи одлучити да ће твоје срце “корачати изван твога тела”. И онда одједном свој живот остављаш свакодневно некоме другоме, некоме кога не познајеш, јер мораш радити.
И сећам се, у почетку ми је било јако тешко прихватити чињеницу да ћу толико времена проводити на свом послу с другом децом док ће моје дете проводити време с другим васпитачице . Бојала сам се да ћу свашта пропустити и неко је време требало да се све сложи, али све су ми те ситуације помогле у послу, односу с родитељима и њихову разумевању.

Цели дан с децом…

Живот ми је показао како се носити са стварима које не могу променити, како научити прихватити ствари на које не могу утицати, колико је могуће имати стрпљења и разумевања. Деца су ме научила како све може бити једноставно, чисто и јасно, само је потребно проматрати и слушати. Срећа је у малим стварима, мислим да је то оно најважније што сам научила од дјеце, у свом послу и мајчинству.
Спојила сам сва та искуства, али их сваки дан надопуњујем ониме што ново научим и као васпитачице и као мајка. То ми пуно помаже и олакшава, постајем брже свесна својих грешака и лакше их исправљам.
Наравно да није увек све идеално, али трудим се да све оно што може бити боље – и буде.

Иако су јој дани на послу углавном прожети смехом, весељем и успјсима деце за коју брине, као у сваком послу, тако и у Мијину има тежих дана – оних када ништа не иде по плану, но управо су те ситуације овој мајци и најизазовније јер је уче стрпљењу, толеранцији, мудрости и мотивацији.

У мом дому
Некада ми се чини као да више толеранције имам на послу него као мајка. Али то је зато што пуно више обавеза и задатака имам као мајка, а и дубоко проживљавам осећаје везане за властито дете.
Мислим да је у васпитању најважније разговарати с децом, објашњавати им, изражавати емоције, научити их емпатији. Важно је детету показати љубав, поверење и уважавање, изградити нераскидиву везу, његовати повезујући и искрен однос, али и поставити границе. Колико год нам се чини да дете треба заштити од свега, потребно га је понекад пустити да на свом примеру научи како се суочити са животом јер само тако ће и бити спреман на њега.

Тежа страна овог посла…
Наравно да је јако тешко бити посвећена сваком детету колико му је потребно, свакодневно их покушавати смирити и утихнути, окупити их у активности, функционирати заједно с њима, научити их правилима понашања у скупини… И онда све то понављати сутра и прекосутра, и недеље након тога 🙂
Некад се чини као да ништа не иде по плану, ништа нећемо успети направити, деце воде у другом смеру, све се изокрене, имам утисак да ме нитко не слуша и не чује, ни једна играчка није на свом месту, а програм могу заборавити… Ипак, и у таквим ситуацијама се учи колико је важна толеранција, издржљивост, мудрост и мотивација.

Свакодневно се сусрећем с различитим облицима понашања код деце и у тренутку морам пронаћи праву реакцију, а она наравно не успије увек како би требала, па је стога у овом послу сваки дан нови изазов.

 

Извор: zivim.h

  Categories:
  1. децембар 11, 16:39 #1 Maja

    ja kući imam svoje svoje dece od kojih je jedna sada prvak.I da i meni se čini da ponekad više tolerancije imam na poslu nego kući…Nije lako biti ceo dan sa decom.Ali,opet jako je lepo jer znaš da si uvek okružen iskrenoscu i ljubavlju a ti danas ne možeš svugde celog dana dobiti osim ako si vaspitačica i mama.

    Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.