Zakonski akti u najvećem broju slučajeva ne prolaze kroz ruke stručnjaka za jezik, pa tako neretko bivaju, blago rečeno, nepismeni. Sve to ne bi bio problem da se ne dešavaju situacije da ljudi kojima je srpski jezik posao budu kažnjeni upravo zbog svoje pismenosti
U Srbiji zakon mora da se poštuje, ali ne i pravopis!
Verovali ili ne, ako je u pravnim aktima napisano da neka uredba mora da se piše na određeni način, pa čak i ako je u neskladu s važećim pravopisnim normama, to mora da se poštuje.
Tako je, na primer, prema Pravopisu srpskoga jezika Matice srpske iz 2010. (što je poslednja revidirana verzija ovog priručnika) jedan đak koji u školi ima sve četvorke – “vrlodobar”, što se piše kao jedna reč.
Međutim, zakonski podakt pod nazivom Pravilnik o ocenjivanju učenika u osnovnom obrazovanju i vaspitanju (“Sl. glasnik RS”, br. 67/2013), kojeg Republička prosvetna inspekcija poštuje, tvrdi da se u đačke knjižice mora pisati “vrlo dobar”, odnosno kao dve reči.
Paradoks je to što nastavnik ili profesor koji se ogluši o ovo pravilo može da bude kažnjen, pa čak i ako deci na časovima srpskog jezika i književnosti predaje onako kako piše u Pravopisu!
– U Pravopisu piše da treba spojeno, ali u Pravilniku o ocenjivanju stoji da treba odvojeno. Inspekcija traži da se poštuje Pravilnik, jer je on pravno regulisan, a pravopis nije. Zakon mora da se poštuje, pravopis ne mora! – požalila se direktorka jedne osnovne škole u Beogradu.
Neki lingvisti možda će stati na stranu Prosvete, pošto poslednji Pravopis još uvek nije verifikovan od naše najviše naučne institucije, odnosno Srpske akademije nauka i umetnosti i Instituta za srpski jezik, tako da neće pogrešiti ako kažu da zapravo i ne postoji zvanična norma da se piše “vrlodobar”.
No, činjenica je da običan prosvetni radnik, koji sve ovo gore navedeno ne zna, može da bude ne samo zbunjen zbog nesklada svog obrazovanja i zakonskih regulativa, već i da trpi penale, podrazumeva se, na račun svoje mizerne nastavničke plate.