Вршњачко насиље оставља последице за цео живот

Особе које су у детињству биле жртве вршњачког насиља и 40 година касније осећају телесне, психичке и социјалне последице, показало британско истраживање.
nasilje-u-skoli
Студија која се бави последицама вршњачког насиља претрпљеног у детињству и раној младости показује да су оне “трајне и дубоке” и да су особе које су као младе биле злостављане и у доби од 50 година слабијег телесног и психичког здравља, као и когнитивних способности.

“Последице су видљиве и после четири деценијe… такве особе имају здравствене тегобе, отежано обављају друштвене активности, а присутне су и економске последице“, истиче Рију Такизава, вођа студије спроведене на Институту за психијатрију при Краљевском колеџу у Лондону.

Резултати објављени у америчком специјализираном часопису “The American Journal of Psychiatry” потичу из британске националне студије о развоју детета и укључују податке о свој деци рођеној у Енглеској, Шкотској и Велсу у истој седмици 1958. године.

Студија је пратила 7.771 дете чији су родитељи открили да је било изложено вршњачком насиљу у доби између седам и 11 година. Тај узорак пратили су до 50. gодине старости.

Више од четвртине испитаника, 28 одсто, били су злостављани повремено, а 15 одсто често, показује студија.

Та је студија пратила и друге показатеље, као што је коефицiјент интелигенције детета, емоционалне проблем, проблеме у понашању и укљученост родитеља у малишанове тешкоће. Утврђено је да су деца која су често била жртве вршњачког насиља склонија депресији, анксиозности и помисли на самоубиство.

Осим тога, жртве вршњачког насиља чешће постижу ниже оцене, теже остварују везу с партнером и имају мање изгледе за квалитетан живот.

Мушкарци који су као деца били жртве вршњачког насиља имају веће изгледе да буду незапослени и мање зарађују.

Аутори истичу како је важно одбацити схватање да је злостављање од стране вршњака тек неизбежан део одрастања.

“Учитељи, родитељи и они који одлучују морају бити свесни да оно што се догађа на школском игралишту има далекосежне последице“, истиче Луис Арсено из Института за психијатрију при Краљевском колеџу у Лондону.

Извор: Мондо