За све рођене од педесетих до осамдесетих година

јун 29 14:27 2015

Текст о животу људи рођених педесетих, шездесетих, седамдесетих и осамдесетих година све се више шири друштвеним мрежама. Уколико припадате овим генерацијама, можда ћете се читајући наредни текст присетити лепих времена…

Istorija-mode5
Прво, преживели смо и рођени смо нормални, иако су наше мајке кад их је болела глава пиле аспирине, јеле храну из конзерви, пушиле и радиле до задњег дана трудноће и никад нису биле тестиране на дијабетес…

Као деца, возили смо се у колима без појаса и ваздушних јастука и нисмо морали да имамо кациге на глави за вожњу бициклом или на рошулама.

Пили смо воду из црева за заливање баште, а не из флашица купљених у великим трговачким ланцима. Делили смо флашицу кокте или кока-коле са нашим пријатељима и нико није умро због тога…

Јели смо млечне сладоледе, бели хлеб и прави путер, пили кокте и кока-кола које су и тада биле пуне шећера, али нисмо били дебели, зато што смо се стално играли напољу…

Излазили смо из куће ујутро и играли се по цео дан, жмурке, граничара, лопова и пандура, краљица 1-2-3, каубоја и индијанаца, фантома и свега осталог што је само дечја машта била у стању да смисли, све док се није упалила улична расвета, које ионако није било превише. Неретко нас нико није могао наћи по цео дан, па је и родитељски шамар био део васпитања, а без злостављања у породици.

И никад није било проблема!

Проводили смо читаве дане правећи тркачке даске од отпада из подрума или шупе, спуштали се низ улице заборављајући да нисмо направили кочнице. Након пар падова, сломљених прстију и модрица, научили смо како да решимо проблем. Ми нисмо имали имагинарне пријатеље. Ми пријатеље нисмо додавали него их временом стицали! Нисмо имали ни проблеме с концентрацијом у школи…

Нама нису давали таблете против хиперактивности. Ми нисмо имали школског психолога и васпитача па смо ипак завршавали некакве школе. Нама нису продавали дрогу испред школе… Ми нисмо имали плејстејшн, нинтендо, x-боx, никакве видео-игрице, нисмо имали 99 канала на телевизији (само два и то други тек по подне), нисмо имали видео-рекордере, мобилне, компјутере, интернет, собе за четовање…

Ми смо имали пријатеље и ми смо ишли напоље и дружили се с њима!

Падали смо с дрвећа, знали се исећи на стакло, сломити зуб, ногу или руку, али наши родитељи никада нису ишли на суд због тога. Играли смо се с луком и стрелом, градили тврђаве од снега, бацали петарде за Нову годину, читали гомиле стрипова и све смо то преживели без последица!

Возили смо се бициклом или пешке, дотрчали до куће другара, звонили на врата или једноставно улазили у њихову кућу да се дружимо и будемо заједно! Кад упаднемо у проблеме са законом, родитељи нису плаћали кауцију да нас извуку. У ствари, били су често строжи него сам закон!

Последњих 50 година су биле најплодоносније године у историји света. Наше генерације су дале најбоље проналазаче и научнике до данас. Имали смо слободу, право на грешке, успех и одговорност. И научили смо да живимо са тим!

Тагови: zelenaucionica.com

 

Извор: udarno.com

 

Тренутно нема коментара!

Започните коментарисање.

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.