Законодавство у Финској дефинише и недељни број часова у зависности од узраста

август 24 18:34 2014

 

Велики број младих људи се одлучује за наставничке студије, али само они најбољи успеју да упишу и заврше студије и добију овај „посао из снова“.

Moja finska (7)

Пише: Тарја Митровић

Ɖаци у Финској, своје наставнике доживљавају као пријатеље. Поштују их, цене, веома су блиски са њима, ословљавају их по имену, поверавају им своје тајне, заједно уче, раде, размењују мишљења. Не персирају им, изузев директору школе и доста старијим наставницима, и то је општеприхваћена норма понашања. Оно што је најбитније је то, да процес образовања у Финској није процес који раздваја, то није “ми” и “они” систем, то је процес који спаја ученике и наставнике у свом циљу, у припреми за живот. Такође и васпитање, као саставни део васпитно-образовног процеса, у Финској се доживљава тек као сусрет људских бића, одраслих и оних који одрастају, и у том смислу, препун је уважавања и разумевања.

Фиксни распореди, вишесатно седење у учионици, презентацијско – рецитацијски систем наставног процеса, тестови, контролни, пропитивање по казни, страх од оцене…нису ситуације које се срећу у финским школама. Активна улога ученика је на првом месту. Наравно, није ми циљ да идеализујем фински систем образовања, иако се показао као један од најбољих на свету, нити фински модел може решити проблеме у осталим државама, већ желим да понудим могућност да из њеног примера нешто научимо, и, на основу наших могућности, стања и реалности, нешто и применимо.

Финска је постала глобално популарна због једног од најбољих система образовања у свету и најбољег у Европи, али Фински наставници, нису сретни и веома им је нелагодно због оволике пажње, посебно зато што те успехе свет поистовећује са успесима финских ђака на ПИСА тестовима, а Финци не воле међународна поређења, већ су више окренути оној ”У се, и у своје кљусе”. Оно чиме се фински наставници поносе је чињеница да Финци, порески обвезници, верују финском школском систему и зато што ти исти обвезници мисле да је њихов јавно финансирани образовни систем најзначајнији фински успех од осамостаљења 1917. године. Финци те успехе цене више него висок ранг у табелама глобалног образовања. Они једноствно нису оптерећени личним успехом, резултатима, славом…фокусирани су једино на то, како од ученика извући његов маxимум.

„Сви наставници у Финској, од 1978. године имају звање магистра, а програм њихових студија се заснива на склопу теоријских знања, праксе и обавезног истраживачког рада.“
У Финској је све подређено ученику и његовој активној улози у васпитно – образовном процесу. Сви наставници у Финској, од 1978. године имају звање магистра, а програм њихових студија се заснива на склопу теоријских знања, праксе и обавезног истраживачког рада. Квалитетном и ефикасном финском образовном систему посебно доприноси та снажна истраживачка пракса, којој се поклања посебна пажња, јер је истраживачка оријентација усмерена на тестирање и проширивање знања кроз разумевање и критичко преиспитивање праксе, путем прикупљања и анализе богате емпиријске евиденције.

Реформе образовања у Финској трају одавно, али увек уз фина подешавања у систему, без великих стресних промена. Велики број младих људи се одлучује за наставничке студије, али само они најбољи успеју да упишу и заврше студије и добију овај „посао из снова“. Подобност за бављење овим послом се вишеструко испитује. Студенти који уче за овај хумани позив, од својих предавача, старијих колега добијају поред свега и адекватне савете, препоруке, искуства и уче једни од других. У овој професији нема себичности, сви уче једни од других, јер је изолација и себично чување знања, непријатељ сваког напретка.. Будући наставници, током својих студија редовно похађају разне семинаре, конференције, као и програме професионалног развоја. Обавеза је свих, који раде у образовању да се континуирано професионално усавршавају, а из буџета државе се сваке године издвајају велика средства у те сврхе.

 

Наставници у Финској су саветници и водичи кроз учење, а никако предавачи и роботи за пружање информација и дефиниција. Њихова примарна улога у основној школи је да развије код деце радозналост и жељу за знањем. Фокус наставе у финским школама је стицање знања, а не оцењивање. Како су људи, по природи ствари створени за доживотно учење, основна улога наставника, почев од најнижих разреда, је да подстакне ученика да му се роди радост учења и жеља за знањем. Због тога, школе у земљама, где је акценат на оценама, тестовима, контролним задацима, испуњавању норми, слепом држању планова и програма… изазивају стрес, страх, стварају одсуство жеље за знањем и лош однос према школи и наставницима.

Фински наставници током часова много разговарају са ученицима, дискутују, наводе ученике да активно учествују, да размишљају, доносе закључке. Све је подређено томе да се сваком ученику обезбеђена индивидуална пажња, а да би се то и постигло, школе имају мала одељења, која варирају од 14 до 18 ученика, највише до 20. Наставницима у току наставе у разреду, помажу и студент на пракси или просветни асистент, а по потреби и специјални наставници за децу са посебним потребама. Школе употребљавају и дигитални администрацијски систем, па тако на сајту школе стоји распоред часова, списак ученика по одељењима, затим, ко је тога дана присутан/одсутан, за старије разреде распоред тестова, резултати/оцене и кратак повратни утисак од наставника. На тај сајт, осим ученика и родитељи имају приступ. У школама је дозвољена употреба мобилних телефона. Атмосфера у школи је опуштена али са дисциплином. Ученици и наставници често заједно једу и разговарају на истом нивоу.

„У Финској, ни један разред, ни једна учионица, ни један час, не личи на неки други, јер свако има своје методе, свој начин, и свој одабир рада и наставне јединице. Учитељи и сви остали, имају потпуну аутономију у свему.“
Својевремено је отац финске основне школе, Уно Цyгнаеус ( 1810- 1888), говорио да су у школама увек најбоља она одељења где ученици причају више од наставника, са чиме се у потпуности слажем. Сећам се да је у школи у Србији био чест случај да, рецимо учитељи ИИИ1, ИИИ2, ИИИ3 и ИИИ4, за време одмора коментаришу и размењују информације о томе шта ће радити на наредном часу, па се испостави да ће сви радити исто, јер је такав ред по плану и програму. У Финској тога нема, никада. Прво, зато јер се првенствено прати напредак деце, па се онда прати план и програм, и друго, зато што у Финској, ни један разред, ни једна учионица, ни један час, не личи на неки други, јер свако има своје методе, свој начин, и свој одабир рада и наставне јединице. Учитељи и сви остали, имају потпуну аутономију у свему. Просветна инспекција при Министарству образовања, укинута је 1991. године

У Финској, наставници не држе класична предавања својим ђацима, не дају тестове и не пропитују за оцену, не дају домаће задатке све до седмог разреда, а и после седмог домаћи задаци смеју да одузму од слободног времена ђака највише 1 сат, не стресирају ученике, немају фиксни распоред часова, не доносе своје проблеме и фрустрације у школу, не терају децу да седе више сати у клупама. Школски дан у нижим разредима траје око 4 сата са паузама од 15 минута између часова, које увек и обавезно проводе напољу. После ове паузе, концентрација је боља и мозак је “освежен”. У Финској, рекла бих, образовање не иде у ширину, већ у дубину и у томе је управо та величина овог система. Никоме у Финској није императив дуго седење у школи, умор и психо-физичко исцрпљивање. Сви се слажу да велика количина слободног времена и игре после школе, у млађем узрасту, доприноси развоју креативности и стварању аналитичког мишљења код деце. Ако се деца не играју, не могу ни да уче. На Малти, у Холандији, Енглеској и Шкотској, основна школа почиње са 5 година, а Финци о таквој врсти узурпирања безбрижног детињства имају веома лосе мишљење. У Америци школски дан у млађем узрасту траје дупло дуже него у Финској, а ђаци ипак показују много ниже резултате од финске деце. Зашто? Финци на то имају одговор…”Мање је више!”. Такође, у Америци се школе користе и као дневни боравак, јер родитељи не воле да им деца буду сама код куће, па деца често бораве у школама од 7 – 17 х. Финци, напротив воле да осамостаљују своју децу, и у Финској је правило да деца после 7 година имају пуну зрелост да буду сама код куће. Наравно, и у Финској постоје боравци, али их ретко ко користи. Деца у Финској после доласка кући, ако су сама, могу да оду у један од безброј клубова, где се играју, друже…постоје и разни спортски клубови, музички…итд, а који су сви подржани од стране финске владе, па су веома јефтини за родитеље.

„У Финској, наставници не држе класична предавања својим ђацима, не дају тестове и не пропитују за оцену, не дају домаће задатке све до седмог разреда, а и после седмог домаћи задаци смеју да одузму од слободног времена ђака највише 1 сат.“
Школска година у Србији почиње у септембру, а у Финској половином августа, у Србији до средине јуна, у Финској до почетка јуна. Поред овог распуста, у Финској има још ненаставних дана…две недеље ( Божић и Нова година) и неколико дана за Ускрс.

Школска 2014/2015 година у финским основним школама почиње 12. августа 2014.
27. септембар 2014. – радна субота
Јесењи распуст : 20 октобар – 26. октобар 2014.
Прво полугодиште се завршава 20. децембра 2014.
Прво полугодиште има 92 радна дана.

Зимски распуст 20.децембра 2014. до 3. јануара 2015.
Празник за Ускрс је од 3. априла 2015. до 6. априла 2015.
Школска 2014/2015 година у финским основним школама, завршава се 31. маја 2015.
Друго полугодиште има 98 радних дана
Укупно 190 радних дана.

Законодавство у Финској дефинише и недељни број часова у зависности од узраста.
1 и 2. разред – 20 ч. недељно
3. и 4. разред – 23 ч. недељно
5. и 6. разред – 24 ч. недељно
7. 8. и 9. разред – 30 ч. недељно

Moja finska (5)

Фински наставници сматрају да је активан рад у школи сасвим довољан и да домаћи задаци само узурпирају слободно време ученика, отимајући им драгоцено време од детињства. Ɖаци у Финској су насмејани, не морају да се боје компетитивности или неуспеха, које у многим земљама подстичу стандардизовани и остали тестови, радо иду у школу, имају најмање часова од свих осталих у Европи, а опет, деца из Финске показују изузетно добре резултате на светским тестирањима. Класични тестови, писмени и контролни задаци се у Финској доживљавају као пука статистика која не доприноси развоју ученика. Оцењивања нема до средње школе, а и тада то нису само бројчане оцене. Фински наставници не деле децу на добре и лосе ђаке, већ на оне којима је потребна већа, или мања стручна помоћ. Школе пуне радости и наставници пуни љубави, то је рецепт за успех. Сврха школовања у Финској, фокусирана је на холистички развој личности, укључујући знања, вештине, вредности, креативност и интерперсоналне карактеристике. Знање је испред оцена а достигнуће ученика дефинисано у односу према сопственом расту и развоју, а не у односу на универзалне стандарде. Посебан значај се зато даје учењу критичког размишљања и аргументовања.

„Фински наставници сматрају да је активан рад у школи сасвим довољан и да домаћи задаци само узурпирају слободно време ученика, отимајући им драгоцено време од детињства.“
Из искуства знам са колико љубави наставници у финским школама долазе на посао, као и са колико љубави деца долазе у школу. Злобници ће увек наћи изговор, како они имају веће плате од оних у Србији, Хрватској, Балкану….НЕ, није то у питању, у Финској се строго бира ко ће студирати наставничке студије, то је увек само око 5 дп 10 % од свих пријављених сваке године. Осим што морају имати изванредно знање, морају имати и перфектне психо – физичке склоности за рад са децом. Став Финаца је да квалитетан наставничи кадар чини три четвртине успеха.

Када су својевремено прављена нека истраживања, примећено је, да су деца која су имала квалитетног наставника усвајали знање пет пута брже од деце која нису имале баш спретног и квалитетног наставника. Зато акценат образовања у Финској и лежи у најквалитетнијем одабиру и образовању будућих наставника. Наставници имају аутономију у раду, захваљујући својим изразитим педагошким, професионалним и етичким компетенцијама.

У Финској, основна школа,која је обавезна траје 9 година (6+3) . Последња три разреда основне школе се зову и нижа средња школа. Виша средња школа, као она која је у Србији после завршене основне школе, није обавезна и може трајати од 2 до 4 године, што опет зависи од индивидуалних могућности и ефикасности сваког ученика понаособ. Предвиђено градиво ученици могу остварити различитом брзином и ефикасношћу, што указује на функционалну примену принципа индивидуалности и поштовања посебних потреба и капацитета сваког ученика.

„Школски дан у нижим разредима траје око 4 сата са паузама од 15 минута између часова, које увек и обавезно проводе напољу. После ове паузе, концентрација је боља и мозак је “освежен”.“
Учитељи раде од првог до шестог разреда, а предметни наставници од шестог, па надаље. Понављање разреда у Финској скоро и не постоји, а разлика између најслабијих и најбољих ученика је најмања на свету. Затим, сви ученици имају недељно један школски час са квалификованим професионалним саветницима у вишим разредима основне школе. Ученици такође бораве две недеље на радном месту како би учили о свету рада и тестирали властита мишљења о разним занимањима. Циљ професионалног усмеравања је редуковање погрешних одлука уз понуду индивидуализованих информација и помоћи пре него што ова млада бића донесу одлуку за даље образовање.

Ево како изгледа један развојни пут будућег наставника…након завршене, или током средње школе, обично, сви будући студенти проводе годину дана у учионици код неког наставника, као помоћици, упијајући знања и вештине будуће професије. У међувремену читају обимну књигу о образовању, намењену будућим наставницима. Након тога аплицирају на изабрани универзитет за школовање наставника, раде двосатни тест са питањима из прочитање књиге о образовању. Студенти који прођу тест, селектују се даље…следи интервју са два професора где разговарају о мотивацији за рад са децом, испитују студента стављајући му разне измишљене ситуације у учионици, да би видели како би он реаговао у датим ситуацијама…Након месец дана, добијају писмо у коме их обавештавају да ли су примљени или не. То је, скоро увек укупно 5 до 10 % свих пријављених студената. Иако на ове универзитете увек конкурису најбољи ученици, Финци праве строге селекције примајући само оне, за које стручна лица процене да имају таленат за рад са децом, као и одређене психо–физичке склоности. У Србији се сваке године прими 2/3 од многобројних пријављених, полаже се тест из српског језика и књижевности и тест опште културе. Превелики број студената који заврши студије, не може да прати реално стање ствари у земљи, па већина никада не добије сталан посао. Нећу ни да причам како појединци после добијају посао…или преко везе или преко политичке подобности или путем касха. Све мање и мање њих, регуларно, преко конкурса. Тада, као по правилу, следи оно да, посао не добијају најбољи и они који заиста знају свој посао, већ они који се боље снађу. Онда та иста Србија прави реформе школства тако што рецимо уведе да се физичка географија не учи само у петом, већ и у шестом разреду, или тако што из математике избаци лекције о релацијама сличности или рецимо лекције о израчунавању површина произвољних четвороуглова, не схватајући да су управо наставници и њихов кваалитет, кључни актери промена у образовном процесу и да у њих треба улагати, а не бавити се избацивањем лекција. Није никаква корист ни у реформама, ако су наставници некопетентни, неинформисани, ако нису укључени у процес осмишљавања новина које треба да усвоје и примене у свом раду, ако нису мотивисани и ако нису системски подржани да развијају вештине, ставове и знања . На жалост, већина наставника своју улогу у процесу образовања своди само на зидове своје учионице. Да се ја питам, увела бих тимове водећих стручњака у разним областима, који би сваке године проверавали рад наставника, које компетенције им недостају да би се носили са променама, и који вид подршке им је потребан да би их развили.

„Иако на универзитете на којима се школују наставници увек конкуришу најбољи ученици, Финци праве строге селекције примајући само оне, за које стручна лица процене да имају таленат за рад са децом, као и одређене психо–физичке склоности.“
Наставници у Финској стављају добробит и срећу својих ученика пре школског постигнућа. У ту сврху, у свакој школи у овој земљи постоје такозвани тимови за добробит ученика, који чине разни стручњаци…директор школе, дефектолог, психолог, школски лекар, социјални радник… а који се бави питањима везаним за понашање, здравље и напредак деце. Главни циљ тима јесте да спречи проблеме који би могли угрозити добробит ученика. Основношколски наставници стављају добробит и срећу својих ученика пре школског постигнућа.

Запитам се тако некада, у колико школа у Србији и окружењу ђаци учествују у организацији рада школа? Да ли знају која су њихова права и обавезе? Да ли смеју, без страха од последица јавно рећи шта мисле? Да ли знају коме се могу жалити на рад наставника или дати било какве примедбе ? Ако и знају, да ли то чине, без страха? Да ли смеју сами организовати неку акцију без потпоре наставника? Да ли долазе у школу без стреса и страха од лоших оцена?…питања је много, а потврдних одговора мало…што, без сумње говори да нешто ту не ваља. На жалост, реформе образовања у Србији, које су се појавиле после 2000. године су само зарад политичког приближавања Европској унији и процесима које се у њој дешавају, а изгледа, најмање због деце и добробити за друштво.

Све то што не ваља, мора се променити, зарад општег добра. Заиста мислим да се у Србији више прича о томе како нешто не ваља у образовању, него што се проблеми решавају. Свака нова власт уводи неке новине, преко ноћи, без много истраживања и ваљаних процена, без паметног деловања и са радикалним захватима. Никако да науче да до успеха треба ићи степеницама, а не лифтом. Корак по корак…

Никако да они „велики“ схвате да ОБРАЗОВАЊЕ представља сигурност за малу нацију, а не род малина.

Тарја Митровиц је просветни радник и аутор блога Моја Финска

Извор: mojafinska.blogspot.com

  Categories:
  1. август 24, 19:53 #1 Анонимни

    Da posakas da bides ucitel vo Danska

    Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.