Зашто деца у Србији све касније проговоре

јануар 28 11:47 2017

Деца у Србији све касније науче да говоре, многа до четврте године знају да кажу само “мама” и “тата”, упозоравају логопеди и педагози.

Према њиховим речима, узрок тога је што родитељи због обавеза ретко комуницирају са децом, већ се труде да их забаве мобилним телефонима и таблетима.

Стручњаци кажу да свако дете које до напуњене треће године не почне да изговара смислене речи, одмах треба одвести код логопеда.

Председница Удружења логопеда Србије Неда Милошевић каже за “Информер” да је највећи проблем што савремени родитељи због много обавеза немају времена да буду са својом децом и да са њима причају.

Прочитајте и Kоје гласове дете треба правилно да изговара са 3 а које са 4 …

“Маме и тате углавном децу забављају дечјим каналима и мобилним телефонима и тако остварују само пасивну комуникацију, која уопште не развија говор. Играње игрица, гледање немих цртаћа или оних на енглеском језику само збуњује децу, која уместо да почну да причају, углавном само мумлају или се споразумевају покретима”, каже Милошевићева.

И у Европи исто
Када је у питању дечји говор и њихов вокабулар, ситуација у Европи слична је као и у Србији. Према истраживању, у Великој Британији свака четврта осамнаестомесечна беба не говори ни 20 речи, колико износи минимум по међународном стандарду! Уочено је да свако шесто дете, од тога четвртина дечака, не говори ни са две године. Психолози су овај тренд назвали “лењост у изражавању” и истичу да свкао дете има свој ритам развоја.
Према њеним речима, говор је урођена способност, али је утицај средине веома важан и одрасли морају доста да раде са децом док не изговоре прве речи.

“Дете најкасније до 18 месеци треба да разуме све што му родитељи говоре и да већ понавља поједине речи. До две године деца треба да говоре просте реченице или да повезују две-три смислене речи. Уколико дете не говори до своје треће године, обавезно би требало да се родитељи обрате логопеду, који ће да уради тестове и утврди због чега дете има проблем, а потом да започне вежбе”, објашњава она.

Педијатар др Саша Милићевић упозорава на алармантну ситуацију међу малишанима који све касније почињу да говоре и склапају реченице.

“Гледајући у телефон, деца су навикла да ћуте и све раде покретима прстију. Зато малишани до три, чак и четири године све траже покретом руку јер немају навику да говоре и обраћају се другима. То све веома лоше утиче на психу и моторику деце. Због тога имамо поражавајућу статистику и чињеницу да данашња деца до четврте године уопште не причају како треба. Њихов фонд речи је минималан, једва знају основне речи ‘мама, ‘ тата’, ‘хајде’, ‘дај'”, истиче др Милићевић.

Касно за логопеда
Неда Милошевић каже да у Србији родитељи најчешће закасне код логопеда јер доводе децу стару око пет година. “Децу то много кошта и могу да имају озбиљне проблеме у школи уколико их родитељи на време не одведу код логопеда и истраже због чега лепо не говоре. Важно је слушати своју децу и пратити њихов развој, а проблеме решавати на време”, каже логопед.

Психотерапеут др Зоран Миливојевић сагласан је са тврдњама стручњака и сматра да, колико су криви мобилни телефони, подједнако су одговорни и родитељи који иду линијом мањег отпора и буквално “читају мисли” својој деци.

Прочитајте и Развој говора: Неправилно изговарање гласова М, Н, Њ

“Јасно је да деца већ са годину-две успешно баратају мобилним телефоном и гледају оно што им се свиђа, без потребе да разговарају, играју се и друже са осталом децом. Али исто тако су највећи кривци и родитељи који на први покрет или мимику детета реагују и дају му оно што тражи, уместо да га натерају да изговори реченицу и да им се обрати. То је погрешно, дете учи да говори слушајући разговоре околине и обраћање родитеља. На тај начин развија вештину слушања, шири вокабулар и усваја говор”, објашњава др Миливојевић.

 

Извор: Мондо

напишите коментар

4 коментара

  1. фебруар 03, 16:44 #1 Milan

    Zato sto im mozak odlicno funkcionise…

    Одговорите на овај коментар
  2. јул 22, 01:09 #2 Anna

    Zazalila sam sto sam procitala clanak, cim sam dosla do Zoran Milivojevic…

    Одговорите на овај коментар
    • јул 22, 10:56 Natasa

      Bolje bi vam bilo da date kontra argument, ovako sve sto mozgu da zakljucim da ste samo jedan od onih roditelja koji se prepoznao u onome sto je Zoran kratko, jasno i precizno sazeo u par recenica. A rekao je ISTINU nazalost koju takvi poput vas ne zele da prihvate. Sindrom uzajamne linije manjeg otpora.
      Imam primedbu na naslov, jer se slazem, kako sto se kaze u tekstu, da je situacija svuda u svetu ista, bar kad je rec o porastu takve dece.

      Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.