Зашто деци неће сан на очи?

Време за спавање почиње око осам. План је да им увалите вечеру, окупате их, натерате их да оперу зубе и буду у кревету најкасније до једанаест. Или, бар пре него што почне следећи дан. Ако све изведете до поноћи, добри сте. Деца су отишла у кревет истог дана кад су из њега устала…

Али, не иде све увек тако једноставно. “Само још пет минута”, “кад ће да дође тата, морам нешто да му покажем”, “рекао сам НЕ”, “прочитај ми само ову енциклопедију до краја и крећемо”, “зашто морам да се купам, купао сам се јуче”, “је л’ не перемо косу, је л’ не перемо косу”… И тако…
Онда, коначно: сви су окупани и у кревету. “Пишки ми се”, “не, хоћу још млека”, “у ствари хоћу воду”… и, коначно “где ми је онај мали кајман” (или, ако нисте фанови кајмана, упишите врсту сами, за неупућене, ево објашњења: УВЕК се ради о играчки која није већа од три центиметра).
Ако сте се препознали, нисте једини.
Ево шта кажу маме, шта све деца измишљају да би избегла одлазак на спавање.
Стратегија одлагања одласка у кревет има неколико елемената који су заједнички (скоро) свој деци:
1) Желим да оставиш упаљено светло, плашим се мрака (и родитељ и дете знају да је тај страх управо измишљен да би се купило још мало времена)
2) Пишки ми се (и родитељ и дете знају да ће пишкити уз известан напор, или неће ни пишкити јер је пишкење обављено пре купања, дакле пре пола сата у најгорем случају, али, чик имајте срца да детету кажете да не може да пишки)
3) Озбиљна дехидратација (‘хоћу воде’ гласом малог очајника који као да није попио ни кап од јуче увече, али чик имајте срца да детету кажете да не може да добије воду).
Коначно је све испуњено, али после двадесетак минута чује се гласић из мрака “мамаааааа”…
“Шта ако сањам нешто ружно?”
Кажете детету да прво мора да заспи да би уопште могло да сања нешто ружно, а да ћете ако се то деси смислити нешто.
Ево шта још кажу маме:
“Не могу да спавам, мама, недостајаћу мојим играчкама”, рекла је трогодишња ћерка Марији Хагис.
“Али мама, мислим да имам нешто да ти покажем, у мом ранцу/купатилу/колима је”, је омиљени изговор девојчице чија мама Лорен пише блог.
Ево још неких забавних тема које децу муче и не дају им да спавају: “Како рибе гледају под водом”, “ко спушта Сунце доле”… Како стварно да се спава кад има толико питања без одговора?
А ако добију одговоре… можда “кревет жели да их поједе”. Или ће вам објаснити да просто не могу да спавају јер је то ДОСАДНО.
Извор: Мондо