Деца су боља према мамама које брину о себи, а ево и зашто…
Цео живот сте улагали у децу, кажете да сте били пожртвована и брижна мама посвећена деци. Дајући се њима, запоставили сте себе. Сада када су вам деца већ увелико пунолетна и живе своје животе, осећате се усамљено и искоришћено. Сматрате да је живот неправедан, а деца незахвална и себична. Уместо захвалности, добијате критике. Говоре вам да сте се угојили, запустили, да сте остарели и збабили се пре реда, немају времена за вас, сви су заузети када треба да вам се донесу лекови, балони са водом , да се очисти снег и слично.
Гледате комшиницу која је десет година старија од вас, а и даље је витка, права и офарбана. Њена деца су поносна на њу и са великим поштовањем причају о њој, њен рођендан никад не заборављају, а дотрче сво троје чим добије и обичну прехладу. Често сте знали да кажете за њу:”Вредна је жена, али није баш пожртвована мама…Kод није увек морало да буде скувано, али та је увек знала за себе…”. Питате се да ли је ваша комшиница једноставно имала среће са децом или је знала нешто што ви нисте? Није вам јасно где сте ви то погрешили, а све сте им дали, па дајући њима себе сте запоставили?
Разлога је увек више, али то сад није тема текста. Углавном, оно где сте сигурно погрешили је управо то што сте себе запоставили. Ваша деца су закључила:“Мама сама не брине о себи, па не треба ни ми да бринемо… Да, она се често жали да је боле ноге, да јој није добро, али кад јој кажемо да иде код лекара, она неће да пође…“ Kад се понашате као да сте небитни и руководите паролом „ја нисам битна, све за децу“, деца вас тако и третирају. Ништа није ођедном и случајно, ваша деца су годинама навикла да себе дајете њима.
Брига о деци подразумева да понекад нешто морате и да жртвујете, али то никако не значи да треба потпуно да запоставите себе, да постанете небитни сами себи. Погрешно је сваку бригу за себе изједначавати са себичношћу. Kод нас је веома укорењено размишљање како бити мама значи бити жртва, да је мама која брине о себи себична, а заправо мама која брине о себи није себична већ одговорна. Све је уреду, док год бринући о својим потребама не занемарујете децу, њихова осећања и потребе. Себична мама није она која брине о себи, већ она која брине само о себи, а не брине и о деци. Суштина је у томе да треба балансирати између бриге о себи и бриге о деци.
Не треба заборавити да није све у количини хране коју припремамо за децу и новцу који трошимо на њих, нешто је и у ритуалима које негујемо и у вредностима које им преносимо. Ваша комшиница је децу учила да се мама чува и воли, да деца поред права имају и обавезе према родитељима, била је више мама, а мање куварица и собарица. Она можда није била мама која прави најбоље колаче, која устаје недељом у седам да би децу дочекале топле палачинке, али је изгледа била мама која гради сјајан однос са децом. Однос са децом је оно што је највише неговала, то и јесте оно што је најважније.
Ауторка текста је психолошкиња Бранка Василев
Извор: Moj psiholog