Данас се зна да рани раст и правилан развој моторике није резултат само процеса органског сазревања, већ и учења одређених радњи. Не можемо да утичемо на редослед појаве покрета и активности, што значи да не можемо да научимо дете да седи или устаје пре него што достигне одређени степен зрелости. Али зависно од стимуланса које дете добије постојаће разлика у квалитету њиховог извођења. Ангажовање родитеља и одраслих у његовом окружењу може да омогући максималан развој његових потенцијала.
Основне потребе новоређенчета и одојчета, нису само храна, нега и љубав, већ и задовољење потребе за кретањем. А то може да се оствари физичким вежбањем. Родитељи са нестрпљењем очекују сваки нови бебин покрет, али то углавном пасивно посматрају из страха да ће је повредити или зато што не знају да је њој потребна помоћ да би савладала одређену активност. У најранијем узрасту, због ограничене могућности кретања, бебе можда делују беспомоћно, али то не значи да их је лако повредити.
Вежбање за бебу није већи напор од оног коме је изложена приликом повијања или купања, али се од тих активности разликује по циљу, а то је успостављање рада и јачање коштано-мишићног система. Циљаним вежбама се постиже потребна чврстина зглобова и мишића, као и правилно обликовање тела. За раст и развој је неопходно и добро функционисање унутрашњих органа, што се постиже правилном исхраном, али и вежбањем. Препоручује се да се за време вежбања родитељи директно обраћају детету, причом, песмом, додиривањем, охрабривањем, јер се на тај начин успоставља добра комуникација са дететом.
Kако вежбати?
У најранијем узрасту на стимулацију добијамо рефлексни одговор, али како дете сазрева и увежбава покрете, убрзо препознаје шта од њега очекујемо и почиње да одговара. То ће бити брже и успешније ако се одвија на обострано задовољство. Зато са бебом треба вежбати искључиво када је здрава и расположена, а исто важи и за родитеље.
Препорука је:
– да се вежба свакодневно, у трајању 15 до 30 минута, неким устаљеним ритмом, пре купања или пре повијања, поштујуци бебино расположење.
Ако током вежби приметите промену у понашању детета, прекините их. Један од разлога може да буде и премор.
Сваки родитељ већ након неколико дана може да препозна шта детету прија и колико дуго вежбе треба да трају. Такође не треба вежбати са дететом непосредно после јела, али ни када је гладно.
Најбољи увод у вежбе је масажа. Може се примењивати од најранијег узраста када утиче на опуштање мишића који су били згрчени због положаја који је беба заузимала још у мајчином стомаку. Према узрасту детета, праћењем његовог психомоторног развоја, прилагођава се и програм вежби.
Иако се не могу повући јасне границе, у првој години живота можемо да издвојимо неколико карактеристичних периода развоја:
– у прва три месеца живота вежбе имају за циљ да бебу опусте, посебно руке и ноге
– од трећег до шестог месеца активирају се и јачају велике групе мишића, леђа, врата, стомака, руку, ногу
– од шестог до деветог месеца раде се вежбе као припрема за пузање и одржавање стабилног седећег положаја
– од деветог до дванаестог месеца бебу треба припремити за усправан положај и ход.
Редослед појаве одређених активности је исти код свих малишана, али није и време њиховог јављања. Оно зависи, не само од индивидуалних разлика, већ и од спољашњих стимуланса којима је беба изложена, као и ангажовања родитеља. Такође, не треба поредити тренутне могућности детета са његовим вршњацима, јер то може да повећа очекивања родитеља или да их обесхрабри и утиче на то да одустану од вежбања са бебом.
Извор: Центар за корективну гимнастику