Зашто нећу да штрајкујем

септембар 28 14:58 2015

Незадовољство и штрајкови потресају и хрватску просвету. На ту тему једна револтирана професорка написала је писмо које је послала уредништву портала index.hr и које је брзо постало вирално. Преносимо га у целости, непромењено, јер ће се у њему, у скоро свакој речи, пронаћи и просветни радници Србије:

ucioУ ОБРАЗОВАЊУ радим нешто мање од 10 година. Након почетног ентузијазма убрзо сам почела увиђати социјалистичке реликте којима мој сектор обилује. Да, истина јест да смо потплаћени, али не генерално и не сви. Неки су чак и преплаћени. Постоје двије врсте професора – они који се труде, раде и покушавају дјецу нечему научити и они који само чекају да им прође вријеме. Ови први промишљају о себи и свом раду, ови други чекају звоно.

Рад са дјецом заиста је захтјеван, али само ако се том раду предаш. Четири сата наставе дневно могу, вјеровали или не, у потпуности исцрпити човјека, а камоли шест или седам сати.

Ја, дакле, нећу штрајкати. И нећу штрајкати док год не будем видјела смисао у штрајку. Јер смисао није у 100 или 200 куна, у божићници или “ципеларини”. За мене, смисао је у потпуној и темељитој реформи образовања, којом ће се коначно моћи одвојити жито од кукоља и којом ће се рад наставника моћи мјерити. Не хрпама папира и беспријекорним припремама које ничему не служе него постигнућима ученика. Реформи у којој нерадник неће више бити заштићен као лички медвјед него ће сносити посљедице за свој (не)рад.

Концепт напредовања у образовању такођер је накарадан и надам се да ће га нетко ускоро и промијенити. Практички је довољна само хрпа бесмислених папира да би нетко постао ментор, а касније – дакако – и савјетник.

Ја не знам какву би реформу требало провести. Ја знам само да сам од малих ногу хтјела бити професор, а дошла сам до тога да бих најрадије побјегла из просвјете главом без обзира. Потплаћена јесам, али виђам много колега коју су и преплаћени за оно што раде. Уз овакве синдикате (Боже нас ослободи Рибића и компаније!) и овакав каос у главама политичара те уз непостојање визије и јасне стратегије о томе какву Хрватску желимо за 10 или 20 година, бојим се да ћу заувијек и остати потплаћена. А и дубоко разочарана.

Хрватска је земља знања. Али само на папиру. А на папиру, као што знамо, све пролази.

Само једна професорица”

  Article "tagged" as:
  Categories:
напишите коментар

0 коментара

Тренутно нема коментара!

Започните коментарисање.

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.