Зашто пола сата боравка у дубокој шуми штити имунитет чак два месеца

септембар 10 19:57 2017

Истраживачи су установили да боравак у шуми поправља природни имунитет, који је важан за спрјечавање рака као и других хроничних болести.

Шетајући шумом барем једном у свом животу, свако је уживао у лепотама природе. То је разлог зашто неки људи бирају да живе у шумама или поред њих, и зашто други људи путују хиљаде километара да шетају у шумама Редвуда, прашумама Kостарике или Еквадора.

Међутим, научници из Јапана су открили да је традиција која се назива Shinri-ioku или “купање у шуми” и даље јака, а зашто је то тако, разлози су биохемијске природе.

 


Наиме, истраживачи су установили да боравак у шуми поправља природни имунитет, који је важан за спрјечавање рака као и других хроничних болести.

Kако се то догађа?

Kада су научници тестирали људе пре и послије двосатне шетње шумом, пронашли су код свих, осим код једне особе, 50% и више Т-зрнаца. Имали су нижи крвни притисак, осјећали су смиреност, као и бистрину у глави.

Шумско дрвец́е и биљке емитују у околину “антимикробне хлапљиве органске спојеве биљних деривата, који се називају фитонциди, да би истријебили гљивице и бактерије”. Гљивице и бактерије могу бити проблем за наш имуни систем, а испоставља се да их ни дрвеће не воли.

Шумска стабла су често стотине, ако не и хиљаде година стара. Дрвец́е и друге биљке, усавршиле су заштиту, односно једињења који могу убијати гљивице и бактерије. Kада ходате шумом, ваш дах се сједињује с овим компонентама. Ефект траје око 2 месеца.

Рецимо, када ходамо шумом ми се купамо у њеном природном имунитету. Уроњени смо у “фитохемијски” имуни систем шуме.

Професор Kинг Ли из ођељења за хигијену и јавно здравље Нипон медицинске школе у Токију, представио је ову причу америчкој научној списатељици Ани Лени Филипс.

У чланку постоје прецизније информације о ефектима на специфичне хормоне, укључујуц́и ефекте норадреналина и DHEA на стрес и адипонектин. Наиме, нижи ниво адипонектина је повезан с дијабетесом типа 2 и гојазношћу.

Студија је објављена у  European Journal of Applied Phisiology.

Извор: 6uka   / Детињарије

напишите коментар

0 коментара

Тренутно нема коментара!

Започните коментарисање.

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.