Затуцани Балкан: Како родитељ да донесе одлуку? Који од два прста радије да посече?

јануар 23 01:18 2017

Недавно је наша старија ћерка „зарадила“ боравак у болници. У Тиршовој нису имали места да „нас сместе“ па су „нам сместили“ пансион у болници „Олга Дедијер“. Овај пут се нећу дотаћи тога какви су услови у тој дечјој болници, али ћу дефинитивно оплести „организацију“ целокупног здравственог система у нас.

У Тиршовој смо брзо завршили; пријем, лабораторија… Све је то текло глатко, осим што није било места на одељењу. И да претпоставимо да је места било, а да нису хтели да нас приме, шта смо могли да учинимо? Да, могла сам подићи фрку, јер смо се овако возали по Београду са дететом под температуром од 41 степен. Али, ко би нас чуо? И, да ли смо требали бити незахвални што наше дете има „само“ високу температуру, дијареју и повраћање? Захвалимо се богу што наше дете није „тежак случај“.

Пре тога, треба рећи још једну ствар: дежурства са парним и непарним датумима су такво имбецилно правило, јер родитеље у свом њиховом лудилу шетају са краја на крај града… Па још, слуђени, врло лако могу погрешити, као што је наш случај био. И срећа наша што није била нека „озбиљнија болест“, код које су секунде важне за живот, већ „само“ та проклета температура од 41.

Парним данима, из Института за мајку и дете би вас вратили са капије уз образложење да је болница у Тиршовој дежурна, да у болници никога нема. У то се можете уверити јер је у болници мрак (а на тај „мрак“ чувар показује).

Ја упирем у један други мрак.

Некако, стигосмо до дечије болнице „Др Олга Дедијер“ у коју је наш долазак најављен. Ту већ чекају два мушка родитеља са својом мушком децом. Пријемно одељење празно. Много празно. Осим чувара – никога на видику. Ни дежурне сестре, ни дежурног лекара/лекарке.

После пола сата се појављује једно медицинско чудо од медицинске сестре. Ни изволите, ни реците… Увиђам да смо „хитнији“ од свих присутних случајева. Ипак, уљудно смо сачекали да раније придлошли објасне своје разлоге доласка на -10. Објасним им да смо „најављени“, тј. упућени из Тиршове. „Сачекајте и измерите температуру…“

Чекамо… Меримо… 39.6 (али не у песми)… Слушамо медецински љубавни разговор преко телефона медицининског чуда (над)природе. Сазнајемо да ћемо остати. Мој муж и ја се гледамо у чуду и неверици. Некако скапирамо да смо узрујани па нисмо најбоље разумели докторку из Тиршове.

Већ сам начета и почињем да плачем, али знам да решење постоји. Мој муж ће једнако добро бринути о њој у болници. И договор се, сам од себе, сам изградио. Пред крајње незаинтересованим и минимално разговетним лекаром, изговарам, са његовог класично балканског аспекта, веома смешну реченицу: „Остаће мој муж.“. Уследио је и одговор у стилу „какве будале“: „Не може. Мора женско!“

МОРА! МОРА?

Кладите се да ли је помогло објашњење да имамо бебу од 2,5 месеца и да је дојим. И даље је одговор – не може, јер су на одељењу пратиоци – жене! Најглупљи од свих могућих глупих изговора. Лекар почиње да набраја да ли имамо: сестру, стрину, ујну, ширу и ужу родбину ЖЕНСКОГ РОДА, јер, авај, живимо у средњем веку на затуцаном Балкану, у (бело)светској престоници, у којој, још више затуцани лекар (судећи по имену и презимену, црногорског порекла, без намере било коју нацију да увредим), брани част жена – пратиља малолетне деце у болници наспрам добробити те исте малолетне деце! Извините, ко је овде пацијент?

Поред овог примарног права које је, у нашем случају нарушено, могу навести и нарушавање родне равноправности. И то двострано. Прво, јер је мој муж ОМАЛОВАЖЕН и УСКРАЋЕН као (равноправни) родитељ, и усмерен од стране лекара – представника нашег здравственог система, да буде отац из народне изреке. Иако је мој супруг један предан, нежан и диван отац својим ћеркама. Друго, ја сам, као мајка, стављена у оквире балканске дефиниције мајке – једине која треба да буде родитељ, старатељ, „водитељ“ својој деци; једине која треба да се бави њиховим одгојем и васпитавањем. Јер, ови простори тако намећу. Јер је то била жена горепоменутог лекара. И његова мати. И, врло могуће, његова ћерка. А, вероватно, и његова унука. А далеко од тога да сам несавесна мајка. Напротив… Сматрам да сам посвећена и пожртвована мајка (и супруга).

Такође, ови простори намећу то да живимо у „родовској заједници“, јер иза себе треба да имамо читаву машинерију баба, тетки, стрина, ујни и остале фамилије ЖЕНСКОГ РОДА…

Наравно да је битније бранити „част“ и „поштење“ мајки, него узети у обзир добробит самог детета.

Морам ли објашњавати том здравственом раднику колико се моје дете „пореметило“ и колико је било уплашено и изгубљено, да после изласка из болнице, данима није хтело да спава, да је случајно не би „оставили“? Или је, можда, чуо колико је плакала кад је мој муж отишао из петоминутне „посете“? Са њом је била брижна бака, једна од оних које се труде да са својим унуцима остваре однос за памћење. А шта би тек било да смо морали да је оставимо – саму? Како родитељ да донесе одлуку? Који од два прста радије да посече? Који ће мање болети? Мене би једнако болели, и једнако ме је болело што сам морала за једно да се одлучим, за тог доктора не знам. И на крају, да ли тај здравствени радник уважава психолошку димензију детета, или заступа старомодни стил васпитавања детета уз „мир у кући да се тата одмори“, „одвојен оброк и место за оброк“, „батине за све и свашта“ (додати по потреби)…?

Уз све то, неко, је морао ићи у дом здравља за упут за пратиоца, који се носи затим у РФЗО да не бисмо плаћали ту „врхунску“ медицинску услугу и пансион за баку 750 динара по дану.

Признаћете, овај систем није створен за родитеље са више деце а без помоћи „са стране“. Компликованост нашег система и процедура, овако ПОЈЕДНОСТАВЉЕНИ, захтевају још неколико старатеља или јако дубок џеп.

Епилог ове приче је да нас је докторка на контроли упитала шта смо давали као терапију. Мој одговор је био: „Ништа. Нису нам рекли да нешто од терапије треба.“. „Али пише у отпусној листи.“ рече докторка. Погледах, стварно пише… И ето, мени, писменом родитељу је то промакло. А читала сам отпусну листу. Позваћу се на хормоне, и сав тај хаос у глави… Ма, доста изговора… Љута сам на себе што ми је промакла та реченица, што нисам прочитала још који пут, што нисам читала боље, између редова… Али, није ли то дужност лекара и сестара, тзв. медицинског особља – да кажу коју терапију да користимо?

И на крају, оно што је мука већине родитеља:

– у дому здравља би нас питали што смо долазили, јер они не скидају температуру нити заустављају дијареју

– лаборанткиња у Тиршовој нас је надобудно искритиковала јер смо „брже боље потрчали да боцкамо дете“

– у болници су нас питали што смо тако дуго чекали

Е па, господо, време је да се договорите. Јер ја нисам медицински радник. Нити желим да преиспитујем ваше одлуке… Јер да то радим, која је ваша сврха?

Хвала богу, добро је.

Боже зравља, не затребали нам више.

Мама Мара

Извор: Немајка

  Categories:
напишите коментар

58 коментара

  1. јануар 23, 02:00 #1 Дискриминација

    Занимљиво је како један текст о полној дискриминацији се заврши вређањем и дискриминацијом по пореклу. Наш закон је, за разлику од многих земаља (намерно), изоставио ставку о дискриминацији по пореклу. Елем, да се вратимо на суштину…мама Мара би требала прво да има мало више поштовања. Ако жели суперболнице у земљи, онда нека се одрекне половине своје плате и биће суперболнице и у Србији. До тада, имамо услове какве имамо. Да, било би идеално када би постојале собе где би могли и мушкарци да преспавају уз своју децу. У нашој култури је да мајке брину о деци…то важи за све јужне земље (Шпанија, Италија, Кипар, Грчка, Малта, Србија, Црна Гора, Хрватска итд.). То да ли наша култура треба за једну ноћ да се промени да би се уклопила у планове и проблеме маме Маре…тешко. А и зашто би?! То није ствар затуцаности, то је ствар нашег начина живота.Неки родитељи не могу због посла, болести да буду уз своју децу….и сада држава треба да направи неку мобилну болницу за такве родитеље да би се цело друштво уклопило у њихове планове? Шта ако је женама непријатно да спавају са непознатим мушкарцима у истој соби?! Да ли имају право да им буде непријатно?! Да треба направити и собе за мушкарце…али мислим да је поштено ако за тако нешто нема услова, онда та три мушкарца треба да се прилагоде, а не 97 жена. Што се тиче дежурства, као и у свакој земљи, дежурају одређене клинике…не све. Постоје практични разлози та такав систем рада, једино што пацијенти треаб да ураде..јесте да сазнају која клиника дежура (а данас су такве информације врло лако доступне, на више начина и из више извора). Тако да…мама Маро, распитајте се, прочитајте документе…поштујте неке ствари и све људе, јер поред ваших проблема постоје и други проблеми, о којима Ви не желите да знате јер се бавите њима тек када Вам затреба болница а чим изађете из зграде, не интересује Вас ништа. Не глумимо да живимо у Немачкој… Ако би нам платили ратну одштету, врло лако бисмо их сустигли на свим пољима. Овако, морамо да се крпимо, прилагођавамо и преживљавамо. Највжаније је да поштујемо једни друге и да бринемо једни од другима, да се солидаришемо а не само да пројектујемо свој его на све и свја…јер од затуцаности гора је само покондиреност.

    Одговорите на овај коментар
    • јануар 23, 09:17 Nina

      Dokle god ima ljudi koji razmisljaju kao Vi, nikada nam bolje nece biti! Od zenine plate se vec izdvaja 40% za razne poreze, od oceve isto! Ne postoji valjan izgovor zasto otac koji zeli ne bi mogao da ostane sa svojim detetom u bolnici, nema tu sta drugim majkama da bude neprijatno jer roditelj je roditelj i nije tu da gleda druge zene vec da brine o svom bolesnom detetu. Mozda je zena trebala bolje da procita otpusnu listu, ali su doktor i sestre itekako trebali da joj detaljno objasne terapiju koju detetu treba da da kod kuce, jer je to sastavni deo njihovog posla.

      Одговорите на овај коментар
    • јануар 23, 09:18 Jasna

      Sram da Vas bude, ko ste, da ste! Kakva neprijatnost? To se zove zatucanost! Mi kada smo bili u NS u bolnici, slobodno je mogao da bude ko hoce sa detetom. Jedan tata je cesto bio tu a ni na kraj pameti mi nije bilo da mi bude neprijatno! Kakve su to gluposti!!!

      Одговорите на овај коментар
      • мај 03, 21:25 cupka

        Za ovaj slucaj sam cula ranije…U pravu je zena , ako vec kuci ima malu bebu , trebali su oustiti oca…Ja sam pre neki dan izasla iz bolnice sa sinom od 8 meseci isti slucaj tem od preko 40 , niko nista ne preduzuma, posle tri dana nas smeste u Dragise Misovic bolnicu, prijatni su lekari i sestre , al sto kaze zena dete izbodeno od glave do pete , primilo terapiju koju nesme imamk posledice , jer niko od lekara ni odoblja ne cita nasta je alergican , moja greska je sto im nisam rekla, a ja sam bas znala da je alergican na lekove koje nikad pre nije primao , kao sto rekoh beba je 8 meseci.Drugo da su nas lekari u domu zdravlja pregledali kako treba i na institutu majka i dete , mi nrbismo ni zavrsili u bolnic…Niko nista video nije , dete imalo bronhitis i upalu oba uva i temperaturu 40+ .

        I JOS SAMO DA DODAM
        Dok smo lezali tamo svaceg smo se nagledali , postoje majkei koje ostave svoju decu samu a ta deca …uz izgovor , taman da se odmore …E pa Boze kome ti sve decu dajes…Naglasicu s a mo da sam provela pored sina nedelju dana , ne okupana , oka nisam sklopila i od prevelikog stresa mi je kosa opala na glavi u pramenovimA, a rana od porodjaja pukla jer sam dobila zatvor…Tako da majke ima i nas raznih!

        Одговорите на овај коментар
      • јануар 24, 09:48 Mila

        Pa vi zena draga gluposti govorite, mama Mara je u pravu, zasto otac ne bI ostao u bolnici, ako ona vec doji bebu. Dok je vecina takvi kao ti,sto tako razmisljaju, nikad se nista nece ni primeniti na Balkanu. Nazalost!!!

        Одговорите на овај коментар
    • јануар 23, 10:21 Mama3

      Ociglecno je da vi ili radite u zdravstvu ili nemate svoje dete ili ste muskarc,cetvrto bih tesko razumela!Razumem da stanje u drzavi nije sjajno kao ni u zdravstvu ali ne mogu dozvoliti da oprabdavate tj nalazite opravdanje za neljunaznost doktora i medicinskih sestara,za prljave toalete koje upravo ta bolesna deca i njihove majke treba da koriste u tim istim tzv.Decjim ustanovam!Vise nehigijene nikada videla nisam nego sto je u poirodilistima,ginekologiji i decijim odeljenjima koja bi trebalo biti jedni od najcistijih.A da ne pricam o uslovima boravka majki u tim odeljenjima.Lezala sam sa svojom cerkicom u bolnici pune tri nedelje a pritom sam bila trudna,i znate gde sam spavala,NA STOLICI jer drugog smestaja za majke nema a u taj deciji krevet nisam migla levi iz vise razloga,kao prvo jer mi je dete primalo infuziju danima jer ti isti divni dr nisu mogli ustanoviti dijagnozu,drugo jer je krevet mali a trece bila je guzva pa nisam mogla koristiti druge krevete namenjene drugim pacijentima.Kao epilog tog boravka dobila sam virus koji je tada harao i kontrakcije a sve uz recenicu pa sta ces majka si.Zato ne osudjujte ni jednu majku niti ovakvu situaciju ako je niste doziveli,jer je me mozete razumeti.

      Одговорите на овај коментар
    • јануар 23, 11:03 Gordana

      Prepstavljam da je i ljubaznost nešto za šta je kriva aktuelna “situacija.” Baš zbog takvog stanja u našem zdravstvu u mnogo bolnica su muškarci i žene zajedno u ogromnim sobama i niko ih ne pita da li im je neprijatno. Sramota je što otac nije mogao da bude sa svojim bolesnim detetom, a sram i Vas bilo na ovom komentaru.

      Одговорите на овај коментар
    • јануар 23, 11:49 Slavica

      Pa po ovom vasem komentaru trebalo bi malo da se zapitate ko je zatucan Vi ili Mara. Mara je skroz u pravu, na zalost…. ne zalim se na bolnice , niti na njihov izgled … Rad osoblja je je dosta kritikovan , ali time isto treba da se bave dirktori . Ali to ko ce sa detetom da ostane u bolnici je odlukka roditelja, mama ili tata,potpuno je sve jedno. U nasoj kuci oba roditelja podjednako brinu o detetu i obavljaju sve duznosti zajedno. Nikakva baba, strina , tetka ne dolaze u obzir kad dete ostaje u bolnici , jer dete ne zivi sa njima vec sa mamom i tatom. Dovoljna je promena sama po sebi da bi jos neka druga osoba ostala sama 24 h sa detetom. Drugo Mara je navela ogroman razlog zasto nije mogla da ostane . Mara ima kuci beebu od 2,5 meseca to je i vise nego odlican razlog, bar bi medicinskom osoblju trebalo da bude.
      Licno u avgustu u Zemunskoj bolnici je moj muz bio 5 dana sa cerkom(2 godine) jer sam ja kuci bila sa bebom od 6 meseci koja sisa. Osoblje nije pravilo nikakav problem, cak nas nije niko ni pitao nista o tome , jer je to odluka roditelja a ne lekara…
      A i ne vidim zasto bi zenama bio problem da spavaju u sobi sa muskarcem. Pobogu 21. vek
      je. Tako da obrazujte se malo , ne mojte da zivite u srednjem veku. Razmisljajte normalno molim vas.

      Одговорите на овај коментар
    • јануар 23, 21:06 Srba

      Procitam clanak saosecajno.. mnogo nas je sa ovakvim iskustvom i onda prodjem kroz prvi komentar… ne verujem kakav komentar… nisi ti ni medicinski radnik, ni politicar, ni nastavnik…

      Одговорите на овај коментар
      • јануар 24, 01:03 Marjan

        Doziveo sam da odvedem dete kod lekara,supruga ostala sa drugim detetom(tada je imao 3 meseca). Dete su hteli da ostave,ali ja nisam mogao sa njim. Na svoju ruku sam dete vratio kuci. Bogu hvala nije nista krenulo po zlu.
        To je bilo u Tirsovoj.
        Recimo da na Banjici moze otac sa detetom da ostane,moj kum dva puta lezao.
        E sto se tice ovolike neljubaznosti u tekstu od strane medicinskih radnika,nisam doziveo. Dibro,iznerviraju me oonekad,ali bas ovoliko ne.
        I samo da se zna,otpusnu listu mora doktor da objasni i da terapiju,sestre NE. One rade negu,naprosto nije njihov posao. Cisto da se zna,jer se u nekoliko komentara provlaci da sestra treba da objasni.

        Одговорите на овај коментар
    • јануар 24, 00:33 Mare

      Ne lupaj gluposti, pola plate i slično… bolnice i sve ostalo su takve zbog fenomenale vlasti zadnjih recimo 50 godina.

      Одговорите на овај коментар
    • јануар 24, 06:52 Otac

      Blago tebi!

      Одговорите на овај коментар
    • јануар 24, 14:30 posmatrač

      bice da ste Vi lekar koji kao vecina lekara odlazi na posao kao po kazni.

      Одговорите на овај коментар
    • јануар 25, 00:16 Lulu

      Nije istina, mi zivimo u Italiji i moj muz je ostao citavu noc sa cerkom od 3 godine u bolnici. Osim toga kad se majka porodi, otac moze da bude po ceo dan sa njom i bebom ( u obicnoj drzavnoj bolnici).

      Одговорите на овај коментар
    • јануар 26, 01:33 Vesna Vidic

      A kako onda objašnjavate da u Novom Sadu moze a za Beograd se toliko čudite, i toliko ste kivni kao da je mama Mara tražila u najmanju ruku privatan luksuzan apartman i dadilju?!

      Одговорите на овај коментар
    • мај 03, 21:39 Marija

      Ne kaki molim te …. zdravstveni radici ako im ne stavis eure su uzasni…

      Одговорите на овај коментар
    • мај 04, 14:13 Kalina

      Sram Vas bilo za svaku napisanu rec ovde jer sve vreme dok Vi trabunjate o Nemackoj, ratnoj odsteti i kako nekome treba oduzeti pola plate koja inace iznosi ako ima srece 30.000 din, ovde o koncu visi zivot jednog deteta i drugog deteta kod kuce jer ima 2,5 meseca i potrebna mu je majka da ga doji. Necu da duzim, samo me zanima jel vi zivite u Srbiji ili u nekom paralelnom svetu, pa lupate tolike gluposti, da li imate decu uopste, to me onako najvise zanima? Sramota!!!

      Одговорите на овај коментар
    • јул 09, 11:14 Zeljka

      Postovani-a
      U novosadskoj decijoj bolnici sam i sama prosla slicnu torturu.S obzirom da nemam zive bake a jedini blitak i detetu poznat zenski krvni srodnik,ima bebu od tri meseca,pa je nemoguce da bude i sa mojim detetom u bolnici a o muzu nisu hteli ni da razmotre,prestala sam da dojim mladje dete da bih bila uz starije…uzas
      Da ne spominjem da u toj istoj bolnici mi dve osobe nisu rekle istu dijagnozu a svi tvrde da su bas oni u pravu(a govore suprotno od onoga sto raznorazni nalazi pokszuju),da bi nam se na kraju negde u njihovim papirima izgubilo 6 antibiotskih terapija koje je moje dete primilo.Kao majka se jako brinem i pitam da li ovde iko zna sta radi??!!!
      Posle svega ovoga ne zelim da komentarisem zdravstvo u Srbiji jer nemam ni jednu lepu rec…Iskreno se nadam da ce se nesto popraviti al za to su ,cini mi se,potrebne decenije!!

      Одговорите на овај коментар
    • јул 09, 14:20 Sladjana

      Nije na roditeljima da daju vise para za bolje uslove,daju vec dovoljno vec to drzava treba.A sto se tice postovanja,prema kome?Ko nas postuje kada dodjemo sa nolesnom decom,sestre neznaju reci dobar dan,neznaju se nasmejati i poslusati…uglavnom sve nadrdane i uobrazena kao da su svet osvojile.Svesna sam ja da imamo malo osoblja medicinskog i da sestre imaju pune ruke posla,nazalost bila sam dosta puta u bolnici sa sinom ali malo ljubaznosti i osmeha nece nikom skoditi a ne kao da na traci rade.

      Одговорите на овај коментар
    • април 05, 20:46 Ja

      A sta da je samohrani otac, koji pri tom nema sestru i majku???

      Одговорите на овај коментар
    • април 06, 01:47 Marija

      Vi sami sebe demantujete.Kazete da smo drustvo i kome majke odgajaju decu,pa zatim da je tim majkama problem da prespavaju u sobi sa roditeljem muskog pola.Pitam se samo zasto je to problem.Verovatno mislite da bi im bilo neprijatno kafa se raskomote u spavacice i legnu u udoban lezaj.Ti ocevi u pratnji svoje dece bi ih sexualno uznemiravali ili sta???Svako od nas ko je proveo makar jedan dan sa svojim detetom u bolnici dobro zna kakvi su uslovi.Dete dobije krevet a roditelj ako ima srece-stolicu sa naslonom.I to je sve-stolica,fotelja,lezaj…na njoj moze da uziva do mile volje prateci pogledom zene izmucene od nespavanja,brige za svojim detetom,neistusirane,rascupane i nervozne.A verujem da ni on nije u ful izdanju dosao da sarmira po pedijatriji…A zatim citam deo teksta u kome insistirate kako bi mi zrebali jedni druge da razumemo…tek mi tu nista nije jasno!A o placanju ratne odstete ne bih uopste.Boravila sam sa detetom u bolnici posle opetacije.Bila se 4 mala pacijenta.U nihovoj pratnji dve majke(ja jedna od njih),baka od 70 i kusur godina i jedan otac devojcice koja je tezak invalid.Covek ke posvecen svom detetu,stara se o njoj i prati njene potrebe izuzetno.Da vam kazem jos nesto-nijedna od nas se nije osecala lose zbog njegovog prisustva.Posmatrali smo se kao pratnja toj nadoj deci koja su u zdr problemu i fino saradjivali medjusobno.I zato bi bilo lepo da ne komentarisete na ovakav nacin situacije koje su veoma teske i deci i roditeljima-citavoj porodici!Mara je u pravu i tacka.Organizacija rada im je zastarela i potpuno nefunkcionalna i uzasno otezava situaciju koja sama po sebi nije laka.Ne bih da zvucim grubo ali to su odavno prevazidjeni sabloni preneti iz nekih drugih vremena.Kazete u vasoj familiji je brinula baba,pa mama,za njom sestra pa ce i njena cerka i meni je to ok.ALI U MOJOJ PORODICI I O MOJOJ DECI ZELIM DA BRINEMO SUPRUG I JA.TO JE JEDINO RAZUMNO!I JOS JEDNA STVAR-ZASTO NIKO OD TIH SILNIH CUVARA OVAKVE ZASTARELE PRAKSE NE OBJASNI ZASTO TAKAV PRISTUP IMAJU U OVIM SITUACIJAMA???DA SE TATE NE BI SVALERALE SA MAMAMA U BOLNICAMA VALDA???DA LI SMO MI SVI U OVOJ ZEMLJI BLAGO RETARDITANI.MOLIM VAS…

      Одговорите на овај коментар
    • април 06, 08:05 Bojana

      A vi ste gospodin rekla bih po komemtaru. Majke brinu o deci, koliko ste procitali tekst da li ste uvideli da ta ista majka ima kuci jos jedno dete od 2.5 godine koje doji. Otac je duzan koliko i majka da brine o deci a ne samo da ih pravi!

      Одговорите на овај коментар
    • август 14, 15:47 Kruz

      Da li ste vi uopste normalni?Preispitajte se prije nego progovorite ili nesto napisete!

      Одговорите на овај коментар
    • новембар 17, 23:25 Jelena

      Izuzetno povrsan i glup komentar. Da izdvoji pola plate da bismo imali bolje bolnice? A da neki drugi malo prestanu da kraduckaju, pa da ono sto odvajamo za zdravstvo zaista bude u te svrhe i upotrebljeno? Sram da Vas bude. Sram da Vas bude i za komentar o neinformisanosti u situaciji bolesnog deteta, a sa bebom na sisi. Ili je i termin sisa i sisanje neprikladno za nasu kulturu?

      Одговорите на овај коментар
    • новембар 18, 12:54 Maja

      E pa gospodjo u ovoj zemlji sve moze ali ne za svakoga. Sa cerkom sam bila u Institutu za majku i dete i u sobi do nas je bio otac migrant sa cerkom koja je primljena na ORL odeljenju. Naravno nikome nije smetalo sto je on tu on je samo jos jedan od roditelja. Covek niti placa zdravstveno osiguranje niti postoji u nasoj zemlji u bilo kom svojstvu pa je dobio sobu i sve neophodno za sebe i dete. A ovi roditelji imaju osiguranje i sve sto ova zemlja propisuje postuju ali za njih takva pravila ne vaze. Sve se moze kada postoji volja i zelja da se resi ali u ovoj zemlji smo mi koji radimo i doprinosimo sistemu najmanje bitni samom sistemu.

      Одговорите на овај коментар
  2. јануар 23, 02:37 #2 Jelena

    Maro, za sve ste u pravu. Kakva diskriminacija očeva. Pa neka u jednu sobu smeštaju očeve sa decom, ako ne žele da mešaju polove. Ajde razumem da ima žena koje doje, a smeštene su na klinici sa bebama. Prošle godine sam posle porođaja zaglavila na infektivnom zbog urinarne infekcije, a beba od mesec dana je morala hitno na operaciju zbog polipa. Jedva su primili mog muža i to su kao pratioca pisali moju majku( ali pošto je ona bolesna, a nismo iz bg, pristali su da bude muž sa bebom). Uz svakodnevno opominjanje kako je to jedinstven slučaj. Poz

    Одговорите на овај коментар
  3. јануар 23, 05:13 #3 Mama 2

    Sa istim problemom smo se susreli nedavno samo sto u nasem slucaju nije ni bake bilo…a dete nije hospitalizovano jer “tata ne moze” a mama ima bebu od svega 20dana koju doji . DRZAVA I SISTEM ima jednostavan odgovor, prekinite laktaciju ili kako vi kazete odsecite oba prsta. Zasto? Zato sto je toalet zajednicki i zato sto je toliko skupo da se mokri cvor za musku populaciju napravi kako bi bilo omoguceno i tatama da budu sa decom. . . Zasto samo bolnica D.Misovic ima taj “luksuz”?
    Zasto je odluceno da npt detr ipak ne bude hospitalizaovano nego da “pokusamo da ga nekako vratimo iz dwhidratacije sami kod kuce”… zato jer majka nije htela da ostavi bebu od 20dana a nema ni strine ni ujne ni komsinice itd. koja bi ostala sa njim jer “tata ne moze” a dete od 2 godine tesko da moze da se stara o sebi!
    Dokle vise ?!
    I u cijoj je ovo nadleznosti.
    Vise puta sam pisala o nasem problemu ali nikada odgovor ni od kog nisam dobila.

    Одговорите на овај коментар
  4. јануар 23, 09:31 #4 Mila

    Nije to promenada gde se traze muzevi, pa je zenama neprijatno, to su sve majke sa decom koja su, na veliku zalost, bolesna, sta ima da im bude neprijatno. Jedina briga roditelja u tom trenutku je da njihovo dete ozdravi, tu podelu, mora zensko, ne razumem, postoji mnogo faktora kada nije u mogucnosti, i kada je samo otac taj koji moze pomoci svom detetu. Jako cesto imam utisak da je veci deo zakona i pravila osmisljen tako da natera ljude da odustanu od svega, jer nikad te ne obaveste sta i kako, nego sa svakim dolaskom saznajems nesto novo. Ali hajde, kad budemo davali pola vec i ovako bedne plate, mozda budemo mogli i necemu da se nadamo.

    Одговорите на овај коментар
  5. јануар 23, 10:19 #5 MILICA

    Lezala sam tamo sa bebom dva puta. Totalno nehumani uslovi. Osoblje kako koji. Neko od lekara razume muku sa kojom smo dosli jer je imao dve upale pluca. Mada moram javno da iskritikujem doktorku Boskovic. To cudo od zene bi trebala da ide da kopa njivu i d..e diplomom da obrise. Neljudskost je njena vrlina. Dok smo lezali malom je bilo bolje vec posle dan, dva… ali je dobio temperaturu posle sedam dana i poceo da skripi u plucima. Kada sam joj ukazala na taj problem i zamolila je da ga pregleda, rekla mi je drsko da bi meni trebalo glavu da pregledaju. Valjda onako sludjena joj nista ne odgovorih. Drugi put smo opet kod tog monstruma natrcali. Rekla mi je da izmisljam upale pluca jer bi dete moralu kod pulmologa. Tada smo vec bili zakazani kod pulmologa i detetu je konstatovana astma. Tako da bih ja tu bolnicu zaobisla u sirokom luku. Svaka cast pojedinim sestrama i lekarima. Ali ovo cudo od zene treba izbaciti iz svih medicinskih ustanova. Toalet je katastrofa. Samim tim sto pacijenti ne vode brigu i ostavljaju ga prljavim posle sebe. Kupatilo je odlicno. Ali mi se ne svidja to pravilo da samo zena sme da ostane na odeljenju
    Pa jadnu decu ostavljaju sa bakom. Da se razumemo, njima su potrebni roditelji jet su bolesni. Nek pod hitno promene politiku.

    Одговорите на овај коментар
  6. јануар 23, 10:45 #6 takodje mama

    Vi ste, prepametna mama Maro, zatucani, a to vidim iz vasih nadmenih komentara kojom prilikom se uopste ne interesujete za okolinu, za ljude oko vas. Napadno i potcenjivacki kritikujete rad lekara i medicinskog osoblja, a uopste ne postavljate pitanje koji je razlog takvim uslovima i da li je to, sto je za vas zatucanost, obzir prema drugima. Zamislite dve ili tri majke koje treba da obnaze grudi da bi dojile decu u sobi u kojoj je prisutan potpuno nepoznati muskarac. Da li bi, u krajnjoj liniji vasem muzu bilo prijatno u takvoj situaciji? Zasto mislite da sistem treba da se prilagodjava misljenju i potrebama jedne osobe, u ovom slucaju vasem? Da, reci cete kako nije sramota dojiti decu,ali, nisu svi slobodoumni kao vi. Postujte i tudje vaspitanje, niste jedini na svetu. Takvi kao sto ste vi se prvo zale na to sto nema mesta u bolnici, a kada ih, na njihovo licno insistiranje, ipak prime da sede na stolici, onda se zale na udobnost, na ishranu, na manjak osmeha,kao da ceo svet postoji samo zato da bi ste vi bili zadovoljni. Da li, mozda, znate koliko je pravih problema morao da resi na odeljenju taj zatucani Crnogorac pre nego sto ste se vi pojavili da osluskujete njegov akcenat i da ga zbog akcenta smestite u red onih koji nisu podobni? Da li znate koliko je pacijenata morao da izleci pomocu stapa i kanapa bas zbog tih istih losih uslova o kojima tako trubite? Samo sto on mora u tisini da resi ono sto je pred njega postavljeno i da spase zivote kako ume i zna, a ne pise svuda kako mu fali ovo ili ono,vec cuti i radi svoj posao savesno, uprkos losim uslovima i kritikama razmazenih. I znajte, deca se razbole, kroz takvo iskustvo prolaze svi roditelji, ni jedna drzava nije tome kriva.

    Одговорите на овај коментар
    • јануар 24, 19:13 Мама са искуством

      Требало би да је најважније од чега ће дете и породица која остаје имати највише користи, а не поштовање нехуманих закона. Као мајка која ради знам да о мојој деци једнако добро може да брине и супруг као и ја. Када ми је дете било у болници он је и физички и психички био способнији да се избори са неразумевањем лекара који је обавио операцију. За то време ја сам остајала да бринем о млађем детету. Срамота је шта појединци овде пишу. Требало би да и становници Балкана брину о својој деци као и како ви кажете у Немачкој. Одлуке треба доносити по здравој памети, а не по преисторијским уверењима.Исто мишљење о нехуманости поступка имам без обзира које је нације дотични доктор.
      Што се тиче тоалета лако је решиво. Ваљда на нивоу болнице постоији један јавни тоалет у који могу да оду посетиоци.
      Ово не би смело да иде у национализам, али сам нажалост док је моје дете лежало у болници имала сам прилику да видим како се излази у сусрет црногорским болесницима који долазе на лечење у Србију. Мада мислим да нема везе са нацијом него са тим што је болесница дебело плаћала своје лечење.

      Одговорите на овај коментар
    • април 06, 09:51 Maja

      Da “obnaze grudi” ?? Gospode ne znam odakle da pocnem zavrtelo mi se u glavi od otrova koji sipate.Hajde da se svi prilagodimo rodovskoj zajednici,tako je najbolje.Pa,gospodjo, vas muz slobodno moze da ide u lov i da pali vatru pomocu dva stapa,dok vi u privatnosti pecine dojite decu “obnazenih grudi”,ali dozvolite nama ostalima da zivimo u 21. veku gde i pripadamo.

      Одговорите на овај коментар
  7. јануар 23, 10:57 #7 Mara

    Vidim, gospodine/gospođo (ili, jednostavnije je da Vas zovem TO), da ste se dotakli teme nacionalne diskriminacije i ekonomskog aspekta.

    Što se tiče nacionalne diskriminacije, reći ću Vam da je u sobi sa mojim detetom bila Romkinja sa dvoje dece, pa niko nije ni pomenuo nacionalnu pripadnost te žene i njene dece. Dakle, poreklo ničije ne osuđujem, ali nekako se kroz život ukazala veza između crnogorske nacionalne pripadnosti i nadobudnosti. Čast izuzecima koje sam upoznala.

    Što se tiče ekonomskog aspekta, vidite, TO, raspolažete sa malo informacija. Jer, za razliku od 70% stanovništva, moj suprug i ja, godišnje zdravstvu dajemo između 150-200 hiljada. Ako uključimo i navedeni doprinos koji uplaćuju naši poslodavci, to je cifra između 300-400hiljada! Za te novce, u zadnjih 4 godine koliko smo suprug i ja zajedno, iskoristili smo uslugu zdravstvenog sistema za 2 porođaja, i jedno hitno hospitalizovanje mog supruga. Ali, to je nešto što bi dobili i u slučaju da plaćamo doprinose na minimalnu zaradu ili da ne plaćamo uopšte. Pa, Vi, TO, objasnite meni, gde se dela ta razlika? Jednostavno, naš konto zdravstvenog osiguranja ne beleži saldo, jer naš zdravstveni sistem tretira jednako onog ko uplaćuje u fond 1500 dinara i 15000 dinara mesečno! Dakle, za novac koji naša porodica uplati u zdravstveni fond morali bi da stvore prostoriju u kojoj bi moj suprug bio sa mojim detetom!

    Treće, da sam ja bila jedna od tih 97 žena, apsolutno mi ne bi smetalo što jedan otac deli sa mnom toalet. Jer, i ovako, taj toalet i tuš nije bio upotrebljiv! Pa mi recite, onih 1500e što damo godišnje, za 4 godine 6000e, zar nije moglo biti uloženo u prosečno renoviranje toaleta i dodavanje mokrog čvora za muške pratioce dece i uređivanje jedne sobe u kojoj bi boravili očevi sa decom?

    Kultura se menja, a u nas se ne menja jer ste Vi zatucani i smatrate baš ono što sam navela u naslovu – da je otac nebitan! I dok god budu postojali ljudi kao Vi, to se neće izmeniti. Dobro je što izumirete…

    I na kraju, veza između ratne odštete i ovog teksta je besmislena. Jer, vidite, nekako uvek je imalo da se krade i kraducka, ali za dovođenje u red (ne luksuz!), bolnica, posebno porodilišta i dečijih bolnica, nikada nema! Zato, nemam razumevanje! I možete me, koliko god želite, prozivati pokondirenom. Smatram i dalje da je uz moje dete trebao da ostane otac, kad ja kao majka nisam bila u mogućnost!

    Hvala na čitanju, ali pročitajte još jednom!

    Одговорите на овај коментар
    • јануар 23, 18:44 Дискриминација

      Мама Маро,
      Пошто нисам сујетна особа, нећу се бавити тривијалности и Вашим покушајима да ме увредите. Опет ћу се бавити суштином. Ваша основна грешка је што крећете од себе и Ваше размишљање се завршава на Вама. Из те позиције посматрате друштво, систем и државу. Видите, од ваше плате и пореза се плаћа и болница у Лесковцу, Краљеву…дом здравља у Малом Зворнику. У многим од тих општина и градова незапосленост је врло висока. То даље значи да трошкове функционисања тих општина (школство, здравство итд.) се не може покрити од њихових прихода. То значи даље да ће држава од Вашег новца, одвојити 100 динара за дом здравља у Малом Зворнику, 200 динара за болницу у Краљеву итд. То је солидарност. То је систем и то је држава. Можда сте мишљења да Ви од својих пара треба да имате лични тоалет и лично купатило, а да жена која такође има болесно дете у Малом Зворнику, она не треба да има ни лекара ни собу ни лек. Ништа! Ја сам мишљења да је потребно да сви грађани треба да имају уједначене услове лечења, као и животни стандард. Нико Вама не брани да идете у приватну болницу, где ћете за свој новац да уживате у бољим условима неге. Што се тиче државних болница, да, особље треба да буде пристојније…да, њихови услови рада треба да буду бољи, да, потребно је обновити и средити све болнице у земљи (што је Влада и најавила ових дана). Треба да имате у виду да је здравство врло скупо…и Србија издваја велики проценат БДП за здравство. Да ли је то довољно? Очигледно није. Дакле, Ви плаћате за 10 људи који не могу да плате ни динар доприноса. Ако Вам је то чудно, страшно и неправедно…онда живот у Европи није за Вас.
      Ја ни у једном тренутку нисам рекао како бих ја поступио нити да ли ја сматрам да ли је уреду да буду мушкарци заједно са женама. Мој став је да треба поштовати вољу већине, културолошке посебности, искуство и практичност. Уместо што сте вређали цели један народ, или народе који живе на Балкану, могли сте написати писмо министарству, болници…заштитнику права пацијената. Могли сте да оснујете удружење грађана које ће се бавити тим проблемом док се ствари не промене у правцу који би био оптималан и задовољавајући за већину. Могли сте да волонтирате у болници па да чистите те тоалете, које сматрате срамним (тако се то ради у развијеним друштвима). Дакле, постоје начини да се поправе ствари или унапреде. Вређање целих народа, појединаца и професионалаца није пут до жељеног циља. А према овом Вашем писанију како истичете да је Ромкиња била са Вама у соби и нисте се бунили…говори о Вама. Можда треба дићи споменик Вама за то цивилизацијско достигнуће, да сте се уздржали од коментарисања припадника националне мањине за које важе неке друге предрасуде…а видим да се Ви водите искључиво предрасудама. Крај Вас је лежала једна жена и уопште није битно одакле је и шта је. Она је човек, као и лекари који су бринули о Вама и Вашем детету.
      На концу, Вама не би сметало…можда би неким женама сметало. Не знам одакле Вама или било коме право да одлучује у име других, а да их при томе ни не питате за мишљење. „Шта има да им смета?!“. Да, то је тај поглед када моја вредност, мој поглед треба да буде беспоговорно правило за неког друго. И не знам шта се чудите за ово што сам рекао за мајке…па зар држава не додељује децу након развода углавном мајкама (око 90 % случајева)? Да, ја бих и то волео да се промени…али не очекујем да се то догоди за 7 дана. Потребно је време и уважавање свих страна.
      Основа лепог понашања и суживота људи је поштовање. Надам се да ћете то научити па да и своје дете васпитате да поштује друге људе и другачија мишљења. И даћете научити када нешто није довољно добро, уместо вређања да ћете изабрати пут труда…и својим залагањем ћете поправити ствари. То је ТО!

      Одговорите на овај коментар
      • јануар 24, 01:21 Mara

        Gospodine, kad ste se već dotakli Nemačke, većina je podržavala Hitlera, koji znamo dokle je dogurao. I ovim komentarom bih završila raspravu sa Vama. A kao loš đak, verovatno bi trebalo da pročitate još jedared šta god da sam pisala, pa ponešto i između redova. Dok je Vas i vama sličnih, tu smo gde jesmo. Normalno će biti da se lekari opravdavaju i podmićuju. Normalno je da nam se deca leče u katastrofalnim uslovima. Normalno je da porodilje borave u nehumanim uslovima u raspalim porodilištima. Al, kako rekoste, to je stav većine! Pa stav većine je i da žmure na razne lopovluke, ali se može opravdati zašto su uslovi u porodilištima i dečijim bolnicama takvi kakvi su. Poželeću Vam da vam ne zatrebaju. U zdravlje!

        Одговорите на овај коментар
        • јануар 24, 13:19 Дискриминација

          Мама Маро,
          Сви могу да греше…и имају право на то. Ја лично покушавам да помогнем и побољшам неке ствари, колико је у мојој моћи. Само онај, ко само критикује а не предузима ништа да се стање поправи, не може да зна…колико труда је потребно, новца, залагања да би се поправило стање. Мислим да лако можете да идентификујете у којој сте Ви групи људи. Сва деца у Србији треба да имају свог лекара, услове за боравак у болници…а не само Ваше дете. Када се будете заложили за сву децу, и за побољшање услова за све, онда ћу да скинем капу и да кажем да сам уз Вас и да Вас позовем да заједно поправљамо стање – радом. Разумљиво је да сваки родитељ жели најбоље за своје дете, али сви родитељи имају исту бригу – Ви бар имате привилегију да имате неколико опција у Београду. Родитељи у унутрашњости једва имају једног лекара. Сви желимо да нам путеви буду савршени, пруге, школе и универзитети, болнице…али то не може да се уради ако нема новца. То у пракси значи да за поправку једне болнице треба да жртвујете изградњу пута. Онда ће неко рећи зашто нема пута…каква смо ми то земља. Када се изгради пут, неко ће рећи…погледајте какве су нам школе. И то тако иде… А што се тиче Немачке, тамо је Хитлер увео диктатуру, где је мала група људи одлучивала без воље већине. Срећа у нашој земљи имамо демократију, па се воља већине намеће као природна водиља у одлучивању. Но, треба имати у виду да је у нашој земљи било сарадника Хитлера, који нису хтели да се одрекну привилегија и нису хтели да страдају са својим народом.

          Одговорите на овај коментар
          • јануар 24, 14:14 Sanja Zr

            Ja ne znam tačno kako to rade na “razvijenom” zapadu, ali znam da kad tamo neko pogreši, odmah ih sve boli glava. Pod SVE mislim na doktora koji je zabrljao, šefa klinike, direktora kliničkog centra… ministra zdravlja. Onda ide tužba pa ozbiljna kazna u vidu novčane nadoknade štete i zatvorskih dana za odgovorne, zajedno sa gubitkom licenci i ostavkama svih gore pomenutih. Kad bi jednom tako nešto kod nas bilo primenjeno, sve bi se dovelo u red. Jedan doktor da ozbiljno odgovara za propust., jedan šef klinike da odleti zbog brljotina u poslovanju (higijena, greška lekara, obračunskog odelenja…) bilo bi mnogo, mnogo bolje. Ovako… teoretisati treba li nam čist WC ili ne, mora li da bude lekara u bolnici… smešno i jalovo.

            Kod nas u Zrenjaninu je samo u prošloj godini iz dečijeg i školskog dispanzera otišlo 5 PET!!! lekara u penziju i nijedan nov nije primljen. Da ih je bilo 100, onda bi to bio gubitak 5%, ali pošto ih nije bilo 100, pojavio se problem da se pokriju sve smene.

            Inače u bolnici, na pedijatriji, smo imali problem celdnevnog čekanja na potvrdu da je dete zdravo (išla mi je ćerkica na operaciju bruha). Čekali smo u čekaonici zajedno sa najbolesnijom decom u gradu ceo dan. Razlog: jedan doktor na celom odelenju koji radi i dole u ambulanti i gore na odelenju, pa jada žena nije znala gde će pre. Sam pregled je trajao minut, a njeno kucanje izveštaja još 25 minuta, jer je sistem na kompjuteru prekomplikovan za nju i žena nam je, na kraju, sastavila dokument kao na običnom papiru, bez formulara. Udarila pečat i rekla SAD DA SE DOBRO ČUVAŠ DA SE NE RAZBOLIŠ DO OPERACIJE.

            E, da, najava je da u skoroj budućnosti zubar neće biti deo zdravstvenog paketa. Drugim rečima… držite se.

          • јануар 24, 15:53 Mara

            Gospodine, opet se vrtimo oko istog. Molim Vas, vratite se ponovo na tekst o kome se govori. Niko nije pomenuo ni uslove u bolnici, niti je pričao o školama, putevima i ostalom što navodite.
            Poenta je drugog porekla, a to je, da se u dečijoj bolnici ne vodi računa o dobrobiti deteta od 22 meseca! O detetu kome je, pored medicinske brige zbog visoke temperature 2. dana i dehidratacije zbog stomačnog virusa, potrebna briga u vidu presvlačenja, držanja ruke u kojoj je braunila, podizanja u krevetac, hranjenja… Gospodine, Vi menjate teze u svojim komentarima! Majka nije u mogućnosti da bude u bolnici sa detetom, otac kao izbor se nameće. Ne tetke, strine, ujne i babe! Jer sve one nisu dužne da brinu o našoj deci.
            Ali, vi, očigledno, potičete iz jednog drugog eona. Naš slučaj nije jedinstven, kao što je mnogo ljudi dokazalo svojim komentarima! Da li se u takvim kritičnim trenucima treba femkati i izigravati poštenje, tema je za psihijatriju!

            Sve drugo, osim ove teme, nisam navela u svom blogu. Od svega drugog sam se ogradila. I naravno da gledam potrebe drugih – dece koja bi ostala sama na lečenju, i očeva kojima je to, u sličnim slučajevima onemogućeno.

  8. јануар 23, 13:20 #8 Jole

    Nama u Novom Sadu nisu dali da tata bude sa bebom u bolnici ne zato što osoblju bolnice to smeta nego zato što to smeta MUŽEVIMA drugih mama.

    Одговорите на овај коментар
  9. јануар 23, 14:32 #9 Sanja Zr

    Sreašno je što uopšte postoji problem oko toga ko će ostati sa detetom. Sramota je da se roditeljima postavljaju bilo kakvi uslovi u odlučivanju koji roditelj ostaje. Postoje samohrani roditelji (i majke i očevi) pa nema biranja, ili on/ona ili niko. Postoje deca čije babe i dede ili nisu tu, ili su lošeg zdravlja ili prosto NEĆE da ostanu u bolnici sa decom iz ko zna kog razloga. Postoje majke sa bebama kod kuće, dok su očevi zaposleni negde gde nema mogućnosti odsustva sa posla (da ne pišem sad o raznim poslodavcima i uslovima rada).

    Dovoljno je stresna situacija roditeljima što im dete ostaje u bolnici, nema potrebe još povećavati nivo stresa.

    O ljubaznosti lekara već je pisano naširoko. Ja lično poznajem dvoje ljubaznih lekara (jedan pedijatar i jedan hirurg), a svi ostali lekari koje poznajem su sve, samo ne ljubazni, uvidjajni ljudi. Humanost im nije jača strana, da se blago izrazim. Manjak lekara je evidentan. Treba se pripremiti za doba bez lekara. To nije daleko.

    Uslovi u bolnicama: jednom rečju NEHUMANI. Higijena ispod minimuma, nedostojna čoveka. Jedino se lepo spremi kad znaju da im dolazi neka kontrola i kad se spremaju za one njihove certifikate.i onda se peru agresivnim, smrdljivim sredstvima, sigurno nepredvidjenim za korišćenje u bolničkim prostorima.

    Mama Maro, meni je iskreno žao kroz šta ste prošli. Nadam se da niko više neće proći kroz to kroz šta ste Vi morali da prodjete.

    Ostale komentare malicioznog sadržaja treba ignorisati. Autori tih komentara su jadnici za žaljenje.

    Одговорите на овај коментар
  10. јануар 23, 21:56 #10 Tića

    Ma treba ova zemlja sto pre da propadne… kazu bela kuga… pa bas iz ovakvih razloga ne bi trebalo radjati u Srbiji! Svakoj vlasti trebaju samo ovce za sisanje i robovska radna snaga… mama Maro razumem te… mene su sa malom bebom i starijom cerkicom triput vracali iz bolnice. Nisu hteli ni da ih pregledaju cak. Na kraju sam pozajmila novac da bih odvela decu privatno… oba deteta bronhitis, inhalacije inekcije sirupi… lecimo se vise od mesec dana…a sve je moglo da se zavrsi bez bockanja da su nas primili kad smo prvi put otisli… ali to je nase zdravstvo :-/

    Одговорите на овај коментар
    • април 05, 22:26 Nada

      Napokon smo došli do toga da je osoba koja se potpisuje kao diskriminacija političar . Jedino oni žive u paralelnom svetu koji ne posećuju obični smrtnici. Takva doza arogancije, nadobudnosti i traženja izgovora zbog brige za svakog čoveka ove napaćene države je toliko iritantna da samo politički ostrašnjena ličnost može pisati ovakve komentare, jer pobogu oni čine napore da u svakom seocetu bude bolje čim pre za godinu dve. Zbog takvih ovaj narod odumire, jer samo foskule, drama samo pršte.
      Mama Maro želim Vam dobro zdravlje i svojim bitisanjem i vaspitavanjem dece menjajte sliku naše zemlje. Očevi su ravnopravni članovi porodice koji učestvuju u svim aspektima porodičnog života, kao i prava ženske populacije da ima ista prava i obaveze u poslovnom delu u odnosu na muške kolege.

      Одговорите на овај коментар
  11. јануар 24, 14:22 #11 Sanja Zr

    Komšinica leži na onkologiji u Sremskoj Kamenici. Ima zračenja zbog raka dojke. Tamo im svaki dan naglašavaju da moraju dobro da jedu, jaku hranu, najviše slanine… a hrane ih pomijama. Onaj ko ne jede jaku hranu, ko nema para da kupi i da donese tu slaninu u bolnicu i da se sam hrani, on dobija neku infuziju kojom mu se postigne željeni rezultat u krvi.
    Sramota.

    Pokojna baba, redovni pacijent plućne bolnice, svaki put kad je išla da leži tamo, izgledalo je kao da se seli. Morala je da nosi svoj jastuk, jorgan, ćebe… šta god joj treba, jer oni tamo toga nemaju. Prosto kažu NEMAMO. Donesite ako Vam treba.

    Одговорите на овај коментар
  12. јануар 24, 22:54 #12 Jelena

    U Subotici na dečijem odeljenju su jednako ležale tate kao i mame. Niko nikog nije gledao, nikom nije bilo više ili manje neprijatno.

    Одговорите на овај коментар
  13. мај 04, 07:37 #13 Mama 5

    Nama se dogodila slicna situacija na Institutu , starije dete je imalo intervenciju i tata je trebalo da ostane sa njim s obzirom da imamo malu bebu kod kuce. Nismo dobili dozvou za to , zbog drugih mama sa izgovorom kako ima mama koje doje svoju decu. Ni jedna beba nije bila u tom trenutku tu. Za dete ne postoji osoba koja moze da je utesi bolje od majke ili oca. Moje dete je toliko plakalo posle intervencije da je bio neko drugi ne bi uspeo d aga utesi.

    Одговорите на овај коментар
  14. мај 04, 08:01 #14 Sanja

    SRAMOTA ZA SRBIJU, SRAMOTA ZA CEO ZDRAVSTVENI SISTEM!!!
    HVALA ZA DIVAN TEKST, PODSETIO ME JE U KAKVOJ ZEMLJI ZIVIMO!

    Одговорите на овај коментар
  15. мај 05, 02:47 #15 Katarina

    Evo lično iskustvo deteta koje je ostavljeno samo u bolnici na 10 dana sa samo 2 godine sa isto tako visokom temperaturom i istim obrazloženjem doktora sa autoritetom da otac ne može da prespava u bolnici sa mnom. (Majka je bila trudna i ona takođe nije smela da ostane u bolnici)

    Trenutno imam 21 godinu i: depresiju, anksioznost, granični poremećaj ličnosti (ne znam koliko znate za ovaj poremećaj, najkraće je opisan kao emocionalna disregulacija ili ‘ne’ volim te/nemoj da me ostavljaš začarani krug), kompleksni postraumatični stresni poremećaj koji se razvio tek nakon ovog iskustva i na kraju, nakon svega proživljenog – psihozu; Sve zbog stavova neinteligentnih ljudi.
    To što moji roditelji nisu tražili specijalistu za traume u vreme 90tih je jedna stvar, i ne znam koliko su oni bili u moći da nekako pomognu otklanjanju psihološkiu posledica, ali jedno je sigurno – ja se posle tih 10 dana nikada nisam vratila u normalu, a kako vreme prolazi i kako mozak prestaje da se razvija i stari – šanse za to su sve manje.
    Ne sećam šta sam ja bila sa 2 godine (po priči mojih sam pre svega bila srećno dete) ali sada sam samo ‘društveni otpad’ jer niti imam socijalne sposobnosti da stvorim običnog prijatelja a kamoli nešto više (da ne nabrajam emocionalne barijere koje poremećaji vuku sa sobom), niti imam dobru koncentraciju koja bi mi pomogla da završim fakultet i bar da se nadam za život bolji od onog ‘preživljavanje na minimalcu/ko ti kriv, što nisi učio’ (bar u konvencionalnom modelu života za koji verujem da svi imaju negde u svojoj podsvesti) da bih živela – sama.

    Nisam sigurna da postoji zakon koji sprečava odvajanje roditelja/staratelja muškog pola ili je to samo plod nekog lošeg uma koji se vodi kao zdravorazuman i ispravan, ali zarad dobrobiti sve dece koja su stavljena na milost i nemilost ovog užasnog principa jer nemaju zakon koji ih štiti, mi, kao društvo trebamo preduzeti nešto po tom pitanju i sprečiti dalje ponavljanje istih grešaka. Mi smo ti koji već sad možemo nešto da preduzmemo – da se borimo za usamljenu decu i bebe i da otklonimo ogrmonu, nepotrebnu patnju kako pojedinca, tako i cele porodice, koju jedna greška može da napravi.

    Одговорите на овај коментар
  16. мај 05, 19:07 #16 Natasa

    Ne znam sto reci, ja nekako ne bi kukala, jednostavno bi se izmuzala, kao sto sam to i radila pre 16 godina kad je bilo potrebno, mleko zamrzavala, a pumpicu nosila sa sobom da visak izmuzem kad bude bilo potrebno. Bolesno dete u bolnici je ipak pre svega moja obaveza. Nije to bas neki neresiv problem, a ni neko veliko omalovazavanje. A i jos jednostavnija resenja uvek postoje.

    Одговорите на овај коментар
  17. јул 10, 04:30 #17 Mama

    Udk tirsova!iskustvo razocarajuci!nazalost svake 15 dana sa bebom na a.hirurgiju!i to vec tako zadnjih dva meseca.ne ljubaznost,ne profesionalnost.ne zainterovanost.niko nista ne kaze.dete mi imao do sad dosta zahvata.al samo jednom sam pricala s nekom doktoricom.koja i nije nasa.pritom nemaju uslove za bebe.nemam gde da ga okupam.nemaju cak ni sterilizator za flasice.dete mi je svaku put danima istraumiran posle boravka k njih.sestre galame po hodnicima.doktor pusi u sred hodinika.lupaju vratima,obavljuju telefonske razgovore dok daju terapiju deci.a vizit im je najaca.seste svakog ko nije 100% invalid dizu vec sest i mora se zategnut krevet
    I sve sklonit,osim flasirane vode i soka.onda u osam,umesto dvaest do osam krenu neka dvojica,ne predstavljajuci.valjda
    Su doktori.sudeci po uniforme. sa sestrama obidju munjevitom brzinom citavu odeljenje.koje traje odprilike 5min.a na pitanje odgovor uvek glasi sa pitajte vasu doktoricu…ali kad?i gde da ga nadjem?pa tako da i ne cudim na izjavu da tate ne smeju da prenoce sa svojom decom.

    Одговорите на овај коментар
  18. април 05, 22:42 #18 Vera

    Slazem se da je kod nas u zemlji zdravstvo lose, doktori uglavnom nezainteresovani, osim ako ne rade privatno. Moj sin je udario glavu, sa 9 meseci, nije krvaro tj nije bila glava razbijena, ali je bilo udubljenje pozadi na mestu udarca. Odlazimo na Institut, gde doktor odbija da snimi dete, sto da ga zraci bez potrebe. Salje nas kuci I savetuje da ga pratimo pa ako bude plakao ili promeni raspolozenje da dodjemo. Ljutito sam rekla doktoru da nemam nameru da napustim ordinaciju I da necu da idem kyci posto ja nisam dr I ne znam da li ce mi beba od 9m kuci plakati zato sto joj rastu zubici ili je to zbog te pivrede glave. Cenjeni doktor mi besno daje uput za Urgentni. Tamo u Urgentnom lydnica, haos, guzvs… posle silnih snimanja, skenera I svga drugog, sto je inace trajalo od 14 do 20 casova dok nismo doslu na red, pa cekali za nesto.drugo I tako dalje…, a pri tome nesmem da hranim I pojim dete, po savetu dr. Napokon me pozivaju u ordinaciju I saopstavaju da moje dete mora na HITNU operaciju glave, zato sto dok ne “otvore” glavu ne znaju da li je hematom dotakao mozak… Odmah je tu noc I operisan. I hvala Bogu I dr Bascarevicu I celom timu na tome. I” hvala “.dr sa Instituta koji je hteo da nas vrati kuci I ne pogledavsi dete…. uzas.

    Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.