Ако мене питате ја сам за опрезност, за превентиву. Са мужевима не зна… Жена мора сваког тренутка да буде спремна на све. За сваки случај. Зато ја стално држим у предсобљу спакован кофер са мојим стварима. Оно што ми је њпотребније, то држим у коферу. И мој муж то зна. Ако се нешто догоди, ако ме изда или изневери ја узимам кофер и одлазим. С времена на време променим ствари у коферу, оперм их испеглам, проверим- па опет у кофер! Тај ми кофер стоји као онај песак за гашење пожара… Ако не буде пожара, молим! Нећемо употребити песак, и да видите, мој муж мало цвикује од тог кофера. Можда би некад и покушао али га тај кофер и испрати и дочека. Не може да не мисли на њега. То га разумљиво нервира и икс пута ме је молио да склоним кофер да га више не нервирам, али ја нећу! Само тако могу да те сачувам ако се нервираш. А кад престанеш да се нервираш, све је готово. Ако ухватим, ако ти нађем карте у џепу ја тог тренутка одлазим и никад више се не враћам. Према томе, можемо да се волимо, и све нормално, али кофер има да стоји тамо где сам га ставила.
Душан Радовић – Женски разговори