Živim u Čikagu, u Americi. Kao majka, zavidim svakom đaku u Srbiji danas

septembar 05 20:36 2018

Danas je nedelja, drugi septembar. Da sam u Srbiji, da sam dete, sutra bih krenula u školu. Uzela bih ranac, mama bi spakovala užinu ili ostavila novac da kupim sendvič, i peške bi lagano, sa drugarima krenula put škole.


Stvarnost je za mene potpuno drugačija. Odrasla sam, radim, imam dete koje neće ići samo u školu jer je opasno decu pustiti bez nadzora na ulicu, koje neće jesti užinu koju ja spremim jer je zabranjeno donositi hranu od kuće zbog ostale dece koja su na sve i svašta alergična, a prijatelji ovde ne postoje. Sutra se u školu ionako ne ide, neki je praznik, možda sam i čula koji, ne želim da pamtim, ne zanima me.

Živim u Čikagu, u Americi. Tri puta pokušavam da napišem sledeću rečenicu. Prva je glasila: ‘Jako sam srećna što sam ovde’. Obrisala sam je. Druga je glasila: ‘Srećna sam što sam ovde’. Obrisala sam je. Treća, istinita glasi: Zadovoljna sam što imam para, kola, krov nad glavom i posao. A prva rečenica bi bila istinita da sam u Srbiji i da mi je ono neko davno srećno vreme koje vam pominju mame i tate i bake i deke.

Ne možemo da promenimo prošlost ni budućnost, ali možemo sadašnjost jer ona pripada samo i isključivo nama.

Kao majka, zavidim svakom đaku u Srbiji danas. Vi ćete sutra u srpsku školu, gde će vam predavanja držati srpski profesori, po srpskom programu. Besplatno. Daće vam 110% sebe. I škola i profesori i plan i program. A vi to nećete znati da cenite. Jer ne znate da se svaka škola u Americi plaća. Beskorisna, sa lošim predavačima i još gorim knjigama i programom. Plaća se i to debelo. Jer ovde škole ne služe da nešto naučite, nego da vas zaglupe, pretvore u poslušnog građanina koji ne razmišlja svojom glavom. Ovde je razmišljanje svojom glavom luksuz. Znam to jer sam se i u Srbiji bavila obrazovanjem a i bavim se sada ovde u Čikagu.

Vi ćete spavati na časovima, bežati sa njih i pričati naokolo kako je znanje koje dobijate od profesora beskorisno i zastarelo. Dolazićete u Ameriku da perete sudove, budete spasici na bazenu ili bebisiterke. I slušaćete savete perača sudova, spasionca na bazenu i bebisiterki kako je Amerika obećana zemlja u kojoj se odlično živi i bez fakulteta i znanja i kako i prosjak može da se obogati. Ne znam nikog ko se bez škole ovde obogatio i to bogatstvo zadržao. Ako vam je cilj da budete američke sluge, onda ignorišite ovo što pišem i nastavite da spavate ili da gledate u mobilni telefon.

Mislite sada: ‘Gruba je i bezobrazna, šta ona zna?!? Šta li umišlja?!?’ Ja, prijatelji moji, nisam prala sudove, ni čuvala tuđu decu. Znanje koje imam sam unovčila u Americi. I to ne znanje koje sam stekla ovde, već to ‘beskorisno, zastarelo’ znanje iz Srbije koje su mi preneli srpski nastavnici i profesori. I toga se ponosim. Kad me neko pita odakle sam i gde sam sve to naučila, mogu da podignute glave kažem: ‘Iz Srbije sam, i tamo sam se školovala!’ Američkoj deci često pričam o našim školama i učiteljima, o njihovoj stručnosti i požrtvovanju. Amerika tu kaska za nama barem jedan vek!

Ako se do sada niste uspavali, želim da vam poručim: Učite, i vidimo se u Americi. Da sednemo negde na kafu, mi inženjeri, lekari i profesori i da nas Ameri služe! Nikako ne želim da bude obrnuto.

Milena Šović

  Categories:
napišite komentar

13 komentara

  1. septembar 06, 01:12 #1 Danica Paunovic

    Bravo Milena,
    svaka recenica pogadja srz.

    Nazalost kasno uvidimo koliko dobrih stvari jos uvek ima u Srbiji…

    Odgovorite na ovaj komentar
  2. septembar 06, 08:02 #2 Avangard

    Odavno ste otisli, sada je i u Srbiji slicno. Skole su izgubile i smisao i svrhu. Nema vise ni obrazovanja i ni vaspitanja. Ko ima mamu i tatu, odlicno prolazi, moze da se bahati kao mu drago. Tako je i sa nastavnicima, ima dobrih ali su retki. Sticem utisak da nam skole sluze da sto vise zaglupe decu!

    Odgovorite na ovaj komentar
  3. septembar 06, 09:42 #3 Dubravka

    Cenim mnoge aspekte našeg obrazovanja, ali čini mi se da Vi idealizujete. Kada ste hiljadama kilometara daleko, sve izgleda drugačije. Na žalost, ni u Srbiji se u školi deca ne “podstiču da misle svojom glavom”. I ne daju ni blizu svi nastavnici 110% od sebe jer su preokupirani preživljavanjem, a njihova profesija je nedovoljno cenjena. I programi se nepotrebno preopterećeni činjenicama koje treba samo memorisati. I mnogi roditelji plaćaju deci dopunske časove još od osnovne škole. A “davno, srećno vreme” je ostalo u prošlosti, nema ga nigde, jednako ni u SAD, kao ni u Srbiji. Želim Vam da što pre “promenite sadašnjost” I vratite se. Jer je strašno živeti u zemlji koju do te mere ne volite, gde “nema prijatelja” i gde vas ne interesuje čak ni koji je danas praznik. Ja sam ubeđena (na osnovu sopstvenog iskustva) da u svakoj zemlji, ako govorite dobro jezik, ako ste zainteresovani da upoznate ljude i volite da se družite, možete naći prijatelje. Imala sam sreću da upoznam divne Amerikance, Šveđane, Ruse, Francuze….. Na kraju krajeva, u SAD živi ogroman broj naših ljudi pa među njima sigurno možete naći prijatelje. Živela sam dugo van zemlje, jako dobro razumem nostalgiju, ali ako se ode, čovek mora maksimalno da se trudi da upozna novu zemlju, običaje, mentalitet i da izvuče najbolje od toga što ta zemlja može da mu pruži, umesto da traži ono što je ostavio. Pozdrav I srećan početak nove školske godine!

    Odgovorite na ovaj komentar
    • oktobar 01, 10:08 Branka

      Na nasu zalost,tako je…..

      Odgovorite na ovaj komentar
    • novembar 21, 21:24 Darija

      Bravo. Slazem se… volja cini cuda. Tu smo gdje god da smo i covjek mora da nauci da malo pozitiva unese u sebi (naravno moramo biti i realni) ali ne samo zbog nas i zbog nase djece. Ja sam odrasla u Americi (mozda po gramatiku se vidi ali se trudim ) i preselila sam se u Srbiju. Znam kako je bilo u Americi prije, i znam kako je sada u Srbiji. Nazalost, nije sve sto ljudi misle. Koliko puta samo cujes neko iz Srbije da mu je otici a sa druge strane kako sam odrasla u Americi, koliko puta cujes dami se vratiti. Medjutim, nije lose ni tamo ni vamo, kakve su ti misle takav ti je zivot. A prijatelja moze se uvijek naci. Bas tako sto kazete… covjek mora da ima volja i da se trudi da upozna novu zemlju. Mi trenutno zivimo u Holandiju i snalazimo se. Ako se nekome ne svidja neka se vrati u Srbiju… ali na kraji niko se ne vrati (Ja sam se udala pa zato sam ja otisla) Sve je Bozija volja. Lijep pozdrav svima

      Odgovorite na ovaj komentar
  4. septembar 06, 15:54 #4 Vanja Djacic

    Postovana
    Ako je sve tatom toliko lose kako vi pricate
    Izvolite se vratiti u obećanu zemlju Srbiju da radite u prosveti za 400e
    A mlade nemojte onda zvati da emigriraju kao vi vec da ostanu i zajedno sa vama grade lepsu i bolju buducnost u svojoj zemlji
    Pozdrav
    Prosvetni radnik

    Odgovorite na ovaj komentar
  5. septembar 06, 17:19 #5 Sr-bi-ja!

    To naprosto nije istina.
    To je samo vaš neki subjektivni, plačkasti utisak.

    Odgovorite na ovaj komentar
  6. septembar 06, 19:13 #6 Senka 011

    Nije u redu da tako pricate o drzavi koja vam je dala uhlebljenje i omogucila vam lagodan zivot . Ako vam sve tamo smeta, vratite se u Srbiju. I ja zivim negde u inostranstvu, vise nego pristojno zaradjujem i iz postovanja prema ovoj zemlji necu pricati nista lose. Naravno da nije idealno, ali je bolje od Srbije.

    Odgovorite na ovaj komentar
  7. septembar 06, 23:15 #7 Mića

    Biće da vam je taj nedostatak prijatelja malo poremetio pogled na stvari.

    Neistina je da se državna osnovna škola u Americi “plaća debelo”, besplatna je kao i u Srbiji. Kvalitet iste je diskutabilan ali je laž da se u Americi “svaka škola plaća”. I u Srbiji se privatne škole plaćaju, i to “debelo”.

    Drugo, ako je obrazovanje u Srbiji tako sjajno a u Americi tako kriminalno loše, kako to da Amerikanci vladaju svetom (barem trenutno) a u Srbiji to sjajno obrazovano stanovništvo nije u stanju da napravi običan autoput nego dovodimo Kineze.

    Odgovorite na ovaj komentar
  8. septembar 07, 11:13 #8 Dijana

    Zivim u Americi vec 14 godina, iz BiH sam, udata za Srbina. Moje dijete krenulo u skolu u Washington DC prije tri dana drugi razred. Svaki dan mu pakujem hranu u skolu, ne hoda do skole doduse i to i meni nedostaje ali osim toga se ne slazem ni sa jednim aspektom zivota opisanim u ovom clanku. I ja radim kao profesor na lokalnom koledzu ovdje. Zvanje profesora sam stekla u poslijeratnom Istocnom Sarajevu na fakultetu na kom je vecina profesora dolazilo iz Srbije svako mjesec dana na po par dana da nam ispredaju nesto sto je trebalo da se predaje svaki dan. Iskreno sramota me reci koliko sam malo naucila. Znanje svoje tek sam unaprijedila na Master studijama u ovoj zemlji. Opet zavisi sve na kakvom fakultetu zavrsite studije a ja sam bez ikog u ovoj zemlji, bez para uspjela da upadnem na prestizan Univerzitet i da dobijem mjesto asistenta jer sam poslala par pisama na prave adrese i obratila se ljudima ovdje koji su bili voljni da pomognu bez ikakvih zadnjih namjera, bez ikakve stele i poznanstava bez kojih na Balkanu nista ne mozes! Cinjenica je da ovdje kakav ces zivot imati zavisi od toga u kakvoj oblasti zivite. Chicago je jedan od najopasnijih gradova za zivot u Americi i ima jako mnogo siromasnog naroda, sto siguno utice i na sistem obrazovanja. Mi nismo bogati, ni blizu toga, ali ovdje ljudi koji to zele mogu da nadju nacina da zive u oblasti koja ima bolje skole i koja je sigurna. Mi zivimo u gradu u kome su skole fenomenalne, u kome zivi ljudi sa svih strana svijeta, imamo predivne komsije koje ce u svaka doba da mi pokupe sina sa autobuske stanice poslije skole, pricuvaju ga dok ja ne stignem kuci sa posla, ljudi koji su tri mjeseca nakon sto sam rodila drugo dijete donosili mi skuvanu hranu i ostavljali pred vrata da ja mogu da se skoncentrisem na bebu, odvodili mi starijeg sina i zabavljalo ga do pred spavanje da bi bila sama sa bebom. Moram i da napomenem da muz i ja nismo kupili kucu u Americi, ne, mi iznajmljujemo stancic koji nam je sasvim dovoljan za normalnog zivota. Mi ne patimo od toga da se pohvalimo u Bosni i Srbiji kako imamo kucu u Americi. Meni je bitnije da zivimo u sigurnom podrucju sa dobrim skolama okruzeni divnim prijateljima i da moja djeca imaju pristup svim kulturnim desavanjima koje ovo mjesto moze da ponud, nego da kupujemo kucu negdje u predgradju gdje su skole katastrofa, ne mozes pustiti djete do parka i slicno. Mi smo presrecni tu gdje jesmo, nedostaje porodica i prijatelji iz Bih i Srbije i njih nista i niko ne moze zamjeniti, ali dolaze u posjetu, idemo u posjetu svako 2-3 godine, svaki dan ih djeca vide na Skype bar malo, a kad god odemo podsjetimo se zasto smo pobjegli glavom bez obzira od tamo i koliko smo srecni sto smo tu gdje jesmo. Pokusavamo da pomognemo koliko god mozemo kome god mozemo. Na nasem kaucu je prespavalo ljudi sa nasih prostora ne zna im se broj a muz je nasao posao pa bar 100 nasih ljudi bez imalo pretjerivanja. Mozda smo zbog toga i srecni i imamo prijatelje…. a da se vratim samo na jos jednu stvar koja je spomenuta u clanku na koji odgovaram, mene bas niko za mojih mnogobrojnih godina skolovanja nije ucio da mislim svojom glavom, da kriticki razmisljam i pisem sastave koji reflektuju taj kriticki stav, al ja sam dijete rata pa mozda je tu taj propust se desio. Ja sam tek ovdje naucila to da radim i na taj nacin predajem svojim studentima. A moje dijete pored toga sto nauci u skoli nauci i kuci od roditelja jer njegovi roditelji su sebi za cilj zacrtali da sto vise vremena provode sa njim a ne da jure novac i kupuju kuce, avione, kamione. Ja predajem svako prijepodne i kuci sam do 3 sata tako da svako poslijepodne i svaki vikend sam sa djecom. Muz isto, svaki momenat gleda da je kuci sa porodicom. Dali bi vise mogli raditi i vise zaraditi, da, sigurno, ali mi zaradjujemo taman onoliko koliko nam treba za normalnog zivota, al djeca rastu uz nas i mi ih odgajamo. Nasa djeca tecno pricaju srpski, provode vrijeme napolju sa drugarima svaki dan, igraju sport, idu na predstave, u muzeje, na farme, festivale…. dakle sve zavisi od perspektive i sta sebi zacrtate kao cilj u ovoj zemlji. Smatram tj tvrdim da u ovoj zemlji mozes sve sto pozelis!

    Odgovorite na ovaj komentar
  9. septembar 19, 22:42 #9 Laki

    Ovakve gluposti može da piše samo neko ko je završio školu u Srbiji pa se odselio da živi u Ameriku …

    Odgovorite na ovaj komentar

Dodajte komentar

Vaši podaci će biti bezbedni! Vaša imejl adresa će biti vidljiva samo administratorima sajta. Komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede, kao i komentare koji se ne odnose na vest koju komentarišete, nećemo objaviti. Iz bezbednosnih razloga, neće biti objavljeni ni linkovi ka drugim sajtovima.