Život sa troje dece

јануар 20 21:26 2016

David i Lenka su u avgustu napunili godinu dana, Andrej tri i po. Kada pogledam u godinu za nama bilo je tu svega i svačega.  Osim što smo konstanto iz dana u dan bili na nogama i nešto radili oko dece shvatila sam šta u stvari znači ima troje dece. Ne blizance, ne, to su već poznate priče, nego TROJE dece.

deca

Ljudi sa kojima se mi družimo su uglavnom ili bez dece ili sa jednim detetom, poneko ima dvoje, mi u takvom društvu dođemo kao neka komuna, pleme. Kada je Andrej bio beba niko od naših prijatelja i porodice nije osetio da mi imamo dete tj. da nas je to nešto usporilo u našim aktivnostima. Svuda smo išli i sa njim i bez njega, nije se tu ništa posebno promenilo osim što sam postala mama a moj suprug tata. Verujem da negde kada dođe i drugo dete tu se malo napravi veći haos malo više planiraš kako ćeš ići negde ali opet porodica funkcioniše uhvati se neki ritam. Sa troje? Samim tim što smo suprug i ja brojčano slabiji govori dovoljno, totalno druga dimenzija života.

U početku smo bili veliki entuzijasti pa smo hteli sa njih troje da idemo kod familije,prijatelja, pa što to je baš divno šta će da nam fali…ubrzo smo shvatili koliko je to jeziv poduhvat. Količina stresa koju mi doživimo dok se spakujemo i pripremimo za odlazak negde kao i sve što sledi posle toga je toliko velika da ne želite da se pomerite iz kuće nigde, nikada. Viđanje sa ljudima se obavlja isključivo bez dece ili samo sa Andrejem. Neki i dalje pokušavaju da nas zovu na porodična druženja sa decom, na dnevne kafice i u igraonice ali neće nas uskoro videti u punom sastavu.

Veliki udar na deo moje ličnosti koji voli da uživa u pogledu na automobile finih linija je bila promena našeg baš takvog auta i kupovine čudovišta u koji možemo stati svi. Da,vi sa dvoje dece i dalje možete voziti vaše automobile od pre mi sa troje nikako. Sada kada uđemo svi u auto izgledamo kao oni Turci na autoputu. Parkiranje takvog čudovišta u gradu Beogradu je poseban poduhvat a da pritom imamo mesta da deca izađu, da se raspakujemo, kolica, torba, Andrej se zaglavio između brata i sestre ne može da izađe, idi mu pomozi, u to momentu ti neko odpozadi svira jer si već zauzeo i deo ulice sa decom i stvarima iako si parkiran regularno na trotoaru. To nas vraća na prethodni post i činjenicu da takve stvari retko praktikujemo.

Odlazak na odmor, koji smo iskusili ovog leta, nas je koštao isto kao da je porodica sa jednim detetom išla na krstarenje prekookeanskim brodom u all inclusive režiji a mi se nismo pomerili dalje od Grčke. Naravno da nismo išli sami bili smo sa bakom i dekom i to je zahtevalo poseban način transporta do tamo. Deda, tata i stariji sin autom natrpanim kao gorepomenuti Turci na autoputu noćno putovanje, baba, mama i mlađa deca avion naredni dan. Veličina apartmana i njegova cena je takođe još jedna “radost” kada imate troje dece. Hoteli ne mogu da vas prime jer ko je još lud da pravi sobe za petočlanu porodicu, (zar uopšte ljudi sa troje dece putuju negde? ) a apartmani se prave tako da zbog tog trećeg deteta morate uzeti veću sobu koja vam logistički i ne treba. Porodice sa dvoje dece će se uglaviti gde god kako god, mi….reći ću samo da je malo falilo da ne odemo na letovanje jer su tkz. porodični apartmani bili rezervisani u februaru mesecu!!! Dakle evo još malo pa da počnem da planiram letovanje za narednu godinu, evo, tu, oko Nove godine ću polako krenuti.

Moji blizanci su još mali da bih počela da kuvam lonce i lonce hrane, što me čeka u budućnosti, ali evo nešto razmišljam i o tome. Gledam ovo posuđe nekako imaju veličinu tako da jedan skuvan ručak koji stane u taj lonac je taman za porodicu sa dvoje dece. Šta ja da radim sa troje? Koju veličinu lonca ja treba da koristim? Rerna nema dovoljnu veličinu da napravim ni pitu od koje ćemo se svi najesti. Lazanje, losos i ostala hrana u kojoj smo do sada uživali će zameniti pasulj, grašak, kupus i ostala jela koja se prave u kazanu. Od poslastica u startu odustajem da ih pravim, nema te posude u koju može stati tolika smesa za krofne ili palačinke.

Pričam pre neki dan sa prijateljicom, koja je uzgred ni blizu stvaranju porodice, i kaže ona meni kako je u prevoz ušla žena sa troje dece, jedno peva, drugo nešto priča a treće plače a majka ništa, ne reaguje. Kaže da bi ona doživela nervni slom. Gledam je i ostavljaj joj trenutak da razmisli sa kim priča tj.da sam joj ja lično sagovornik sa druge strane. Kada imate troje dece trenutak da doživaljavate “nervi slom” zbog dece, ma zbog bilo čega, je nemoguć. Ma hajde molim vas, šta vi umišljate ko ste? Razmaženost tog tipa nije dozvoljena. Porodice sa više dece kako se taj broj uvećava postaju onako prirodno vremenom sve opuštenija u situaciji zvanoj “deca skaču po banderama”. I dok se oni sa jednim detetom bore kako sebi da organizuju dan i kako sve da postignu tako vi sa više dece nekako uvek uspete da obavite veći deo posla. Kada imate troje i više dece organizacija i time menagment je sve sa čime treba da ovladate.

A kad smo već kod organizacije vremena i poslova ako vam ikada zatreba dadilja iz bilo kog razloga da vam pričuva decu bićete iznenađeni činjenicom da ih niko neće. Kada kažete dadilji da treba da čuva troje dece to vam je siguran put da je više nikada ne vidite. Agenciji kada se obraćate i kažete isto to oni vam daju dadilju koja to može, nema problema, ali vas ona košta na mesečnom nivou kao da ste svo troje dece stavili u privatan vrtić da budu tamo ceo dan jer ona verovatno ume da dubi i na glavi da bi opstala sa troje dece u kući. Baka servis radi ali kratko i pod određenim uslovima tako da ga morate koristiti samo za bitne stvari. I tako smo mi jednom iskoristili taj premium paket baka i deka servisa….ljudi pobegli nisu se javljali danima.

Pre tri nedelje David i Lenka su se konačno pustili i prohodali, Andrej je tom prilikom izjavio: “Mama sada konačno mogu u štenju sa sekom.” Uhvatio je za ruku i onako kroz kuću sa onim velikim dečijim osmehom od uveta do uveta ponosno šetao. To mi je nateralo suze na oči i razvuklo isti osmeh kao što je Andrej imao u tom trenutku. I  kada me onako svi zagrle svojim mali ručicama i svuda oko sebe čujem samo njihov smeh srce je veliko kao kuća. Moja tri musketara, moja radost i najveći pokretač. I znate šta, moj život je fantastičan i ne bih ga nikada ni sa kim menjala.

Ljubica Bildi

  Article "tagged" as:
  Categories:
  1. новембар 05, 22:06 #1 triplmama

    Da!!!! Uoravo taj poslednji pasus…koliki god zivot bio uzurban i ponekad nam izgledao nepravedan (radno vreme, bolesti, cuvanje dece-baj d vej, nase bake i deke odavno nazalost nisu sa nama pa nam je poznat problem cuvanja dece), zagrljaj, poljubac i osmesi..nema vece srece 🙂
    Iako su moja deca razlicitog uzrasta-14god, 4 god i 15 meseci, organizacija je ista…istina i nista sem istine-postanes bolji organizator….svega…pozdrav za sve! !!

    Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.