10 фантастичних чињеница из СРПСКЕ историје

март 29, 2015

За које сигурно нисте чули
 
1. Карло Велики је у 9. веку издао јасну наредбу: Ако Чеси нападну његово Франачко царство да се дигне трећина војске. Али ако нападну Срби, да се дигне цела војска.

2. На комеморацији Николи Тесли у Неw Yорку по његовој жељи свирана је српска родољубна песма Тамо далеко. Говорио је градоначелник Њујорка, Фјорело ла Гвардија а све преносио Радио Неw Yорк. Теслини посмртни остаци су касније пренети у Београд.
https://www.youtube.com/watch?v=Da5uuzWPEeg
3. У Скадарлији је тридесетих година прошлог века професор Велике школе Ђорђе П. Јовановић пронашао лобању “Београдског неандерталца”. Први “Београђанин” је дакле живео пре далеких 40 – 70.000 година.

4. Римски бунар на Калемегдану заправо није римски него аустријски и зидан је од 1717. до 1731. године, а дубок је 51 метар. Као и цела тврђава био је право технолошко чудо за то време.

5. Мошти Светог Саве нису спаљене на Врачару него на Ташмајдану, отприлике тамо где се данас налази ресторан „Последња шанса“ а који је у то доба називан Чупина умка.

6. Вук Караџић је 1861. године именован почасним грађанином Загреба, а Повеља је из поштовања према српском великану написана на нашој ћирилици!
Vuk_Karadzic_Kriehuber_cropped
7. Београдску мумију је 1888. године Хаџи Павле Риђички поклонио Народном музеју у Београду. Мумификоване остатке египатског свештеника Несмина, старе 2.300 година је Риђички купио на свом путовању у Египту. Није украдена или отета!
пхото

8. У Првом светском рату, Србија је била окупирана, влада измештена а краљ у избеглиштву, али вредност српског динара је све време остала стабилна а курс непромењен – 88 франака за 100 динара.

9. Осамнаест дугих дана српски војници су у Првом светском рату покушавали да освоје Кајмакчалан од Бугара и на крају успели, преузимајући важно стратешко место. Осматрачница српске Врховне команде је после рата пренесена у Пионирски парк испред Народне скупштине где и данас поносно стоји.

10. Србија је прва земља која је у Европи после Француске укинула феудализам. Сретенски устав из 1835. године је био толико либералан да је Аустрија тражила његово хитно укидање а руски амбасадор га је погрдно назвао “француским семеном на Балкану”.

11. (додатак) У холу зграде Међународног Црвеног крста у Женеви се налази табла са натписом: “Буди тако хуман као што је била хумана Србија 1885. године”. Постављена је у знак сећања на признање које је ова организација доделила српском Црвеном крсту за помоћ Бугарској, земљи са којом је Србија била у рату.
Извор: www.dominomagazin.com/

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама