А шта сте ви данас поклонили васпитачицама или учитељицама?

март 8, 2018

Васпитачице мог детета јутрос су на столу затекле ваучере. Три коверте, имена, и повелике цифре. Честитке нема, цвета нема, дечица о томе ништа не знају. Колико ових дана около чујем – нисмо једини. Предњаче ваучери и непримерени поклони велике вредности са којима дечица везе немају. Али родитељи, већином – препоносни на свој одабир поклона. Јер већина одлучује. Само неколицина нас, стидимо се оваквог поклона…
Стидимо се јер дајемо само новац, без уложеног труда, маште, љубави, времена, захвалности. Дајемо новац, да бисмо, шта? Купили нешто додатне пажње за нашу децу, обезбедили да и даље о њима брину, негују их, уче и развијају њихове способности? Све ово, оне не раде због тога, већ зато што су одбрале тај посао, зато што то желе. А ако већ осећамо велику захвалност за све што раде, и сматрамо да им пружају много више нежности, пажње, стрпљења, љубави него што у опис радног места може стати, па, зар не би требало истим тим вредностима да им узвратимо? Ако је тако, то им онда новцем не можемо платити. Ако је тако, онда када смо срећни што наше дете третирају као малу особу, јединствену, непоновљиву и препуну потенцијала, треба исто таквом пажњом да узвратимо. Како? Тако сто ћемо им пружити поклон на истом таквом, људском нивоу. Показати да примећујемо колико су посвећене. Да од наше дечице чујемо колика су им подршка када им је она најпотребнија. Да видимо колико су некада и саме уморне од цике, граје, брисања носева, одговарања на немогућа питања и сакупљања свега тога у смислен дан, али проналазе негде још понеке атоме стрпљења да ниједно дете не остане без путоказа, одговора, подршке. Да смо свесни да деца у њима виде замену за маме и тате док су у вртићу, а ниједан Уговор о раду не би могао тај опис послова преточити у речи. Сувишно је и рећи, да тек ваучер то не може.
И нека неког симболичног ваучера, није ни то проблем. Проблем је одсуство било какве емоције коју такав поклон може пренети, када је то само коверат са цифром. И одсуство воље да им то пружимо. Нема лепог знака пажње, оног који би показао да те неко види, чује, и да ниси само број, баш попут онога који у тој истој коверти стоји. Бар честитка са топлим речима захвалности од стране родитеља. Да знају да видимо, примећујемо и колико све то вреднујемо. Можда духовит стих о неким смешним ситуацијама које им деца приређују. Има родитеља који би радо све то написали, који су предлагали другачије поклоне, који би отишли и да их пронађу и преточе у поклон. Ипак, а нажалост, већина родитеља са подсмехом је гледала на сваки такав предлог, са коментарима у стилу: „Какви су то поклони, као за основце…”
То је за њих књига, можда најмодернија стручна литература или пак нешто забавно и опуштајуће, па још са посветом, уписаном групом, годином, именима. Смешно је тим родитељима и цвеће, јер, шта ће неко више са цвећем… То су за њих и персонализоване шоље са можда неком мотивационом поруком, можда именима дечице, или пак духовитом опаском о једном дану васпитача… То су за њих карте за представу која ће их до суза насмејати и излечити то вече, дан, недељу. И најгоре од свега, то је за њих било шта што би деца направила. Својим ручицама, радосна што сада она могу да направе нешто својим васпитачицама. Можда да сви пишу одговоре на питање зашто воле своје васпитачице, можда да их нацртају, па да се то некако сједини. Урами, увеже у књижицу. Можда да им нешто направе, обоје, или уз тај ваучер свако дете дода своју ручно прављену честитку. Можда да се дете и родитељ заједно присете тренутка када је оно добило пажњу тамо где му је највише била потребна, и за то се захвале.
Све је то неким родитељима смешно. Мене озбиљно брине што им је то смешно. Јер такав свет за њих стварамо. И тако их учимо. Јер, ови су родитељи бирали поклоне какве би и за себе желели – новац. А сваки приговор таквом поклону окарактерисан је као отпор да васпитачима нешто приуштимо. А управо је супротно. Неки од нас желели су да пружимо више. Јер, чему то учимо нашу децу? Да се све купује? Да вреди само материјално? Да се захвалност исказује новцем?
Моје дете и ја ових дана сецкамо, лепимо и цртамо честитке за маме, баке и тетке. Њена срећа бескрајна је када их поклања. Данас, нисам јој рекла за поклон васпитачицама. Испратила сам је у вртић са речима – Душо, кажи васпитачицама и свим тетама у вртићу „Срећан 8. март“, и поклони им свој најлепши осмех.
Хелена К.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


7 коментара на "А шта сте ви данас поклонили васпитачицама или учитељицама?

  1. Jelena каже:

    Svaka čast mama na tekstu. Imam isto mišljenje što se tiče poklona vaspitačici. . Ali na žalost uvek se završi vaučerima jer većina odlučuje. . .

    1. Andja каже:

      Drage moje, tek cete da vidite sta je u skoli. Mozda od 5 do 8 sve to splasne pa se razrednoj neki buket cveca doturi ako klinci skupe izmedju sebe neki dinar od uzine, ali do 1-4 razreda to je za posmatranje. Sve moze da se zaboravi ali uciteljicin rodjendan i 8.mart, TO nikako.I da sve je tako kako pise u tekstu, sunovrat drustva, ali cu ja moju decu i dalje uciti da ce njegaova uciteljica vise cuvati blokcic sa posvetom nego vaucer.

  2. Razocarana mama каже:

    Živa istina! Naše vaspitacice su dobile ps vaucer od 5000 i cveće. Cifra totalno neprimerena za znak pažnje. Ali, kao što je napisano, većina odlucuje a ostali se prave da ne vide šta se dešava i ne žele da se bore sa vetrenjacama. I jeste me sramota tuđeg neznanja i gluposti.

  3. Sandra каже:

    Vaspitacice mog djecaka su par dana prije 8.marta na vrata ucionice okacile molbu upucenu nama roditeljima da im ne kupujemo poklone vec ako zelimo da im nesto poklonimo da to bude cestitka ili crtez koji cemo uraditi zajedno sa djetetom. Svaka im cast!

  4. Natasa каже:

    Dragi roditelji, mama sam jednog trecaka i sticajem okolnosti bila sam organizator skupljanja novca i kupovine poklona. Zbog manjka vremena sam na viberu organizovala grupu za tu priliku. Bile su ukljucene skoro sve mame iz naseg malog odeljenja. Jedini predlog je bio VAUCER! U komentarima su ucestvovale samo neke mame. Ostale su cutale. Mislili smo da je vaucer dobra stvar jer uciteljica moze kupiti sebi ili svojoj devojcici nesto sto vole. Uzele smo vaucer u jednoj drogeriji gde stvarno ima raznih stvari i za decu i za odrasle. Doduse nismo samo ostavile vaucer ves smo kupili i cestitku na kojoj smo napisali da je od celog razreda i kovcezic sa svecem koji kasnije moze za nesto opet iskoristiti i uvek se setiti od koga je. Zato ovom prilikom stajem u odbranu vaucera ali ne prosto ostavljene koverte na stolu…

  5. Andja каже:

    Svaka im cast, bravo za vaspitacice!

  6. OS France Presern каже:

    Vlada sveopsti mulj… Ja sam na jednoj “roditeljskoj grupi” vezano za sakupljanje novca za poklon uciteljici za kraj IV razreda, iznela svoje misljenje da nije potreban skup poklon, da nije merilo ulizivati se, dokazivati, biti licemer (ima roditelja koji dele moje misljenje ali se ne eksponiraju zarad svog mira)… Da je dovoljno sto deca zele sama nesto da naprave i da sakupe novac za nesto simbolicno i ne obavezujuce. Naravno, izbacena sam iz grupe, kada je “organizatorka” resila “domaci zadatak” i smislila odgovor. Povezala je moje misljenje sa nezahvalnoscu prema uciteljici, koja uopste nije predmet diskusije. Izvredjala me licno, rekla da je moje dete jadno i da ga zali… Da joj ne trebaju pare od mene, da ona mene i moje misljenje vec “vrlo dobro zna”…
    Iskazujte zahvalnost i takmicite se koliko zelite, ali nemojte da kukate ako se ozbiljno razbolite, a naletite na lekara koji je sticajem okolnosti navikao na skupa iskazivanja paznje.
    Elem, procitah skoro neki citat koji ima smisao: Normalni i pametni ljudi su se sakrili u misju rupu (iduci linijom manjeg otpora), a budale caruju!
    Pozdrav od jednog “misica”

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама