Адолесценција и сазревање – шта могу да очекују родитељи девојчица

јануар 19, 2017

Проблем који је стављен на дневни ред јесте – прескакање дјетињства и улазак у ‘свијет одраслих’ одмах по завршетку већ и основне школе, прескачући друштвене игре и дјечијих ‘Хиљаду зашто – хиљаду зато’, а као посљедица тога јесте добијање емотивно незрелих индивидуа заробљених у улогама – супруге, мајке, радника.
Шта је то адолесценција? Адолесценција је уопштен израз, а обухвата све психичке и физичке промјене до којих долази у осјетљивом раздобљу између дјетињства и зрелости. Адолесцент је особа у доби од десет до 19 година (дефиниција укључује и особе с 19 година). За ово раздобље живота карактеристична је заокупљеност личним изгледом те тјелесном масом, поготово код дјевојчица, стога су и поремећаји у исхрани често присутни. Просјечно, пубертет дјевојчица започиње у 10. или 11. години, а код дјечака у 12. или 13. години и траје 2,5 године. То је раздобље промјена, диференцијација – у тјелесним карактеристикама (костур, маса и масно ткиво) између полова. У овом раздобљу људског живота, енергетске и нутритивне потребе човјека су највеће. Адолесценција је психосоцијални (психички) док је пубертет анатомско-физиолошки (биолошки) феномен и надопуњују једно друго.
Осми разред основне школе и тада је већ значио одређено стасавање у дјевојку и осим припрема за упис у средње школе, припремало се и за улазак у љубавне везе. Традиција и поштовање обичаја нагло губе своје право гласа, а све јачи, скоро и пресудан утицај има оно што нас окружује, а то су медији као један популаристички облик културе, разводњене до нивоа разумљивог свима и свакоме, али не са циљем да едукује, него да ‘прода’. Зато имамо неодговорност у међуљудским односима, веома изражену солипсистичку црту у понашању и младића и дјевојака, бахатост у обављању и некада најједноставнијег задатка за тај узраст – похађања разредне наставе. Већ у завршним разредима основне школе, дјечаци и дјевојчице се интимно упознају, размјењују више од пољубаца, а уз то иде и искушавање различитих ‘занимација’ које се још не дозвољавају малољетним особама – алкохол, цигарете и остали наркотици.
Еманципација је довела до тога да женама данас не смије представљати проблем заузимати се за саме себе. Излазак из дома те улазак у сферу рада и јавну сферу уопште довео је посљедица везаних како за кућу и кућни одгој, тако и за однос жене према традицији, култури и друштву. Што је некад представљало синоним добро васпитаног дјетета, данас постаје упитно, чак непожељно. Тако и омладина такође преживљава својеврсну еманципацију, а заједничко и једнима и другима јесте – бити сам – сам се пробијати кроз живот, сам зарађивати за себе, сам себе хранити, обезбједити школовање и томе слично. Данас се жена понајприје не ослања на мужа и његова примања, него их сама стиче и то се од ње и очекује.
А овако изгледа еманципована жена (дјевојка) данас:
Данас се у средњим школама веома ријетко може пронаћи дјевојка која није свјесна своје ‘женствености’, не шминка се, не излази у ноћне клубове – иако још није пунољетна, и многи се зачуде када чују од њих колико имају година – обично изгледају попут 25-годишњакиња. Врло добро знају, можда чак и боље од младића, да им је потребан новац – неке се одлучују да одмах послије средње школе одлазе на посао, друге траже имућне момке који ће им омогућити лагодан начин живота, а талентоване ће се стрпити и ићи на даље школовање – и ту се већ на један начин осамостаљују и сналазе за себе – освајају стипендије, раде хонорарне послове, очекује се од њих да истовремено траже прилику за удају. Остатак женског рода се удаје одмах по пунољетству. И заиста је тешко одредити да ли већ тада дјевојка улази у брак као жена. Зрела жена.
О зрелој личности нам говори психолог Радмила Грујичић:
Особу можемо оцијенити као зрелу личност ако је дошло до:
1) довољне развијености основних психичких функција и диспозиција,
2) довољне повезаности и усклађености међу наслијеђеним и диспозиционим својствима,
3) задовољавајуће интегрисаности у друштво.
Овакво одређење др Грујичић истиче три одлике зрелости личности: интелектуалну, емоционалну и конативно-социјалну зрелост. Међутим оправданији показатељи зрелости су : однос према свијету, према себи и према другима. За однос зреле личности према свијету за др Грујичић карактеристично је интересовање за збивања у свету, способност за објективност оцјена и одсуство предрасуда. Однос према себи одликује реално оцјењивање самог себе и прихватање себе онаквог какав јесте. У односу према другима зрела личност показује поштовање туђе личности, осјетљивост за потребе других и поступање према таквим мјерилима и моралним принципима који могу важити као општи.
Дјевојчицама је период тјелесног сазријевања сам по себи тежак и потребна им је стручна помоћ коју добијају у школи како би се са тим најбоље упознале. Уз школу, потребно је и да приступ породице такође буде одговарајући те се заборавити на вјечите ,јазеве међу генерацијама’ и помоћи своме дјетету савјетима, заједничким упознавањем са задацима који се постављају пред младог човјека, а онда и са његовим осјећајима. Постоји огроман број могућности који се сада нуди младом човјеку – он се налази на раскрсници – и тада је сваки избор, свака одлука, на неки начин коначна. Коју средњу школу ћу уписати? Да ли треба да пробам какав је укус пива; цигарете? Хоћу ли остати докасно или се ипак вратити раније кући? Да ли да учим вечерас дуже, па да добијем одличну оцјену или ми та оцјена не представља нешто битно?
У том периоду дјевојка размишља о своме тијелу, одједном јој наилазе романтичне мисли и осјећања којих до тада није било или бар види да се крај ње дешавају сличне ствари. Долази у контакт са конкуренцијом – жели бити најљепша, најпаметнија, најбоља. Одлучује се на све или ништа како би привукла пажњу на себе из различитих разлога. Тада су потребни савјети искуснијих од ње. Потребно је имати на уму актуелно стање у свијету – технике и технологије, економије, ‘слобода’ датих свима, те је научити да није све баш онако како изгледа. Онда њено ‘дотјеривање’ неће представљати проблем, ни њој ни онима крај ње. А упоредо са убрзаним развојем технике убрзано се развијају и млади људи и то је оно што требамо имати у виду. У мору информација и интернет форума стасава и млада особа и она може сама пронаћи одговоре за које је ранијих деценија морала чекати или да сама искуси или да се посавјетује са старијима.
Ана Галић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама